Рјечник

sr Питати за пут   »   no Spørre etter veien

40 [четрдесет]

Питати за пут

Питати за пут

40 [førti]

Spørre etter veien

Изаберите како желите да видите превод:   
српски норвешки Игра Више
Извините! U-n-k--- ---g-! U_______ (_____ U-n-k-l- (-e-)- --------------- Unnskyld (meg)! 0
Можете ли ми помоћи? K-n-du--je-p--m--? K__ d_ h_____ m___ K-n d- h-e-p- m-g- ------------------ Kan du hjelpe meg? 0
Где овде има добар ресторан? Hvo- fi--er -eg en -o- --st-ura---he-? H___ f_____ j__ e_ g__ r_________ h___ H-o- f-n-e- j-g e- g-d r-s-a-r-n- h-r- -------------------------------------- Hvor finner jeg en god restaurant her? 0
Идите лево иза угла. G- t-l----st-e---d --ørn--. G_ t__ v______ v__ h_______ G- t-l v-n-t-e v-d h-ø-n-t- --------------------------- Gå til venstre ved hjørnet. 0
Затим идите право један део пута. Gå--- -- -t-k-- --tt fr-m. G_ s_ e_ s_____ r___ f____ G- s- e- s-y-k- r-t- f-a-. -------------------------- Gå så et stykke rett fram. 0
Затим идите стотину метара удесно. Gå--å -un-r- meter--il h--re. G_ s_ h_____ m____ t__ h_____ G- s- h-n-r- m-t-r t-l h-y-e- ----------------------------- Gå så hundre meter til høyre. 0
Можете такође узети аутобус. Du------g-- t- b-s--n. D_ k__ o___ t_ b______ D- k-n o-s- t- b-s-e-. ---------------------- Du kan også ta bussen. 0
Можете такође узети трамвај. Du--an--gs- ---t-ikken. D_ k__ o___ t_ t_______ D- k-n o-s- t- t-i-k-n- ----------------------- Du kan også ta trikken. 0
Можете такође једноставно возити за мном. Du-k-n -----k-ør--e-te---e-. D_ k__ b___ k____ e____ m___ D- k-n b-r- k-ø-e e-t-r m-g- ---------------------------- Du kan bare kjøre etter meg. 0
Како да доћем до фудбалског стадиона? Hv----n -o-------- t-- --tba-l-t-d---e-? H______ k_____ j__ t__ f________________ H-o-d-n k-m-e- j-g t-l f-t-a-l-t-d-o-e-? ---------------------------------------- Hvordan kommer jeg til fotballstadionet? 0
Пређите мост! G--o--- br--n. G_ o___ b_____ G- o-e- b-o-n- -------------- Gå over broen. 0
Возите кроз тунел! K----gje--om -unn-l-n. K___ g______ t________ K-ø- g-e-n-m t-n-e-e-. ---------------------- Kjør gjennom tunnelen. 0
Возите до трећег семафора. K-ør-til-d--k------til-de- -r---- l--k--s-e-. K___ t__ d_ k_____ t__ d__ t_____ l__________ K-ø- t-l d- k-m-e- t-l d-t t-e-j- l-s-r-s-e-. --------------------------------------------- Kjør til du kommer til det tredje lyskrysset. 0
Скрените затим у прву улицу десно. Ta ---førs-e -e--n -----ø---. T_ s_ f_____ v____ t__ h_____ T- s- f-r-t- v-i-n t-l h-y-e- ----------------------------- Ta så første veien til høyre. 0
Затим возите право преко следеће раскрснице. Kjø--d-rett-----------m --- --t --s-e kr----t. K___ d_______ r___ f___ v__ d__ n____ k_______ K-ø- d-r-t-e- r-t- f-a- v-d d-t n-s-e k-y-s-t- ---------------------------------------------- Kjør deretter rett fram ved det neste krysset. 0
Извините, како да доћем до аеродрома? Un---y-d,--v--dan k-m--- --g-t-l-fl---a--en? U________ h______ k_____ j__ t__ f__________ U-n-k-l-, h-o-d-n k-m-e- j-g t-l f-y-l-s-e-? -------------------------------------------- Unnskyld, hvordan kommer jeg til flyplassen? 0
Најбоље је да узмете метро. De- e- ---t--u t-r --ba-e-. D__ e_ b___ d_ t__ T_______ D-t e- b-s- d- t-r T-b-n-n- --------------------------- Det er best du tar T-banen. 0
Возите се једноставно до задње станице. Bar--kj-r -i- siste s-o--. B___ k___ t__ s____ s_____ B-r- k-ø- t-l s-s-e s-o-p- -------------------------- Bare kjør til siste stopp. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + норвешки (1-100) МП3 норвешки (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Језик животиња

Када желимо да се изразимо, служимо се језиком. И животиње имају свој језик. Оне језик користе исто као и људи. То значи да разговарају једне с другима да би размениле информације. У основи, свака врста има сопствени језик. Чак и термити комуницирају једни с другима. Када су у опасности, ударају телом о земљу. На тај начин упозоравају друге припаднике своје врсте. Друге животиње звижде када се непријатељ приближава. Пчеле разговарају путем плеса. Тако показују другим пчелама правац у којем се налази храна. Китови производе звукове који се могу чути на удаљености и до 5.000 километара. Они међусобно комуницирају путем певања. Слонови такође једни другима упућују акустичне сигнале. Али, људи их не могу чути. Језик већине животиња је врло компликован. Он се састоји од комбинације различитих знакова. У употреби су акустички, хемијски и оптички сигнали. Сем тога, животиње користе и гестове. Човек је већ савладао језик кућних љубимаца. Он тачно зна када је пас срећан. Такође добро зна када мачка жели да је оставите на миру. Мачке и пси говоре сасвим различите језике. Многи сигнали су чак сасвим супротни. Дуго се мислило да се ове две животиње не подносе. Ради се о томе да једни друге погрешно разумеју. То доводи до проблема између мачака и паса. Чак се и животиње свађају због неспоразума...
Да ли си знао?
Српски је матерњи језик око 12 милиона људи. Већина живи у Србији и у другим земљама јужне Европе. Српски спада у јужнослоавенске језике. У уском је сродству с хрватским и босанским. Граматика и језички фонд ових језика су веома слични. Зато се Срби, Хрвати и Босанци врло лако међусобно споразумевају. Српска азбука има 30 слова. За свако слово постоји јасан изговор. Код нагласка постоје паралеле с класичним тонским језицима. У кинеском се, на пример, с висином тона слогова мења и њихово значење. У српском је слично. Али овђе само висина наглашеног слога игра улогу. Језичка структура с пуно флексија је још једна од карактеристика српског језика. То значи да се именице, придеви и заменице увек мењају по падежима а глаголи конјугирају. Кога интересују граматичке структуре, треба обавезно учити српски!