Рјечник

sr Чишћење куће   »   no Husvask

18 [осамнаест]

Чишћење куће

Чишћење куће

18 [atten]

Husvask

Изаберите како желите да видите превод:   
српски норвешки Игра Више
Данас је субота. I d---er det--ør-a-. I d-- e- d-- l------ I d-g e- d-t l-r-a-. -------------------- I dag er det lørdag. 0
Данас имамо времена. I -ag-----v- ti-. I d-- h-- v- t--- I d-g h-r v- t-d- ----------------- I dag har vi tid. 0
Данас чистимо стан. I d-g--a--er--i--e-l-g--t--. I d-- v----- v- l----------- I d-g v-s-e- v- l-i-i-h-t-n- ---------------------------- I dag vasker vi leiligheten. 0
Ја чистим купатило. Je- ----e------t. J-- v----- b----- J-g v-s-e- b-d-t- ----------------- Jeg vasker badet. 0
Мој муж пере ауто. M-n--n---n -ask-r--i---. M----- m-- v----- b----- M-n-e- m-n v-s-e- b-l-n- ------------------------ Mannen min vasker bilen. 0
Деца перу бицикла. Bar-- v--ker--ykl-n-. B---- v----- s------- B-r-a v-s-e- s-k-e-e- --------------------- Barna vasker syklene. 0
Бака залива цвеће. B-stem----a--er --o-s-ene. B------- v----- b--------- B-s-e-o- v-n-e- b-o-s-e-e- -------------------------- Bestemor vanner blomstene. 0
Деца поспремају дечију собу. B-r-a-ry-d---p--romme--si-t. B---- r----- p- r----- s---- B-r-a r-d-e- p- r-m-e- s-t-. ---------------------------- Barna rydder på rommet sitt. 0
Мој муж поспрема свој писаћи сто. Man--- mi- -ydde--p----rive-ord-t-sit-. M----- m-- r----- p- s----------- s---- M-n-e- m-n r-d-e- p- s-r-v-b-r-e- s-t-. --------------------------------------- Mannen min rydder på skrivebordet sitt. 0
Ја стављам веш у машину за прање веша. Je- ---t-r---- -nn - -ask--a-kin-n. J-- p----- t-- i-- i v------------- J-g p-t-e- t-y i-n i v-s-e-a-k-n-n- ----------------------------------- Jeg putter tøy inn i vaskemaskinen. 0
Ја простирем веш. J-- h-nger -p- -ø-. J-- h----- o-- t--- J-g h-n-e- o-p t-y- ------------------- Jeg henger opp tøy. 0
Ја пеглам веш. J-g--try-e----y. J-- s------ t--- J-g s-r-k-r t-y- ---------------- Jeg stryker tøy. 0
Прозори су прљави. Vin---n- -- s-i--e. V------- e- s------ V-n-u-n- e- s-i-n-. ------------------- Vinduene er skitne. 0
Под је прљав. Gu--et -r--k-tten-. G----- e- s-------- G-l-e- e- s-i-t-n-. ------------------- Gulvet er skittent. 0
Посуђе је прљаво. Op--as-e- -r------en. O-------- e- s------- O-p-a-k-n e- s-i-t-n- --------------------- Oppvasken er skitten. 0
Ко чисти прозоре? H-e-------- vin-uene? H--- v----- v-------- H-e- v-s-e- v-n-u-n-? --------------------- Hvem vasker vinduene? 0
Ко усисава прашину? H-e----ø-s---r? H--- s--------- H-e- s-ø-s-g-r- --------------- Hvem støvsuger? 0
Ко пере посуђе? H--- -a--oppv--k--? H--- t-- o--------- H-e- t-r o-p-a-k-n- ------------------- Hvem tar oppvasken? 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Рано учење

У данашње време језици све више добијају на важности. Ово такође важи и за професионални живот. Последица тога је да све већи број људи учи стране језике. Многи родитељи би такође желели да њихова деца уче стране језике. Најбоље је да се с тиме почне од малих ногу. Широм света постоје многе међународне основне школе. И дечји вртићи са вишејезичним васпитањем су све више омиљени. Учење од малих ногу доноси са собом многе предности. То је условљено развојем мозга. У њему се језичке структуре изграђују све до четврте године. Ове неуронске мреже нам помажу у учењу. Нове неуронске структуре се касније у животу не стварају тако лако. Старија деца и одрасли уче стране језике са много више потешкоћа. Зато и треба да радимо на раном развоју мозга. Укратко речено: што млађе - то боље. Али постоје и људи који критикују рано учење. Они страхују да вишејезичност претерано оптерећује малу децу. Сем тога, мишљења су да постоји опасност да ни један језик неће научити како треба. Ипак, ова мишљења нису у науци нашла своју потврду. Већина лингвиста и неуропсихолога је оптимистична. Њихова истраживања на ту тему довела су до позитивних резултата. Деца се обично забављају на курсевима страних језика. Такође: када деца уче језике, она и размишљају о њима. Учећи стране језике она боље упознају матерњи језик. Она читавог живота имају користи од овог познавања језика. Могуће је да је чак много боље почети са учењем тежих језика. Зато што дечји мозак учи брзо и интуитивно. Њему је сасвим свеједно да ли памти hello, ciao,или néih hóu!
Да ли си знао?
Хинду спада у индоаријске језике. Говори се у већини држава северне и централне Индије. Хинду је у уском сродству с језиком урду који се првенствено говори у Пакистану. Заправо су оба језика скоро идентична. Суштинска разлика се састоји у писму. Хинду се пише писмом деванагари. Урду, с друге стране, користи арапски систем знакова. За хинду су карактеристични многи дијалекти. Због величине земље они се деломице знатно међусобно разликују. За 370 милиона људи хинду је матерњи језик. Ту спада још и најмање 150 милиона који владају језиком хинду као другим језиком. Тако хинду спада у један од језика с највише говорника на свету. После кинеског заузима друго место. Значи, испред је шпанског и енглеског! А утицај Индије у свету муњевито расте!