Рјечник

sr У возу   »   no På toget

34 [тридесет и четири]

У возу

У возу

34 [trettifire]

På toget

Изаберите како желите да видите превод:   
српски норвешки Игра Више
Да ли je то воз за Берлин? Er d--t- -o----t-l-B-rl--? E- d---- t---- t-- B------ E- d-t-e t-g-t t-l B-r-i-? -------------------------- Er dette toget til Berlin? 0
Када креће воз? Når---il-en-ti- -jør-- t----? N---------- t-- k----- t----- N-r-H-i-k-n t-d k-ø-e- t-g-t- ----------------------------- Når/Hvilken tid kjører toget? 0
Када стиже воз у Берлин? Nå-/Hvi--e- tid -----m-- t--e----Be--in? N---------- t-- a------- t---- i B------ N-r-H-i-k-n t-d a-k-m-e- t-g-t i B-r-i-? ---------------------------------------- Når/Hvilken tid ankommer toget i Berlin? 0
Извините, смем ли проћи? U---k--d,---n-----f--k--me-m----or-i? U-------- k-- j-- f- k---- m-- f----- U-n-k-l-, k-n j-g f- k-m-e m-g f-r-i- ------------------------------------- Unnskyld, kan jeg få komme meg forbi? 0
Мислим да је то моје место. J-g-------et-e--r mi- -----. J-- t--- d---- e- m-- p----- J-g t-o- d-t-e e- m-n p-a-s- ---------------------------- Jeg tror dette er min plass. 0
Мислим да седите на мом месту. J-- tr-r -u si-ter ---p-asse- m--. J-- t--- d- s----- p- p------ m--- J-g t-o- d- s-t-e- p- p-a-s-n m-n- ---------------------------------- Jeg tror du sitter på plassen min. 0
Где су кола за спавање? H-or--r-sov--u-é--? H--- e- s---------- H-o- e- s-v-k-p-e-? ------------------- Hvor er sovekupéen? 0
Кола за спавање су на крају воза. So--k--é-n er ----rst - ---et. S--------- e- b------ i t----- S-v-k-p-e- e- b-k-r-t i t-g-t- ------------------------------ Sovekupéen er bakerst i toget. 0
А где је вагон за ручавање? – На почетку. O- ---r-e- s-i-e-o-ne-? - -----f-amm--- -oge-. O- h--- e- s----------- – H--- f----- i t----- O- h-o- e- s-i-e-o-n-n- – H-l- f-a-m- i t-g-t- ---------------------------------------------- Og hvor er spisevognen? – Helt framme i toget. 0
Могу ли спавати доле? K-----g--å-so-e-----? K-- j-- f- s--- n---- K-n j-g f- s-v- n-d-? --------------------- Kan jeg få sove nede? 0
Могу ли спавати у средини? Kan---- få sove-i --dten? K-- j-- f- s--- i m------ K-n j-g f- s-v- i m-d-e-? ------------------------- Kan jeg få sove i midten? 0
Могу ли спавати горе? Ka- j-- -å-so-e -----t? K-- j-- f- s--- ø------ K-n j-g f- s-v- ø-e-s-? ----------------------- Kan jeg få sove øverst? 0
Када смо на граници? N-r e---i -remme-ve- -r---e-? N-- e- v- f----- v-- g------- N-r e- v- f-e-m- v-d g-e-s-n- ----------------------------- Når er vi fremme ved grensen? 0
Колико траје вожња до Берлина? Hv---l--ge tar----en ti--B-rlin? H--- l---- t-- t---- t-- B------ H-o- l-n-e t-r t-r-n t-l B-r-i-? -------------------------------- Hvor lenge tar turen til Berlin? 0
Да ли воз касни? E---o-e--f--si---t? E- t---- f--------- E- t-g-t f-r-i-k-t- ------------------- Er toget forsinket? 0
Имате ли нешто за читати? H-- ---n-- - l--e? H-- d- n-- å l---- H-r d- n-e å l-s-? ------------------ Har du noe å lese? 0
Може ли се овде добити нешто за јести и пити? Gå- det--n---få--oe-m-t -- dri-ke ---? G-- d-- a- å f- n-- m-- o- d----- h--- G-r d-t a- å f- n-e m-t o- d-i-k- h-r- -------------------------------------- Går det an å få noe mat og drikke her? 0
Да ли бисте ме молим пробудили у 7 часова? Kan d---e--li--t -ekke m----------s--? K-- d- v-------- v---- m-- k----- s--- K-n d- v-n-l-g-t v-k-e m-g k-o-k- s-u- -------------------------------------- Kan du vennligst vekke meg klokka sju? 0

Бебе читају са усана!

Кад бебе уче да говоре, усредсређују се на уста родитеља. Ово су установили психолози за развој. Бебе почињу да читају са усана отприлике са шест месеци. Овако уче како морају да обликују уста да би производили звуке. Са годину дана су бебе већ у стању да разумеју неколике речи. Тек од тада оне почињу да људима опет гледају у очи. Чинећи то, долазе до многих важних информација. Гледајући родитеље у очи, могу знати да ли су ови срећни или тужни. На овај начин се упознавају са светом емоција. Занимљива ситуација настаје када им се неко обрати на страном језику. У том случају, бебе поново почињу да читају са усана. Тако уче како да производе стране звуке. Зато треба, када разговарате са бебом, да јој се увек директно обраћате. Бебама је неопходан дијалог да би се правилно развијале. Посебно родитељи често понављају то што беба каже. На тај начин бебе добијају повратну информацију. Повратна информација је за њих врло важан. Само тако могу знати да их је човек разумео. Оваква потврда мотивише бебу. И зато се и даље забављају док уче да говоре. Није довољно једној беби пуштати аудио траке. Научници су доказали да бебе стварно умеју да читају са усана. У експериментима су им пуштани филмови без тона. Били су то филмови и на њиховом матерњем и на страним језицима. Филмове на матерњем језику бебе су дуже гледале. Било је очигледно да су при том биле много пажљивије. Ипак су прве речи које једна беба изговори широм света исте. “Мама” и “тата” - ове речи су лаке, без обзира о ком се јези
Да ли си знао?
Пољски спада у западнословенске језике. То је матерњи језик за више од 45 милиона људи. Они углавном живе у Пољској и у многим земљама Источне Европе. Пољски исељеници су свој језик пренели и на друге континенте. Тако у целом свету има око 60 милиона људи који говоре пољски. После руског је то слoвенски језик с највише говорника. Пољски је у уском сродству са чешким и словачким. Модерни пољски књижевни језик се развио из различитих дијалеката. Данас скоро да нема дијалеката пошто већина Пољака користи стандардни језик. Пољска абецеда користи латинична слова и има 35 слова. Увек се наглашава предзадњи слог једне ријечи. Граматика разликује седам падежа и три рода. Скоро сваки крај речи се деклинира или конјугира. Пољски тиме не спада баш обавезно у најлакше језике… Али ускоро ће постати један од најважнијих језика Европе!