Рјечник

sr Припреме за пут   »   no Reiseforberedelser

47 [четрдесет и седам]

Припреме за пут

Припреме за пут

47 [førtisju]

Reiseforberedelser

Изаберите како желите да видите превод:   
српски норвешки Игра Више
Мораш спаковати наш кофер! D--m----kk--kof---t-n--å-. D- m- p---- k-------- v--- D- m- p-k-e k-f-e-t-n v-r- -------------------------- Du må pakke kofferten vår. 0
Не смеш ништа заборавити! D---å --ke --em---n--. D- m- i--- g----- n--- D- m- i-k- g-e-m- n-e- ---------------------- Du må ikke glemme noe. 0
Треба ти велики кофер! Du-t-en-er--- --or kof-ert. D- t------ e- s--- k------- D- t-e-g-r e- s-o- k-f-e-t- --------------------------- Du trenger en stor koffert. 0
Не заборави пасош! I-k- gl-m --ise-a----. I--- g--- r----------- I-k- g-e- r-i-e-a-s-t- ---------------------- Ikke glem reisepasset. 0
Не заборави авионску карту! Ikke-g-e----ybi--e---n-. I--- g--- f------------- I-k- g-e- f-y-i-l-t-e-e- ------------------------ Ikke glem flybillettene. 0
Не заборави путне чекове! Ikke glem r----s-ek--ne. I--- g--- r------------- I-k- g-e- r-i-e-j-k-e-e- ------------------------ Ikke glem reisesjekkene. 0
Понеси крему за сунчање. T---ed ----sol-r--. T- m-- d-- s------- T- m-d d-g s-l-r-m- ------------------- Ta med deg solkrem. 0
Понеси наочаре за сунце. T- me- --g-solb---lene. T- m-- d-- s----------- T- m-d d-g s-l-r-l-e-e- ----------------------- Ta med deg solbrillene. 0
Понеси шешир за сунце. T------de--solhatten. T- m-- d-- s--------- T- m-d d-g s-l-a-t-n- --------------------- Ta med deg solhatten. 0
Хоћеш ли понети аутокарту? Vil du-ta m-- de----k-rt? V-- d- t- m-- d-- b------ V-l d- t- m-d d-g b-k-r-? ------------------------- Vil du ta med deg bykart? 0
Хоћеш ли понети водич за путовања? Vil d--t- med-d-g-re-se-----? V-- d- t- m-- d-- r---------- V-l d- t- m-d d-g r-i-e-u-d-? ----------------------------- Vil du ta med deg reiseguide? 0
Хоћеш ли понети кишобран? V---du t----d deg-p---pl-? V-- d- t- m-- d-- p------- V-l d- t- m-d d-g p-r-p-y- -------------------------- Vil du ta med deg paraply? 0
Мисли на панталоне, кошуље, чарапе. H-s--buks-n-, ----rten--o- ---k---. H--- b------- s-------- o- s------- H-s- b-k-e-e- s-j-r-e-e o- s-k-e-e- ----------------------------------- Husk buksene, skjortene og sokkene. 0
Мисли на кравате, каишеве, сакое. H-s--slip--ne, -elt--e-og dr-ssj-k-en-. H--- s-------- b------ o- d------------ H-s- s-i-s-n-, b-l-e-e o- d-e-s-a-k-n-. --------------------------------------- Husk slipsene, beltene og dressjakkene. 0
Мисли на пиџаме, спаваћице и мајице. Hu------a-aene-----t--ole-e----t----or-ene. H--- p--------- n---------- o- t----------- H-s- p-j-m-e-e- n-t-k-o-e-e o- t-s-j-r-e-e- ------------------------------------------- Husk pyjamaene, nattkjolene og t-skjortene. 0
Требаш ципеле, сандале и чизме. Du------e- sk-,-sand--e---g stø-ler. D- t------ s--- s------- o- s------- D- t-e-g-r s-o- s-n-a-e- o- s-ø-l-r- ------------------------------------ Du trenger sko, sandaler og støvler. 0
Требаш марамице, сапун и маказе за нокте. Du-t-eng-r-l--m--ør-l--, såp- o----g--s-k-. D- t------ l------------ s--- o- n--------- D- t-e-g-r l-m-e-ø-k-e-, s-p- o- n-g-e-a-s- ------------------------------------------- Du trenger lommetørkler, såpe og neglesaks. 0
Требаш чешаљ, четкицу за зубе и пасту за зубе. Du--r-n-e- en-kam,-en tann--rst- o- ta-n---m. D- t------ e- k--- e- t--------- o- t-------- D- t-e-g-r e- k-m- e- t-n-b-r-t- o- t-n-k-e-. --------------------------------------------- Du trenger en kam, en tannbørste og tannkrem. 0

Будућност језика

Кинеским језиком говори више од 1,3 милијарде људи. Тиме је кинески језик с најише говорника на свету. То ће бити тако још дуги низ година. Будућност многих других језика није толико светла. Зато што ће многи локални језици изумрети. У овом тренутку говори се 6.000 језика. Но експерти сматрају да већини прети нестанак. То значи да ће нестати 90% језика. Већина њих нестаће још у овом веку. То значи да сваки дан нестане један језик. У будућности ће се такође променити значај индивидуалних језика. Енглески још увек заузима друго место. Али, број оних који говоре матерње језике неће остати константан. За то је одговоран демографски развој. За неколико деценија доминацију ће преузети неки други језици. Хинди/урду и арапски ће ускоро заузети друго и треће место. Енглески ће доћи тек на четврто. Немачки ће потпуно нестати са листе “првих десет”. Зато ће малајски спадати у ред најважнијих језика. Док ће неки језици изумирати, нови језици ће настајати. Биће то хибридни језици. Овим лингвистичким хибридима ће се највише говорити у градовима. У будућнсти ће се развити и савим нове варијанте језика. Према томе, у будућности ћемо имати различите облике енглеског језика. Број двојезичних ће се значајно увећати. Нејасно је како ћемо у будућности говорити. Али и за сто година ће још увек постојасти различити језици. Према томе, учењу неће тако брзо доћи крај...
Да ли си знао?
Чешки је матерњи језик око 12 милиона људи. Спада у западнословенске језике. Чешки и словачки су веома слични. Разлог томе је заједничка историја оба народа. Ипак се језици разликују у неким тачкама. Млађи Чеси и Словаци имају понекад тешкоћа да се разумеју. Међутим, има говорника који користе мешани језик. Говорни чешки доста се разликује од писаног језика. Могло би се рећи да књижевни чешки постоји углавном у писаном облику. Усмено се користи само у службеним приликама или у медијима. Ово строго раздвајање је најважнија карактеристика чешког језика. Граматика чешког језика није баш једноставна. Има седам падежа и четири рода. Учење је ипак веома забавно При томе се открива пуно нових ствари.