Рјечник

sr нешто желети   »   no ville noe 1

70 [седамдесет]

нешто желети

нешто желети

70 [sytti]

ville noe 1

Изаберите како желите да видите превод:   
српски норвешки Игра Више
Желите ли пушити? V-l d- -ø-ke? Vil du røyke? V-l d- r-y-e- ------------- Vil du røyke? 0
Желите ли играти? Vi--du-dan-e? Vil du danse? V-l d- d-n-e- ------------- Vil du danse? 0
Желите ли шетати? V-l--u g--en-tu-? Vil du gå en tur? V-l d- g- e- t-r- ----------------- Vil du gå en tur? 0
Ја желим пушити. Jeg ----gj-r-e -ø-k-. Jeg vil gjerne røyke. J-g v-l g-e-n- r-y-e- --------------------- Jeg vil gjerne røyke. 0
Желиш ли цигарету? Vi---u ---e- --garett? Vil du ha en sigarett? V-l d- h- e- s-g-r-t-? ---------------------- Vil du ha en sigarett? 0
Он жели ватру. Ha---i--ha fyr. Han vil ha fyr. H-n v-l h- f-r- --------------- Han vil ha fyr. 0
Ја желим нешто пити. J---v----j---e--a --e------k-e. Jeg vil gjerne ha noe å drikke. J-g v-l g-e-n- h- n-e å d-i-k-. ------------------------------- Jeg vil gjerne ha noe å drikke. 0
Ја желим нешто јести. Je- v-----er-- ----e --e. Jeg vil gjerne spise noe. J-g v-l g-e-n- s-i-e n-e- ------------------------- Jeg vil gjerne spise noe. 0
Ја се желим мало одморити. Je---il g-e-ne--vile----t. Jeg vil gjerne hvile litt. J-g v-l g-e-n- h-i-e l-t-. -------------------------- Jeg vil gjerne hvile litt. 0
Ја Вас желим нешто питати. J-g --l-g----e--pør----e- n-e. Jeg vil gjerne spørre deg noe. J-g v-l g-e-n- s-ø-r- d-g n-e- ------------------------------ Jeg vil gjerne spørre deg noe. 0
Ја Вас желим за нешто замолити. Je- --l-gjer-e -e --g-o- n-e. Jeg vil gjerne be deg om noe. J-g v-l g-e-n- b- d-g o- n-e- ----------------------------- Jeg vil gjerne be deg om noe. 0
Ја Вас желим на нешто позвати. J-- --l-----ne----ite-e --- p- no-. Jeg vil gjerne invitere deg på noe. J-g v-l g-e-n- i-v-t-r- d-g p- n-e- ----------------------------------- Jeg vil gjerne invitere deg på noe. 0
Шта желите, молим? H-a-v---du -a? Hva vil du ha? H-a v-l d- h-? -------------- Hva vil du ha? 0
Желите ли кафу? V-l du--a--- k-ff-? Vil du ha en kaffe? V-l d- h- e- k-f-e- ------------------- Vil du ha en kaffe? 0
Или радије желите чај? El------l--- h-l--r-ha e- t-? Eller vil du heller ha en te? E-l-r v-l d- h-l-e- h- e- t-? ----------------------------- Eller vil du heller ha en te? 0
Ми се желимо возити кући. Vi---- g-er-- kj-re-hj--. Vi vil gjerne kjøre hjem. V- v-l g-e-n- k-ø-e h-e-. ------------------------- Vi vil gjerne kjøre hjem. 0
Желите ли ви такси? V-l--er- -- ----ros--? Vil dere ha en drosje? V-l d-r- h- e- d-o-j-? ---------------------- Vil dere ha en drosje? 0
Они желе телефонирати. D------gj-r-e------. De vil gjerne ringe. D- v-l g-e-n- r-n-e- -------------------- De vil gjerne ringe. 0

Два језика = два центра за говор!

Нашем мозгу није битно кад учимо један језик. Ово стога што различите језике похрањује у различитим областима. Језици које учимо не меморишу се на истом месту. Језици које учимо касније у животу биће похрањени на другом месту. То значи да мозак обрађује нова правила на другом месту. Она се не похрањују заједно са правилима матерњег језика. С друге стране, људи који су одрасли са два језика користе само један регион. До овог закључка се дошло бројним студијама. Неуролози си испитивли разне особе. Њихови испитаници су говорили два језика течно. Један део испитаника био је одрастао са два језика. Други део њих је други језик научио тек касније у животу. За време испитивања су мерене мождане активности. На тај начин се могло испитивати које су области мозга за време тестовабиле активне. Тако се и дошло до спознаје да они који су други језик научили каснијеу животу имају два центра за говор! Тиме су научници доказали своју не тако нову претпоставку. Људи чији је мозак претрпео повреду показују различите симптоме. Оштећење мозга може довести до поремећаја језика. Људи са оштећеним мозгом не могу добро изговарати или разумети речи. Код двојезичних људи са оштећењем мозга појављују се другачији симптоми. Проблеми у говору не односе се увек на оба језика. Уколико је један део мозга повређен, онај други ће још увек функционисати. Јер пацијенти говоре један језик боље од другог. Два различита језика се поново уче различитом брзином. То доказује да се оба језика не похрањују на истом месту. Захваљујући томе што нису једновремено учени, граде два центра. Како се наш мозак сналази са више језика, нејасно је. Али, нове спознаје могу за резултат имати нове стратегије учења.