Zbirka izraza

hr Ćaskanje 2   »   uk Коротка розмова 2

21 [dvadeset i jedan]

Ćaskanje 2

Ćaskanje 2

21 [двадцять один]

21 [dvadtsyatʹ odyn]

Коротка розмова 2

[Korotka rozmova 2]

Možete kliknuti na svaku prazninu da vidite tekst ili:   
hrvatski ukrajinski igra Više
Odakle ste? Зв---- В-? Звідки Ви? 0
Zv---- V-?Zvidky Vy?
Iz Basela. З Б-----. З Базелю. 0
Z B------.Z Bazelyu.
Basel je u Švicarskoj. Ба---- р----------- у Ш--------. Базель розташований у Швейцарії. 0
Ba---- r------------- u S------------.Bazelʹ roztashovanyy̆ u Shvey̆tsariï.
Mogu li Vam predstaviti gospodina Milera? До------- в--------------- В-- п--- М------. Дозвольте відрекомендувати Вам пана Мюллера. 0
Do------- v--------------- V-- p--- M-------.Dozvolʹte vidrekomenduvaty Vam pana Myullera.
On je stranac. Ві- – і--------. Він – іноземець. 0
Vi- – i---------.Vin – inozemetsʹ.
On govori više jezika. Ві- р-------- к------- м-----. Він розмовляє кількома мовами. 0
Vi- r---------- k------- m-----.Vin rozmovlyaye kilʹkoma movamy.
Jeste li prvi put ovdje? Чи В- в----- т--? Чи Ви вперше тут? 0
Ch- V- v------ t--?Chy Vy vpershe tut?
Ne, bio / bila sam već ovdje prošle godine. Ні- я б-- / б--- т-- м------- р---. Ні, я був / була тут минулого року. 0
Ni- y- b-- / b--- t-- m------- r---.Ni, ya buv / bula tut mynuloho roku.
Ali samo jedan tjedan. Ал- т----- т------. Але тільки тиждень. 0
Al- t----- t-------.Ale tilʹky tyzhdenʹ.
Kako Vam se dopada kod nas? Чи п---------- в-- у н--? Чи подобається вам у нас? 0
Ch- p------------ v-- u n--?Chy podobayetʹsya vam u nas?
Jako dobro. Ljudi su ljubazni. Ду-- д----. Л--- п------. Дуже добре. Люди приємні. 0
Du--- d----. L---- p-------.Duzhe dobre. Lyudy pryyemni.
I krajolik mi se također dopada. І м--------- п---------- м--- т----. І місцевість подобається мені також. 0
I m---------- p------------ m--- t-----.I mistsevistʹ podobayetʹsya meni takozh.
Šta ste po zanimanju? Хт- В- з- п--------? Хто Ви за професією? 0
Kh-- V- z- p----------?Khto Vy za profesiyeyu?
Ja sam prevoditelj. Я п---------. Я перекладач. 0
YA p----------.YA perekladach.
Prevodim knjige. Я п--------- к----. Я перекладаю книги. 0
YA p---------- k----.YA perekladayu knyhy.
Jeste li sami ovdje? Ви т-- с---? Ви тут самі? 0
Vy t-- s---?Vy tut sami?
Ne, moja žena / moj muž je također ovdje. Ні- м-- ж---- / м-- ч------ т---- т--. Ні, моя жінка / мій чоловік також тут. 0
Ni- m--- z----- / m--- c------- t----- t--.Ni, moya zhinka / miy̆ cholovik takozh tut.
А tamo su moje dvoje djece. Та- т---- д--- м--- д----. Там також двоє моїх дітей. 0
Ta- t----- d---- m----- d-----.Tam takozh dvoye moïkh ditey̆.

Romanski jezici

700 milijuna ljudi su izvorni govornici nekog od romanskog jezika. Time romanska skupina jezika spada u najvažnije jezike u svijetu. Romanski jezici spadaju u indoeuropsku porodicu jezika. Svi romanski jezici potječu od latinskog. To znači da su potomci jezika Rima. Osnova svih romanskih jezika bio je vulgarni latinski jezik. Pod tim se podrazumijeva govorni jezik kasnog antičkog doba. Vulgarni latinski jezik se raširio Europom romanskim osvajanjima. Iz njega su se zatim razvili romanski jezici i dijalekti. Sam latinski je naprotiv italski jezik. Ukupno postoji oko 15 romanskih jezika. Teško je odrediti točan broj. Često je nejasno da li se tu ubrajaju i zasebni jezici ili samo dijalekti. Neki romanski jezici su u međuvremenu izumrli. Međutim, na romanskoj osnovi su također nastali novi jezici. To su kreolski jezici. Danas je španjolski najveći romanski jezik u svijetu. On spada u svjetske jezik s više od 380 milijuna govornika. Znanstvenicima su romanski jezici jako zanimljivi. Budući da je povijest te jezične skupine dobro dokumentirana. Latinski ili romanski spisi postoje već 2.500 godina. Jezikoslovci pomoću njih ispituju nastanak pojedinih jezika. Na taj način mogu istražiti pravila po kojima se razvija jezik. Mnoga od ovih rezultata mogu se primijeniti na druge jezike. Gramatika romanskih jezika je slično građena. Međutim, najviše sličnosti je u vokabularu tih jezika. Ukoliko čovjek govori romanski jezik, lako će naučiti drugi. Hvala ti, latinski!
Dali si znao?
Japanski jezik spada sigurno u najfascinantnije jezike. Naročito je pismo za puno ljudi interesantno. Sastoji se od kineskih znakova i dva slogovna pisma. Za japanski su takođe karakteristični mnogi dijalekti. Oni se djelimice znatno razlikuju između sebe. Može se desiti da se dva govornika iz različitih područja ne razumiju. Japanski posjeduje melodični akcent. Kada se neka riječ želi naglasiti, ne govori se, znači, glasnije. Mijenja se visina tonova. Oko 130 milijuna ljudi govori japanski. Većina njih, naravno, živi u Japanu. Međutim, i u Brazilu i Sjevernoj Americi ima velikih grupa govornika japanskog jezika. To su potomci japanskih iseljenika. Pravih govornika japanskog kao drugog jezika ima relativno malo. Ali upravo to bi nas trebalo motivirati da naučimo ovaj uzbudljivi jezik!