Zbirka izraza

hr Ćaskanje 2   »   cs Konverzace 2

21 [dvadeset i jedan]

Ćaskanje 2

Ćaskanje 2

21 [dvacet jedna]

Konverzace 2

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski češki igra Više
Odakle ste? Od--------? O____ j____ O-k-d j-t-? ----------- Odkud jste? 0
Iz Basela. Z---si-e-e. Z B________ Z B-s-l-j-. ----------- Z Basileje. 0
Basel je u Švicarskoj. Bas---- -e-í--e Š--c-rs-u. B______ l___ v_ Š_________ B-s-l-j l-ž- v- Š-ý-a-s-u- -------------------------- Basilej leží ve Švýcarsku. 0
Mogu li Vam predstaviti gospodina Milera? Mo-u--á--pře---a--t pa---Mü---r-? M___ v__ p_________ p___ M_______ M-h- v-m p-e-s-a-i- p-n- M-l-e-a- --------------------------------- Mohu vám představit pana Müllera? 0
On je stranac. Je -- --z-nec. J_ t_ c_______ J- t- c-z-n-c- -------------- Je to cizinec. 0
On govori više jezika. Ovlád----k-lik ----------uví-n-kolik--ja-yky. O_____ n______ ř____ / M____ n_______ j______ O-l-d- n-k-l-k ř-č-. / M-u-í n-k-l-k- j-z-k-. --------------------------------------------- Ovládá několik řečí. / Mluví několika jazyky. 0
Jeste li prvi put ovdje? Jste-t--- -op---? J___ t___ p______ J-t- t-d- p-p-v-? ----------------- Jste tady poprvé? 0
Ne, bio / bila sam već ovdje prošle godine. N-, -yl js----a-y -- mi-ul--ro-. N__ b__ j___ t___ u_ m_____ r___ N-, b-l j-e- t-d- u- m-n-l- r-k- -------------------------------- Ne, byl jsem tady už minulý rok. 0
Ali samo jedan tjedan. A-e-j-n--- t-den. A__ j__ n_ t_____ A-e j-n n- t-d-n- ----------------- Ale jen na týden. 0
Kako Vam se dopada kod nas? J-k se-Vám-u-nás--í--? J__ s_ V__ u n__ l____ J-k s- V-m u n-s l-b-? ---------------------- Jak se Vám u nás líbí? 0
Jako dobro. Ljudi su ljubazni. Velmi-se ---t----l---.-L--é--so--m-lí. V____ s_ m_ t___ l____ L___ j___ m____ V-l-i s- m- t-d- l-b-. L-d- j-o- m-l-. -------------------------------------- Velmi se mi tady líbí. Lidé jsou milí. 0
I krajolik mi se također dopada. A--ra---- s- m--t--- -íbí. A k______ s_ m_ t___ l____ A k-a-i-a s- m- t-k- l-b-. -------------------------- A krajina se mi také líbí. 0
Šta ste po zanimanju? Č-- --t---/------j- va-e----o-ání? Č__ j____ / J___ j_ v___ p________ Č-m j-t-? / J-k- j- v-š- p-v-l-n-? ---------------------------------- Čím jste? / Jaké je vaše povolání? 0
Ja sam prevoditelj. Jse- ---kladate-. J___ p___________ J-e- p-e-l-d-t-l- ----------------- Jsem překladatel. 0
Prevodim knjige. Př--l--á- -n-h-. P________ k_____ P-e-l-d-m k-i-y- ---------------- Překládám knihy. 0
Jeste li sami ovdje? J-------y sám ----ma? J___ t___ s__ / s____ J-t- t-d- s-m / s-m-? --------------------- Jste tady sám / sama? 0
Ne, moja žena / moj muž je također ovdje. Ne--mo-- ž--a - -----u- -e ta-y-ta--. N__ m___ ž___ / m__ m__ j_ t___ t____ N-, m-j- ž-n- / m-j m-ž j- t-d- t-k-. ------------------------------------- Ne, moje žena / můj muž je tady také. 0
А tamo su moje dvoje djece. A t-- --ou ----v--děti. A t__ j___ m_ d__ d____ A t-m j-o- m- d-ě d-t-. ----------------------- A tam jsou mé dvě děti. 0

Romanski jezici

700 milijuna ljudi su izvorni govornici nekog od romanskog jezika. Time romanska skupina jezika spada u najvažnije jezike u svijetu. Romanski jezici spadaju u indoeuropsku porodicu jezika. Svi romanski jezici potječu od latinskog. To znači da su potomci jezika Rima. Osnova svih romanskih jezika bio je vulgarni latinski jezik. Pod tim se podrazumijeva govorni jezik kasnog antičkog doba. Vulgarni latinski jezik se raširio Europom romanskim osvajanjima. Iz njega su se zatim razvili romanski jezici i dijalekti. Sam latinski je naprotiv italski jezik. Ukupno postoji oko 15 romanskih jezika. Teško je odrediti točan broj. Često je nejasno da li se tu ubrajaju i zasebni jezici ili samo dijalekti. Neki romanski jezici su u međuvremenu izumrli. Međutim, na romanskoj osnovi su također nastali novi jezici. To su kreolski jezici. Danas je španjolski najveći romanski jezik u svijetu. On spada u svjetske jezik s više od 380 milijuna govornika. Znanstvenicima su romanski jezici jako zanimljivi. Budući da je povijest te jezične skupine dobro dokumentirana. Latinski ili romanski spisi postoje već 2.500 godina. Jezikoslovci pomoću njih ispituju nastanak pojedinih jezika. Na taj način mogu istražiti pravila po kojima se razvija jezik. Mnoga od ovih rezultata mogu se primijeniti na druge jezike. Gramatika romanskih jezika je slično građena. Međutim, najviše sličnosti je u vokabularu tih jezika. Ukoliko čovjek govori romanski jezik, lako će naučiti drugi. Hvala ti, latinski!
Dali si znao?
Japanski jezik spada sigurno u najfascinantnije jezike. Naročito je pismo za puno ljudi interesantno. Sastoji se od kineskih znakova i dva slogovna pisma. Za japanski su takođe karakteristični mnogi dijalekti. Oni se djelimice znatno razlikuju između sebe. Može se desiti da se dva govornika iz različitih područja ne razumiju. Japanski posjeduje melodični akcent. Kada se neka riječ želi naglasiti, ne govori se, znači, glasnije. Mijenja se visina tonova. Oko 130 milijuna ljudi govori japanski. Većina njih, naravno, živi u Japanu. Međutim, i u Brazilu i Sjevernoj Americi ima velikih grupa govornika japanskog jezika. To su potomci japanskih iseljenika. Pravih govornika japanskog kao drugog jezika ima relativno malo. Ali upravo to bi nas trebalo motivirati da naučimo ovaj uzbudljivi jezik!