Zbirka izraza

hr Ćaskanje 2   »   eo Konversacieto 2

21 [dvadeset i jedan]

Ćaskanje 2

Ćaskanje 2

21 [dudek unu]

Konversacieto 2

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski esperanto igra Više
Odakle ste? De k-e--- ve--s? D_ k__ v_ v_____ D- k-e v- v-n-s- ---------------- De kie vi venas? 0
Iz Basela. D---azel-. D_ B______ D- B-z-l-. ---------- De Bazelo. 0
Basel je u Švicarskoj. Ba-elo s-t----e--S-is-----. B_____ s_____ e_ S_________ B-z-l- s-t-a- e- S-i-l-n-o- --------------------------- Bazelo situas en Svislando. 0
Mogu li Vam predstaviti gospodina Milera? Ĉu--- -aj-a--pr-ze-ti--l-v--S--jo-on M--le-? Ĉ_ m_ r_____ p_______ a_ v_ S_______ M______ Ĉ- m- r-j-a- p-e-e-t- a- v- S-n-o-o- M-l-e-? -------------------------------------------- Ĉu mi rajtas prezenti al vi Sinjoron Müller? 0
On je stranac. Li e-tas ---l-n---o. L_ e____ a__________ L- e-t-s a-i-a-d-n-. -------------------- Li estas alilandano. 0
On govori više jezika. L- -aro----plu---- l---vo-n. L_ p______ p______ l________ L- p-r-l-s p-u-a-n l-n-v-j-. ---------------------------- Li parolas plurajn lingvojn. 0
Jeste li prvi put ovdje? Ĉ--v- un---oj---st-- ĉ---i-? Ĉ_ v_ u_______ e____ ĉ______ Ĉ- v- u-u-f-j- e-t-s ĉ---i-? ---------------------------- Ĉu vi unuafoje estas ĉi-tie? 0
Ne, bio / bila sam već ovdje prošle godine. N-,-m--jam ---i--j--- es--s ĉi--ie. N__ m_ j__ p_________ e____ ĉ______ N-, m- j-m p-s-n-j-r- e-t-s ĉ---i-. ----------------------------------- Ne, mi jam pasintjare estis ĉi-tie. 0
Ali samo jedan tjedan. S-d-nu----u--e--jn--. S__ n__ u__ s________ S-d n-r u-u s-m-j-o-. --------------------- Sed nur unu semajnon. 0
Kako Vam se dopada kod nas? K-e- -la--s al v- ĉe-ni? K___ p_____ a_ v_ ĉ_ n__ K-e- p-a-a- a- v- ĉ- n-? ------------------------ Kiel plaĉas al vi ĉe ni? 0
Jako dobro. Ljudi su ljubazni. Ege.-L--h---j ---a-----blaj. E___ L_ h____ e____ a_______ E-e- L- h-m-j e-t-s a-a-l-j- ---------------------------- Ege. La homoj estas afablaj. 0
I krajolik mi se također dopada. Ka- ----ej--ĝo a---ŭ -l-ĉ-s-----i. K__ l_ p______ a____ p_____ a_ m__ K-j l- p-j-a-o a-k-ŭ p-a-a- a- m-. ---------------------------------- Kaj la pejzaĝo ankaŭ plaĉas al mi. 0
Šta ste po zanimanju? Kio--- --of-s---e-t--? K__ v_ p_______ e_____ K-o v- p-o-e-i- e-t-s- ---------------------- Kio vi profesie estas? 0
Ja sam prevoditelj. Mi---t----radu--s-o. M_ e____ t__________ M- e-t-s t-a-u-i-t-. -------------------- Mi estas tradukisto. 0
Prevodim knjige. M- --ad---- -ibr--n. M_ t_______ l_______ M- t-a-u-a- l-b-o-n- -------------------- Mi tradukas librojn. 0
Jeste li sami ovdje? Ĉ--v--est-s sol- ĉi-t--? Ĉ_ v_ e____ s___ ĉ______ Ĉ- v- e-t-s s-l- ĉ---i-? ------------------------ Ĉu vi estas sola ĉi-tie? 0
Ne, moja žena / moj muž je također ovdje. N-- -i- --zi-------a--dzo--nk-- --t-s ĉi-ti-. N__ m__ e_____ / m__ e___ a____ e____ ĉ______ N-, m-a e-z-n- / m-a e-z- a-k-ŭ e-t-s ĉ---i-. --------------------------------------------- Ne, mia edzino / mia edzo ankaŭ estas ĉi-tie. 0
А tamo su moje dvoje djece. K----i----t-s-mi----- -e--loj. K__ t__ e____ m___ d_ g_______ K-j t-e e-t-s m-a- d- g-f-l-j- ------------------------------ Kaj tie estas miaj du gefiloj. 0

Romanski jezici

700 milijuna ljudi su izvorni govornici nekog od romanskog jezika. Time romanska skupina jezika spada u najvažnije jezike u svijetu. Romanski jezici spadaju u indoeuropsku porodicu jezika. Svi romanski jezici potječu od latinskog. To znači da su potomci jezika Rima. Osnova svih romanskih jezika bio je vulgarni latinski jezik. Pod tim se podrazumijeva govorni jezik kasnog antičkog doba. Vulgarni latinski jezik se raširio Europom romanskim osvajanjima. Iz njega su se zatim razvili romanski jezici i dijalekti. Sam latinski je naprotiv italski jezik. Ukupno postoji oko 15 romanskih jezika. Teško je odrediti točan broj. Često je nejasno da li se tu ubrajaju i zasebni jezici ili samo dijalekti. Neki romanski jezici su u međuvremenu izumrli. Međutim, na romanskoj osnovi su također nastali novi jezici. To su kreolski jezici. Danas je španjolski najveći romanski jezik u svijetu. On spada u svjetske jezik s više od 380 milijuna govornika. Znanstvenicima su romanski jezici jako zanimljivi. Budući da je povijest te jezične skupine dobro dokumentirana. Latinski ili romanski spisi postoje već 2.500 godina. Jezikoslovci pomoću njih ispituju nastanak pojedinih jezika. Na taj način mogu istražiti pravila po kojima se razvija jezik. Mnoga od ovih rezultata mogu se primijeniti na druge jezike. Gramatika romanskih jezika je slično građena. Međutim, najviše sličnosti je u vokabularu tih jezika. Ukoliko čovjek govori romanski jezik, lako će naučiti drugi. Hvala ti, latinski!
Dali si znao?
Japanski jezik spada sigurno u najfascinantnije jezike. Naročito je pismo za puno ljudi interesantno. Sastoji se od kineskih znakova i dva slogovna pisma. Za japanski su takođe karakteristični mnogi dijalekti. Oni se djelimice znatno razlikuju između sebe. Može se desiti da se dva govornika iz različitih područja ne razumiju. Japanski posjeduje melodični akcent. Kada se neka riječ želi naglasiti, ne govori se, znači, glasnije. Mijenja se visina tonova. Oko 130 milijuna ljudi govori japanski. Većina njih, naravno, živi u Japanu. Međutim, i u Brazilu i Sjevernoj Americi ima velikih grupa govornika japanskog jezika. To su potomci japanskih iseljenika. Pravih govornika japanskog kao drugog jezika ima relativno malo. Ali upravo to bi nas trebalo motivirati da naučimo ovaj uzbudljivi jezik!