Рјечник

sr Код доктора   »   no Hos legen

57 [педесет и седам]

Код доктора

Код доктора

57 [femtisju]

Hos legen

Изаберите како желите да видите превод:   
српски норвешки Игра Више
Ја имам заказан термин код доктора. J-g h-r t-me---s leg-n. J-- h-- t--- h-- l----- J-g h-r t-m- h-s l-g-n- ----------------------- Jeg har time hos legen. 0
Ја имам заказан термин у десет часова. J----a---ime ------ ti. J-- h-- t--- k----- t-- J-g h-r t-m- k-o-k- t-. ----------------------- Jeg har time klokka ti. 0
Како је Ваше име? Hva--r -a-ne- di-t? H-- e- n----- d---- H-a e- n-v-e- d-t-? ------------------- Hva er navnet ditt? 0
Молим Вас, причекајте у чекаоници. Venn-i-s------ -eg-----e---rom-et. V-------- s--- d-- p- v----------- V-n-l-g-t s-t- d-g p- v-n-e-o-m-t- ---------------------------------- Vennligst sett deg på venterommet. 0
Доктор долази одмах. L---n--om-er s-art. L---- k----- s----- L-g-n k-m-e- s-a-t- ------------------- Legen kommer snart. 0
Где сте осигурани? H-----r-du f-r-ikr-t? H--- e- d- f--------- H-o- e- d- f-r-i-r-t- --------------------- Hvor er du forsikret? 0
Шта могу учинити за Вас? H---kan---- ----p- -eg ---? H-- k-- j-- h----- d-- m--- H-a k-n j-g h-e-p- d-g m-d- --------------------------- Hva kan jeg hjelpe deg med? 0
Имате ли болове? Har ---s--rt-r? H-- d- s------- H-r d- s-e-t-r- --------------- Har du smerter? 0
Где вас боли? H-or -----t -o-d-? H--- e- d-- v----- H-o- e- d-t v-n-t- ------------------ Hvor er det vondt? 0
Ја имам увек болове у леђима. J-g --r-a-l--d----dt-- --g--n. J-- h-- a----- v---- i r------ J-g h-r a-l-i- v-n-t i r-g-e-. ------------------------------ Jeg har alltid vondt i ryggen. 0
Ја често имам главобољу. J-- --r o-te-ho--p--e. J-- h-- o--- h-------- J-g h-r o-t- h-d-p-n-. ---------------------- Jeg har ofte hodepine. 0
Ја понекад имам трбобољу. Jeg ha--av-o------v-n-t i m-gen. J-- h-- a- o- t-- v---- i m----- J-g h-r a- o- t-l v-n-t i m-g-n- -------------------------------- Jeg har av og til vondt i magen. 0
Молим Вас, ослободите горњи део тела! K-- -u----av -e- t-pp-- /----or-a /--en---en? K-- d- t- a- d-- t----- / s------ / g-------- K-n d- t- a- d-g t-p-e- / s-j-r-a / g-n-e-e-? --------------------------------------------- Kan du ta av deg toppen / skjorta / genseren? 0
Молим Вас, лезите на лежаљку! Kan-d---eg-e------- -en-e-? K-- d- l---- d-- p- b------ K-n d- l-g-e d-g p- b-n-e-? --------------------------- Kan du legge deg på benken? 0
Крвни притисак је у реду. Bl-dt-y-ket--r-i-orden. B---------- e- i o----- B-o-t-y-k-t e- i o-d-n- ----------------------- Blodtrykket er i orden. 0
Ја ћу Вам дати ињекцију. Jeg------eg-en-sprø---. J-- g-- d-- e- s------- J-g g-r d-g e- s-r-y-e- ----------------------- Jeg gir deg en sprøyte. 0
Ја ћу Вам дати таблете. Jeg-gi---e--t-b-e--er. J-- g-- d-- t--------- J-g g-r d-g t-b-e-t-r- ---------------------- Jeg gir deg tabletter. 0
Ја ћу Вам дати рецепт за апотеку. J-- ----de- e- r-s--t ti- -p--e--t. J-- g-- d-- e- r----- t-- a-------- J-g g-r d-g e- r-s-p- t-l a-o-e-e-. ----------------------------------- Jeg gir deg en resept til apoteket. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Дугачке речи, кратке речи

Дужина речи зависи од њеног информативног садржаја. Ово је показала једна америчка студија. Научници су испитивали речи десет европских језика. Ово испитивање вршено је уз помоћ компјутера. Компјутер је уз помоћ специјалног програма вршио анализу различитих речи. Помоћу формуле је израчунао информацијски садржај. Резултат je био очигледан. Краћа реч преноси мање информација. Занимљиво је да употребљавамо много више кратких речи. Разлог се може тражити у ефикасности језика. Док говоримо, усредсређујемо се на оно што нам је најважније. Стога речи које у себи не носе много информација морају бити кратке. Ово нам гарантује да нећемо уложити превише времена у неважне ствари. Корелација између дужине речи и садржаја који носи има још једну предност. Она обезбеђује да информативни садржај увек остаје исти. Ово значи да увек изговарамо једнак број речи у истом временском трајању. Можемо, на пример, изговорити мање дугих речи. Или да изговоримо пуно кратких речи. Није битно за шта смо се одлучили: Информативни садржај остаће исти. Резулат тога је да наш говор има конзистентну ритмику. Ово слушаоцу олакшава да нас прати. Ово би било знатно теже уколико би количина информације варирала. Слушалац не би био у стању да се прилагоди нашем начину говора. Разумевање би на тај начин било у многоме отежано. Онај ко жели да га сви разумеју треба да користи кратке речи. Зато што се кратке речи боље разумеју од дугачких. Зато се држите принципа: Keep It Short and Simple ! (буди кратак и јасан) Једном речју: KISS! (БКИЈ)