Рјечник

sr У хотелу – долазак   »   no På hotell – ankomst

27 [двадесет и седам]

У хотелу – долазак

У хотелу – долазак

27 [tjuesju]

På hotell – ankomst

Изаберите како желите да видите превод:   
српски норвешки Игра Више
Имате ли слободну собу? Har der- e- --dig--om? H-- d--- e- l---- r--- H-r d-r- e- l-d-g r-m- ---------------------- Har dere et ledig rom? 0
Резервисао / Резервисала сам једну собу. Jeg h-- be-til--ro-. J-- h-- b------ r--- J-g h-r b-s-i-t r-m- -------------------- Jeg har bestilt rom. 0
Моје име је Милер. Je- h---r --. -ülle-. J-- h---- .-- M------ J-g h-t-r .-. M-l-e-. --------------------- Jeg heter ... Müller. 0
Требам једнокреветну собу. J-g tr----r-e----k----o-. J-- t------ e- e--------- J-g t-e-g-r e- e-k-l-r-m- ------------------------- Jeg trenger et enkeltrom. 0
Требам двокреветну собу. J-g --eng-r -- -----l----. J-- t------ e- d---------- J-g t-e-g-r e- d-b-e-t-o-. -------------------------- Jeg trenger et dobbeltrom. 0
Колико кошта соба за једну ноћ? Hv---o-te- -o------e- n--t? H-- k----- r----- p-- n---- H-a k-s-e- r-m-e- p-r n-t-? --------------------------- Hva koster rommet per natt? 0
Хтео / хтела бих једну собу са купатилом. J-g--nske- e--r-m--ed ba-. J-- ø----- e- r-- m-- b--- J-g ø-s-e- e- r-m m-d b-d- -------------------------- Jeg ønsker et rom med bad. 0
Хтео / хтела бих једну собу са тушем. Jeg ønsk-r e--rom med-d-sj. J-- ø----- e- r-- m-- d---- J-g ø-s-e- e- r-m m-d d-s-. --------------------------- Jeg ønsker et rom med dusj. 0
Могу ли видети собу? K---j-g--å--e-p--rom-e-? K-- j-- f- s- p- r------ K-n j-g f- s- p- r-m-e-? ------------------------ Kan jeg få se på rommet? 0
Има ли овде гаража? F-------e--e- -a-a---? F----- d-- e- g------- F-n-e- d-t e- g-r-s-e- ---------------------- Finnes det en garasje? 0
Има ли овде сеф? F-n-e--det -n s-fe? F----- d-- e- s---- F-n-e- d-t e- s-f-? ------------------- Finnes det en safe? 0
Има ли овде факс? Fin-e- det--n -a--? F----- d-- e- f---- F-n-e- d-t e- f-k-? ------------------- Finnes det en faks? 0
Добро, узећу собу. Flo-t,-------- --mm-t. F----- j-- t-- r------ F-o-t- j-g t-r r-m-e-. ---------------------- Flott, jeg tar rommet. 0
Овде су кључеви. H-r-e- nø-l---. H-- e- n------- H-r e- n-k-e-e- --------------- Her er nøklene. 0
Овде је мој пртљаг. He---r-------en---n. H-- e- b------- m--- H-r e- b-g-s-e- m-n- -------------------- Her er bagasjen min. 0
У колико часова је доручак? N-r -r d---f--ko--? N-- e- d-- f------- N-r e- d-t f-o-o-t- ------------------- Når er det frokost? 0
У колико часова је ручак? Når-er -e- -id--g? N-- e- d-- m------ N-r e- d-t m-d-a-? ------------------ Når er det middag? 0
У колико часова је вечера? Nå---r det ----dsm-t? N-- e- d-- k--------- N-r e- d-t k-e-d-m-t- --------------------- Når er det kveldsmat? 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Паузе су важне за успешно учење

Они који желе да имају успеха у учењу, треба да чешће праве паузу. До овога су дошле најновије научне студије. Научници су испитивали фазе процеса учења. При том су симулирали различите ситуације учења. Информацију најбоље апсорбујемо у малим деловима. Ово нам каже да не би требало да одједном много учимо. Између наставних јединица увек треба да се кратко одморимо. Успех у учењу такође зависи од биохемијских процеса. Ради се о биохемијским процесима у мозгу. Они одређују оптимални темпо учења. Док учимо нешто ново, у мозгу се излучују извесни ензими. Они утичу на активност наших можданих ћелија. У том процесу посебну улогу имају два одређена ензима Они се излучују када се савлађују нови садржаји. Но, они се не излучују једновремено. Њихово дејство се развија са извесним временским размаком. Најбоље резултате у учењу постижемо када су оба ензима присутна. Уколико се чешће одмарамо, успех се увећава. Зато има смисла варирати дужину трајања појединих фаза учења. Дужина одмора такође треба да варира. Оптимално је правити две паузе, не дуже од десет минута. После тога, једну паузу од пет минута. Онда треба да се одморимо барем пола сата. Током ових пауза наш мозак боље памти нове садржаје. Док се одмарате, треба да напустите радно место. Добра идеја је и да се у паузама крећете. Према томе: кад учите, прошетајте! При том немојте имати грижу савести - ви и даље учите!
Да ли си знао?
Литвански спада у балтичке језике. Говори га више од 3 милиона људи. Они живе у Литванији, Белорусији и Пољској. Литвански је у ближем сродству само с латвијским. Иако је Литванија заиста мала земља, језик се дијели на пуно дијалеката. Литвански користи латинична слова, али има и неколико посебних знакова. Типична црта овог језика је пуно дуплих вокала. А такође има више варијаната вокала као на пример кратки, дуги и назални. Изговор литванског није тежак. Пуно тежи је нагласак јер је флексибилан. То значи да се он оријентиše према граматичком облику слова. Занимљиво је да је литвански веома архаичан језик. Сматра се да је то језик који се најмање удаљио од родитељског језика. То значи да још увек веома личи првом индоевропском језику. Ко жели да зан како су наши преци говорили, треба да учи литвански…