Рјечник

sr нешто морати   »   no måtte noe

72 [седамдесет и два]

нешто морати

нешто морати

72 [syttito]

måtte noe

Изаберите како желите да видите превод:   
српски норвешки Игра Више
морати må-te m---- m-t-e ----- måtte 0
Ја морам послати писмо. Je- m- sen-- --e-et. J-- m- s---- b------ J-g m- s-n-e b-e-e-. -------------------- Jeg må sende brevet. 0
Ја морам платити хотел. Jeg -å b-t-l- h-t-l-e-. J-- m- b----- h-------- J-g m- b-t-l- h-t-l-e-. ----------------------- Jeg må betale hotellet. 0
Ти мораш рано устати. D--m--st- -pp-t--l-g. D- m- s-- o-- t------ D- m- s-å o-p t-d-i-. --------------------- Du må stå opp tidlig. 0
Ти мораш пуно радити. Du -å---b-- -ye. D- m- j---- m--- D- m- j-b-e m-e- ---------------- Du må jobbe mye. 0
Ти мораш бити тачан / тачнa. Du--å--omme - tid-. D- m- k---- i t---- D- m- k-m-e i t-d-. ------------------- Du må komme i tide. 0
Он мора напунити резервоар. H------fyl---b-nsi-. H-- m- f---- b------ H-n m- f-l-e b-n-i-. -------------------- Han må fylle bensin. 0
Он мора поправити ауто. H---må-r-p-r-re ---e-. H-- m- r------- b----- H-n m- r-p-r-r- b-l-n- ---------------------- Han må reparere bilen. 0
Он мора oпрати ауто. H-n-m--v--k- bile-. H-- m- v---- b----- H-n m- v-s-e b-l-n- ------------------- Han må vaske bilen. 0
Она мора куповати. H---må---n--e. H-- m- h------ H-n m- h-n-l-. -------------- Hun må handle. 0
Она мора чистити стан. H-n-m- ---ke lei-----t-n. H-- m- v---- l----------- H-n m- v-s-e l-i-i-h-t-n- ------------------------- Hun må vaske leiligheten. 0
Она мора прати веш. Hu--må---sk----y. H-- m- v---- t--- H-n m- v-s-e t-y- ----------------- Hun må vaske tøy. 0
Ми морамо одмах ићи у школу. V- må-sna-t -å ----kolen. V- m- s---- g- p- s------ V- m- s-a-t g- p- s-o-e-. ------------------------- Vi må snart gå på skolen. 0
Ми морамо одмах ићи на посао. Vi-må-s--r- gå-på--obb. V- m- s---- g- p- j---- V- m- s-a-t g- p- j-b-. ----------------------- Vi må snart gå på jobb. 0
Ми морамо одмах ићи лекару. V---- -nar- -å ti--l-g-n. V- m- s---- g- t-- l----- V- m- s-a-t g- t-l l-g-n- ------------------------- Vi må snart gå til legen. 0
Ви морате чекати аутобус. Der--m- v-nte--- -u-s-n. D--- m- v---- p- b------ D-r- m- v-n-e p- b-s-e-. ------------------------ Dere må vente på bussen. 0
Ви морате чекати воз. D--e--- -e--e-på -o--t. D--- m- v---- p- t----- D-r- m- v-n-e p- t-g-t- ----------------------- Dere må vente på toget. 0
Ви морате чекати такси. Dere ----ente -å---osjen. D--- m- v---- p- d------- D-r- m- v-n-e p- d-o-j-n- ------------------------- Dere må vente på drosjen. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Зашто постоји толико различитих језика?

Данас на свету постоји преко 6000 различитих језика. Зато су нам преводиоци и неопходни. У давна времена сви смо говорили истим језиком. То се променило када је човек почео да се сели. Људи су напустили своју афричку домовину и раштркали се читавим светом. Ова просторна раздвојеност водила је језичкој раздвојености. Ово стога што је сваки народ почео да развија сопствени облик комуникације. Из једног заједничког протојезика развијали су се многи различити језици. Али, човек се није дуго задржавао на једном месту. На тај начин су се језици све више одвајали један од другог. У једном тренутку је дошло до тога да се заједнички корен више није могао распознати. Сем тога, ни један народ није живео у изолацији хиљадама година. Одувек су постојали контакти с другим народима. То је утицало на мењање језика. Језици су почели да се мешају и да преузимају елементе из других језика. Зато развој језика никада није могао бити приведен крају. Тако миграције и контакти с новим народима објашњавају мноштво језика. Сасвим друго питање је зашто се језици толико разликују. Свака еволуција прати извесна правила. Мора да постоји неки разлог зашто су језици такви какви су. Научници се узроцима тога баве већ дуги низ година. Жеља им је да открију зашто долази до различитог развоја језика. Да би се ово могло испитивати мора се студирати историја језика. Само тако се може установити шта се када променило. Још увек се не зна шта условљава развој језика. Изгледа да је културни фактор важнији од биолошког. То значи да је историја народа формирала њихове језике. Језици нам говоре много више него што ми мислимо ...