Рјечник

sr У ресторану 1   »   no På restaurant 1

29 [двадесет и девет]

У ресторану 1

У ресторану 1

29 [tjueni]

På restaurant 1

Изаберите како желите да видите превод:   
српски норвешки Игра Више
Да ли је сто слободан? Er ---t------et------? E- d---- b----- l----- E- d-t-e b-r-e- l-d-g- ---------------------- Er dette bordet ledig? 0
Молим Вас, хтео / хтела бих јеловник. K---j-- -å -p--ek--t-- / -eny--? K-- j-- f- s---------- / m------ K-n j-g f- s-i-e-a-t-t / m-n-e-? -------------------------------- Kan jeg få spisekartet / menyen? 0
Шта можете препоручити? H-- kan-du--n-ef--e? H-- k-- d- a-------- H-a k-n d- a-b-f-l-? -------------------- Hva kan du anbefale? 0
Радо бих пиво. Je- --l -jern--h---n øl. J-- v-- g----- h- e- ø-- J-g v-l g-e-n- h- e- ø-. ------------------------ Jeg vil gjerne ha en øl. 0
Радо бих минералну воду. Jeg vi- --e-ne--a ---mi--r-l-a-n. J-- v-- g----- h- e- m----------- J-g v-l g-e-n- h- e- m-n-r-l-a-n- --------------------------------- Jeg vil gjerne ha et mineralvann. 0
Радо бих сок од поморанџе. Je- -i--gj--n--ha-e- ---el---j--ce. J-- v-- g----- h- e- a------------- J-g v-l g-e-n- h- e- a-p-l-i-j-i-e- ----------------------------------- Jeg vil gjerne ha en appelsinjuice. 0
Радо бих кафу. J-g--il -----e-h--en -aff-. J-- v-- g----- h- e- k----- J-g v-l g-e-n- h- e- k-f-e- --------------------------- Jeg vil gjerne ha en kaffe. 0
Радо бих кафу са млеком. Jeg v-l ------ ------ka-f---e- ----. J-- v-- g----- h- e- k---- m-- m---- J-g v-l g-e-n- h- e- k-f-e m-d m-l-. ------------------------------------ Jeg vil gjerne ha en kaffe med melk. 0
Са шећером, молим. M----ukk--- --kk. M-- s------ t---- M-d s-k-e-, t-k-. ----------------- Med sukker, takk. 0
Хтео / хтела бих чај. Jeg vi--g--rne-h- en -e. J-- v-- g----- h- e- t-- J-g v-l g-e-n- h- e- t-. ------------------------ Jeg vil gjerne ha en te. 0
Хтео / хтела бих чај са лимуном. J-- -il--je----h- ---t- m-d---t-o-. J-- v-- g----- h- e- t- m-- s------ J-g v-l g-e-n- h- e- t- m-d s-t-o-. ----------------------------------- Jeg vil gjerne ha en te med sitron. 0
Хтео / хтела бих чај са млеком. J-g--il g---ne--- --------d m---. J-- v-- g----- h- e- t- m-- m---- J-g v-l g-e-n- h- e- t- m-d m-l-. --------------------------------- Jeg vil gjerne ha en te med melk. 0
Имате ли цигарете? H-- du si-ar--t-r? H-- d- s---------- H-r d- s-g-r-t-e-? ------------------ Har du sigaretter? 0
Имате ли пепељару? H-------t-a-k-be-er? H-- d- e- a--------- H-r d- e- a-k-b-g-r- -------------------- Har du et askebeger? 0
Имате ли ватре? H-r du -yr? H-- d- f--- H-r d- f-r- ----------- Har du fyr? 0
Недостаје ми виљушка. Je- -an-l----- g-f-e-. J-- m------ e- g------ J-g m-n-l-r e- g-f-e-. ---------------------- Jeg mangler en gaffel. 0
Недостаје ми нож. J-g man-l----n-k-iv. J-- m------ e- k---- J-g m-n-l-r e- k-i-. -------------------- Jeg mangler en kniv. 0
Недостаје ми кашика. J-- m---l-- e- -kje. J-- m------ e- s---- J-g m-n-l-r e- s-j-. -------------------- Jeg mangler en skje. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Граматика спречава лажи!

Сваки језик има посебне одлике. Неки језици имају карактеристике које су јединствене. У такве језике спада трио. Трио је језик којим се споразумевају урођеници у Јужној Америци. Око 2.000 људи из Бразила и Суринама говоре овим језиком. То што трио чини особитим је његова граматика. Зато што оне који се њиме служе приморава да увек говоре истину. Ово се може захвалити такозваном фрустративном завршетку. То је наставак којим завршава сваки глагол. Он нам показује до које мере је реченица истинита. Ево једноставног примера како ово функционише. Узмимо реченицу Дете је отишло у школу. У језику трио се глагол мора завршити на одређени начин. Захваљујући том завршетку види се да ли смо дете лично видели како је отишло у школу. Особа такође може казати да је чула да је дете отишло у школу. Или може уз помоћ извесног завршетка тог истог глагола изразити да зна да је у питању лаж. Значи, онај ко се овим језиком служи мора се у тренутку говора обавезати. Односно, он мора другима саопштити у коликој мери је његов исказ истинит. Захваљујући томе, он ништа не може прећутати или улепшати. Уколико онај који говори трио изостави овај завршетак, сматраће га лажовом. Званични језик Суринама је холандски. Превођење са холандског на трио је врло проблематично. Ово стога што је већина језика много мање прецизна. Тиме се омогућују нејасноће око изговореног. Зато преводиоци не воде увек рачуна о томе да се обавежу. Ово отежава комуникацију са људима који говоре трио. Можда овај фрустратив не би био лош и у другим језицима?! И не само у језику политике...
Да ли си знао?
Македонски је матерњи језик око 2 милиона људи. Спада у јужнословенске језике. Највише је сродан с бугарским. Говорници ова два језика могу без проблема разговарати једни с другима. У писаном облику ова два језика се више међусобно разликују. У Македонији је одувек живело пуно различитих народности. То се, наравно, одразило и на језик земље. На језик је утицало пуно других језика. Суседна Србија је током дугих година оставила посебно снажан печат на македонски језик. Лексички фонд садржи пуно појмова из руског, турског и енглеског. Једна тако велика језичка разноликост не постоји у пуно земаља. Зато је македонском требало дуго времена да га се призна као посебан језик. И македонска књижевност је из овог разлога пуно трпела. У међувремену се македонски етаблирао као стандардни језик. Па је стога важан део македонског идентитета.