Рјечник

sr Присвојне заменице 2   »   no Possessiver 2

67 [шездесет и седам]

Присвојне заменице 2

Присвојне заменице 2

67 [sekstisju]

Possessiver 2

Изаберите како желите да видите превод:   
српски норвешки Игра Више
наочале br---e-e brillene b-i-l-n- -------- brillene 0
Он је заборавио своје наочале. Ha- --- glemt --illene -ine. Han har glemt brillene sine. H-n h-r g-e-t b-i-l-n- s-n-. ---------------------------- Han har glemt brillene sine. 0
Ма где су му наочале? Hvo----- --- br-llen---------? Hvor har han brillene sine da? H-o- h-r h-n b-i-l-n- s-n- d-? ------------------------------ Hvor har han brillene sine da? 0
сат k----a klokka k-o-k- ------ klokka 0
Његов сат је покварен. Kl--ka ha-s-er-ø--lag-. Klokka hans er ødelagt. K-o-k- h-n- e- ø-e-a-t- ----------------------- Klokka hans er ødelagt. 0
Сат виси на зиду. Kl-k---he-ge- på---gg-n. Klokka henger på veggen. K-o-k- h-n-e- p- v-g-e-. ------------------------ Klokka henger på veggen. 0
пасош pa-set passet p-s-e- ------ passet 0
Он је изгубио свој пасош. Ha- -a---i--et--a---- --t-. Han har mistet passet sitt. H-n h-r m-s-e- p-s-e- s-t-. --------------------------- Han har mistet passet sitt. 0
Где је онда његов пасош? H------r ha----s--t----t d-? Hvor har han passet sitt da? H-o- h-r h-n p-s-e- s-t- d-? ---------------------------- Hvor har han passet sitt da? 0
они – њихов / њихова / њихово d- – -eres de – deres d- – d-r-s ---------- de – deres 0
Деца не могу наћи њихове родитеље. Ba--- -a--i-ke-f-n-- -oreldrene --ne. Barna kan ikke finne foreldrene sine. B-r-a k-n i-k- f-n-e f-r-l-r-n- s-n-. ------------------------------------- Barna kan ikke finne foreldrene sine. 0
Али ето долазе њихови родитељи! M-n d-- e---o for-l-ren----r-s! Men der er jo foreldrene deres! M-n d-r e- j- f-r-l-r-n- d-r-s- ------------------------------- Men der er jo foreldrene deres! 0
Ви – Ваш / Ваша / Ваше D- ---u----e----- --n De / du – Deres / din D- / d- – D-r-s / d-n --------------------- De / du – Deres / din 0
Какво је било Ваше путовање, господине Милер? Hv-rd-- --r-tu-en---n? Hvordan var turen din? H-o-d-n v-r t-r-n d-n- ---------------------- Hvordan var turen din? 0
Где је Ваша жена, господине Милер? Hv-r -- din----e? Hvor er din kone? H-o- e- d-n k-n-? ----------------- Hvor er din kone? 0
Ви – Ваш / Ваша / Ваше De / du – De--- ----n De / du – Deres / din D- / d- – D-r-s / d-n --------------------- De / du – Deres / din 0
Какво је било Ваше путовање, госпођо Шмидт? Hv-r--n---r tu--- d-n? Hvordan var turen din? H-o-d-n v-r t-r-n d-n- ---------------------- Hvordan var turen din? 0
Где је Ваш муж, госпођо Шмидт? Hvo---------en--i-------S-i--? Hvor er mannen din, fru Smidt? H-o- e- m-n-e- d-n- f-u S-i-t- ------------------------------ Hvor er mannen din, fru Smidt? 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Генетска мутација омогућава говор

Човек је једино живо биће које поседује моћ говора. Овим се разликује од животиња и биљака. Разуме се да и биљке и животиње комуницирају једне с другима. Ипак, у питању није језик компликованих слогова. Али зашто човек може говорити? Да би могли да говоримо, неопходно је да имамо одређене органске карактеристике. На ове карактеристике наилазимо само код човека. Али не разуме се само по себи да их је он развио. . У еволуцији се ништа не догађа без разлога. У једном тренутку човек је почео да говори. У ком тренутку тачно се не зна. Мора бити да се догодило нешто што је човеку подарило моћ говора. Научници верују да је за ово била одговорна извесна генетска мутација. Антрополози су упоређивали генетски код различитих живих бића. Познато је да један одређени ген условљава говор. Људи код којих је овај ген оштећен имају проблема са говором. Такви људи нису у стању да се добро изразе, а теже им је и да разумеју речи. Овај ген испитиван је код човека, мајмуна и миша. Код човека и шимпанзе је врло сличан. Изузетак су две мале разлике. Ове разлике најбоље се примећују у мозгу. Заједно са другим генима утичу на одређене мождане функције. Зато човек може говорити, а мајмун не. Али, тиме загонетка људског говора још није решена. Јер генетска мутација није довољна да се говори. Научници су варијанту људског гена имплантирали мишевима. Мишеви захваљујући томе ипак нису проговорили. Ипак, њихово цијукање звучало је другачије!