Рјечник

sr Јуче – данас – сутра   »   no I går – i dag – i morgen

10 [десет]

Јуче – данас – сутра

Јуче – данас – сутра

10 [ti]

I går – i dag – i morgen

Изаберите како желите да видите превод:   
српски норвешки Игра Више
Јуче је била субота. I--år v-r -et lø-d--. I går var det lørdag. I g-r v-r d-t l-r-a-. --------------------- I går var det lørdag. 0
Јуче сам био / била у биоскопу. I-g-r-v-r-je-------n-. I går var jeg på kino. I g-r v-r j-g p- k-n-. ---------------------- I går var jeg på kino. 0
Филм је био интересантан. F-lme-------------s--t. Filmen var interessant. F-l-e- v-r i-t-r-s-a-t- ----------------------- Filmen var interessant. 0
Данас је недеља. I--a--er -e-----da-. I dag er det søndag. I d-g e- d-t s-n-a-. -------------------- I dag er det søndag. 0
Данас не радим. I-dag --b--------ikk-. I dag jobber jeg ikke. I d-g j-b-e- j-g i-k-. ---------------------- I dag jobber jeg ikke. 0
Остајем код куће. J-- bl-----e-me. Jeg blir hjemme. J-g b-i- h-e-m-. ---------------- Jeg blir hjemme. 0
Сутра је понедељак. I ---g---e- d-- --n--g. I morgen er det mandag. I m-r-e- e- d-t m-n-a-. ----------------------- I morgen er det mandag. 0
Сутра поново радим. I m--gen----j-g--- -obb i-j--. I morgen må jeg på jobb igjen. I m-r-e- m- j-g p- j-b- i-j-n- ------------------------------ I morgen må jeg på jobb igjen. 0
Ја радим у бироу. Je--j-b-e- -- ---t--. Jeg jobber på kontor. J-g j-b-e- p- k-n-o-. --------------------- Jeg jobber på kontor. 0
Ко је то? H-e- e--dette? Hvem er dette? H-e- e- d-t-e- -------------- Hvem er dette? 0
То је Петaр. D-t-e -r-Pete-. Dette er Peter. D-t-e e- P-t-r- --------------- Dette er Peter. 0
Петар је студент. P---r er-s--d--t. Peter er student. P-t-r e- s-u-e-t- ----------------- Peter er student. 0
Ко је то? Hv-m -r--ett-? Hvem er dette? H-e- e- d-t-e- -------------- Hvem er dette? 0
То је Марта. D--t- -- Ma-th-. Dette er Martha. D-t-e e- M-r-h-. ---------------- Dette er Martha. 0
Марта је секретарица. M-r-h--er -e--etæ-. Martha er sekretær. M-r-h- e- s-k-e-æ-. ------------------- Martha er sekretær. 0
Петар и Марта су пријатељи. P-te- -g M----a e- --n-e-. Peter og Martha er venner. P-t-r o- M-r-h- e- v-n-e-. -------------------------- Peter og Martha er venner. 0
Петар је Мартин пријатељ. Pe-------v-nnen --l----th-. Peter er vennen til Martha. P-t-r e- v-n-e- t-l M-r-h-. --------------------------- Peter er vennen til Martha. 0
Марта је Петрова пријатељица. M---h--e---e-----e- -i-------. Martha er venninnen til Peter. M-r-h- e- v-n-i-n-n t-l P-t-r- ------------------------------ Martha er venninnen til Peter. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Учење у сну

У данашње време су страни језици део општег образовања. Кад би само њихово савлађивање било мање напорно! За оне који са учењем језика имају потешкоће имамо добре вести. У сну се најефикасније учи. До овог закључка су дошле бројне научне студије. Баш ту чињеницу можемо користити при учењу језика. У сну се прерађују искуства протеклог дана. Тада наш мозак анализира нове утиске. Све што смо у току дана доживели, у сну се још једном обрађује. У том процесу се у мозгу утврђују нови садржаји. Ствари које научимо непосредно пред спавање најдуже задржавамо. Зато је од велике помоћи да о важним ставрима размишљамо увече. У различитим фазама сна уче се различити садржаји. РЕМ-сан, на пример, је подобан за психомоторно учење. Ту спадају спортови, или свирање неког инструмента. Насупрот томе, учење чистог знања, одвија се у дубоком сну. Ту се утврђује све што смо научили. Речник и граматика такође! Док учимо језике, мозак мора пуно да ради. Мора да меморише нове речи и правила. У сну се све ово одвија још једанпут. Научници ову појаву називају теоријом понављања. Разумљиво, битно је да добро спавамо. И тело и дух треба да се добро одморе. Само тада мозак може исправно функционисати. Могло би се рећи: добар сан - добро спознајно функционисање. Док се ми лепо одмарамо, наш мозак ради ... Е па онда: Gute Nacht, good night, buona notte, dobrou noc! (лаку ноћ!)
Да ли си знао?
Британски енглески је облик енглеског који се говори у Великој Британији. Спада у западногерманске језике. За око 60 милиона то је матерњи језик. У неколико тачака се разликује од америчког енглеског. Зато се говори о енглеском као плурицентричном језику. То значи да је то језик који има више стандардних варијаната. Разлике се могу, на пример, односити на изговор, лексички фонд и правопис. Британски енглески се дели на пуно дијалеката који су деломице веома различити. Говорници дијалекта дуго времена су сматрани за необразоване и да једва могу да се образују за добра занимања. Данас је то друкчије, иако дијалекти у Великој Британији још увек играју важну улогу. У британском енглеском приметан је снажан утицај француског. То је повезано са заузимањем Велике Британије од стране Нормана 1066. године. У време колонијализма Велика Британија је проширила свој језик на друге континенте. Тако је енглески током задњих векова постао најважнији језик на свету… Учите енглески, али оригинал!