Zbirka izraza

hr Ćaskanje 2   »   zh 简单对话2

21 [dvadeset i jedan]

Ćaskanje 2

Ćaskanje 2

21[二十一]

21 [Èrshíyī]

简单对话2

[jiǎndān duìhuà 2]

Možete kliknuti na svaku prazninu da vidite tekst ili:   
hrvatski kineski (pojednostavljeni) igra Više
Odakle ste? 您 从 哪- 来 ? 您 从 哪里 来 ? 0
ní- c--- n--- l--?nín cóng nǎlǐ lái?
Iz Basela. 来自 巴-- 。 来自 巴塞尔 。 0
Lá--- b--- ě-.Láizì bāsè ěr.
Basel je u Švicarskoj. 巴塞- 位- 瑞- 。 巴塞尔 位于 瑞士 。 0
Bā-- ě- w---- r-----.Bāsè ěr wèiyú ruìshì.
Mogu li Vam predstaviti gospodina Milera? 我 可- 向 您 介- 米--- 吗 ? 我 可以 向 您 介绍 米勒先生 吗 ? 0
Wǒ k--- x---- n-- j------ m- l-- x-------- m-?Wǒ kěyǐ xiàng nín jièshào mǐ lēi xiānshēng ma?
On je stranac. 他 是 个 外-- 。 他 是 个 外国人 。 0
Tā s---- w----- r--.Tā shìgè wàiguó rén.
On govori više jezika. 他 会 说 很-- 语- 。 他 会 说 很多种 语言 。 0
Tā h-- s--- h----- z---- y----.Tā huì shuō hěnduō zhǒng yǔyán.
Jeste li prvi put ovdje? 您 是 第-- 到 这- 来 吗 ? 您 是 第一次 到 这里 来 吗 ? 0
Ní- s-- d- y--- d-- z---- l-- m-?Nín shì dì yīcì dào zhèlǐ lái ma?
Ne, bio / bila sam već ovdje prošle godine. 不是-- 我 去- 已- 来- 这- 了 。 不是的, 我 去年 已经 来过 这里 了 。 0
Bù--- d-- w- q----- y----- l----- z---- l-.Bùshì de, wǒ qùnián yǐjīng láiguò zhèlǐ le.
Ali samo jedan tjedan. 但是 只- 一- 星- 。 但是 只是 一个 星期 。 0
Dà---- z----- y--- x-----.Dànshì zhǐshì yīgè xīngqí.
Kako Vam se dopada kod nas? 您 喜- 我- 这- 地- 吗 ? 您 喜欢 我们 这个 地方 吗 ? 0
Ní- x----- w---- z---- d----- m-?Nín xǐhuān wǒmen zhège dìfāng ma?
Jako dobro. Ljudi su ljubazni. 我 很 喜- (这---), 这-- 人- 很 友- 。 我 很 喜欢 (这个地方), 这里的 人们 很 友善 。 0
Wǒ h-- x----- (z---- d-----), z---- d- r----- h-- y------.Wǒ hěn xǐhuān (zhège dìfāng), zhèlǐ de rénmen hěn yǒushàn.
I krajolik mi se također dopada. 我 也 喜- 这-- 自- 风- 。 我 也 喜欢 这里的 自然 风光 。 0
Wǒ y- x----- z---- d- z---- f--------.Wǒ yě xǐhuān zhèlǐ de zìrán fēngguāng.
Šta ste po zanimanju? 您 是 做-- 工-- ? 您 是 做什么 工作的 ? 0
Ní- s-- z-- s----- g------ d-?Nín shì zuò shénme gōngzuò de?
Ja sam prevoditelj. 我 是 翻- 。 我 是 翻译 。 0
Wǒ s-- f----.Wǒ shì fānyì.
Prevodim knjige. 我 翻- 书 。 我 翻译 书 。 0
Wǒ f---- s--.Wǒ fānyì shū.
Jeste li sami ovdje? 您 自- 一-- 在 这- 吗 ? 您 自己 一个人 在 这里 吗 ? 0
Ní- z--- y--- r-- z-- z---- m-?Nín zìjǐ yīgè rén zài zhèlǐ ma?
Ne, moja žena / moj muž je također ovdje. 不是-- 我---/我--- 也 在 这- 。 不是的, 我的妻子/我的丈夫 也 在 这儿 。 0
Bù--- d-- w- d- q---/ w- d- z------ y- z-- z-----.Bùshì de, wǒ de qīzi/ wǒ de zhàngfū yě zài zhè'er.
А tamo su moje dvoje djece. 我的 两- 孩- 在 那- 。 我的 两个 孩子 在 那里 。 0
Wǒ d- l---- g- h---- z-- n---.Wǒ de liǎng gè háizi zài nàlǐ.

Romanski jezici

700 milijuna ljudi su izvorni govornici nekog od romanskog jezika. Time romanska skupina jezika spada u najvažnije jezike u svijetu. Romanski jezici spadaju u indoeuropsku porodicu jezika. Svi romanski jezici potječu od latinskog. To znači da su potomci jezika Rima. Osnova svih romanskih jezika bio je vulgarni latinski jezik. Pod tim se podrazumijeva govorni jezik kasnog antičkog doba. Vulgarni latinski jezik se raširio Europom romanskim osvajanjima. Iz njega su se zatim razvili romanski jezici i dijalekti. Sam latinski je naprotiv italski jezik. Ukupno postoji oko 15 romanskih jezika. Teško je odrediti točan broj. Često je nejasno da li se tu ubrajaju i zasebni jezici ili samo dijalekti. Neki romanski jezici su u međuvremenu izumrli. Međutim, na romanskoj osnovi su također nastali novi jezici. To su kreolski jezici. Danas je španjolski najveći romanski jezik u svijetu. On spada u svjetske jezik s više od 380 milijuna govornika. Znanstvenicima su romanski jezici jako zanimljivi. Budući da je povijest te jezične skupine dobro dokumentirana. Latinski ili romanski spisi postoje već 2.500 godina. Jezikoslovci pomoću njih ispituju nastanak pojedinih jezika. Na taj način mogu istražiti pravila po kojima se razvija jezik. Mnoga od ovih rezultata mogu se primijeniti na druge jezike. Gramatika romanskih jezika je slično građena. Međutim, najviše sličnosti je u vokabularu tih jezika. Ukoliko čovjek govori romanski jezik, lako će naučiti drugi. Hvala ti, latinski!
Dali si znao?
Japanski jezik spada sigurno u najfascinantnije jezike. Naročito je pismo za puno ljudi interesantno. Sastoji se od kineskih znakova i dva slogovna pisma. Za japanski su takođe karakteristični mnogi dijalekti. Oni se djelimice znatno razlikuju između sebe. Može se desiti da se dva govornika iz različitih područja ne razumiju. Japanski posjeduje melodični akcent. Kada se neka riječ želi naglasiti, ne govori se, znači, glasnije. Mijenja se visina tonova. Oko 130 milijuna ljudi govori japanski. Većina njih, naravno, živi u Japanu. Međutim, i u Brazilu i Sjevernoj Americi ima velikih grupa govornika japanskog jezika. To su potomci japanskih iseljenika. Pravih govornika japanskog kao drugog jezika ima relativno malo. Ali upravo to bi nas trebalo motivirati da naučimo ovaj uzbudljivi jezik!