Рјечник

sr требати – хтети   »   no trenge – ville

69 [шездесет и девет]

требати – хтети

требати – хтети

69 [sekstini]

trenge – ville

Изаберите како желите да видите превод:   
српски норвешки Игра Више
Ја требам кревет. J----reng-r--- seng. Jeg trenger en seng. J-g t-e-g-r e- s-n-. -------------------- Jeg trenger en seng. 0
Ја хоћу спавати. Jeg v-l s-ve. Jeg vil sove. J-g v-l s-v-. ------------- Jeg vil sove. 0
Има ли овде кревет? F-n--s-de- e----ng-h--? Finnes det en seng her? F-n-e- d-t e- s-n- h-r- ----------------------- Finnes det en seng her? 0
Ја требам лампу. Jeg ---ng---en-la---. Jeg trenger en lampe. J-g t-e-g-r e- l-m-e- --------------------- Jeg trenger en lampe. 0
Ја хоћу читати. Jeg---l--e-e. Jeg vil lese. J-g v-l l-s-. ------------- Jeg vil lese. 0
Има ли овде лампа? Finne- -et en----p---er? Finnes det en lampe her? F-n-e- d-t e- l-m-e h-r- ------------------------ Finnes det en lampe her? 0
Ја требам телефон. J-g ---n--- e--t-l-f-n. Jeg trenger en telefon. J-g t-e-g-r e- t-l-f-n- ----------------------- Jeg trenger en telefon. 0
Ја желим телефонирати. J---vil--in-e. Jeg vil ringe. J-g v-l r-n-e- -------------- Jeg vil ringe. 0
Има ли овде телефон? Fi---s -e--e----lefon --r? Finnes det en telefon her? F-n-e- d-t e- t-l-f-n h-r- -------------------------- Finnes det en telefon her? 0
Ја требам једну камеру. J-g--re---r et k--era. Jeg trenger et kamera. J-g t-e-g-r e- k-m-r-. ---------------------- Jeg trenger et kamera. 0
Ја хоћу фотографисати. Je---i- t--bi-de-. Jeg vil ta bilder. J-g v-l t- b-l-e-. ------------------ Jeg vil ta bilder. 0
Има ли овде камера? F-n-e--d-t-et --mer---e-? Finnes det et kamera her? F-n-e- d-t e- k-m-r- h-r- ------------------------- Finnes det et kamera her? 0
Ја требам компјутер. J-g-t-en-e--en---t-m--k--. Jeg trenger en datamaskin. J-g t-e-g-r e- d-t-m-s-i-. -------------------------- Jeg trenger en datamaskin. 0
Ја хоћу да пошаљем е-маил. Je--vi- ---d- e---p-s-. Jeg vil sende en epost. J-g v-l s-n-e e- e-o-t- ----------------------- Jeg vil sende en epost. 0
Има ли овде компјутер? Finne---e- en----a-a-----her? Finnes det en datamaskin her? F-n-e- d-t e- d-t-m-s-i- h-r- ----------------------------- Finnes det en datamaskin her? 0
Ја требам хемијску оловку. J---t----e- -- kul-----. Jeg trenger en kulepenn. J-g t-e-g-r e- k-l-p-n-. ------------------------ Jeg trenger en kulepenn. 0
Ја хоћу да пишем нешто. Jeg---l -kr----noe. Jeg vil skrive noe. J-g v-l s-r-v- n-e- ------------------- Jeg vil skrive noe. 0
Има ли овде лист папира и хемијска оловка? F-n--- det--t -rk-og-en----epe----e-? Finnes det et ark og en kulepenn her? F-n-e- d-t e- a-k o- e- k-l-p-n- h-r- ------------------------------------- Finnes det et ark og en kulepenn her? 0

Машински преводи

Особа која жели да јој се преведу текстови мора за то издвојити доста новца. Професионални преводиоци су скупи. Ипак је све важније разумети стране језике. Информатичари и компјутерски лингвисти покушавају да реше овај проблем. Они већ дуже времена раде на проналажењу алата за превођење. У данашње време постоји више таквих програма. Али, квалитет машинских превода није добар. То, разуме се, није кривица програмера. Језици су врло комплексне структуре. Компјутер се, с дурге стране, заснива на простим математичким принципима. Зато и није у стању да увек понуди добар превод. Програм за превођење би морао у целости савладати један језик. Да би то било могуће, информатичари га морају научити бројне речи и правила. Ово је практично немогуће. Компјутеру је ипак лакше да рачуна. За то је одличан. Компјутер је у стању да израчуна које су комбинације честе. Он, на пример препознаје које речи често стоје једна поред друге. За то је потребно да се пуни текстовима на разним језицима. Он на тај начин учи шта је типично за поједине језике. Овај статистички метод ће побољшати аутоматско превођење. Па ипак, компјутери никада неће заменити човека. Када је у питању језик, ни једна машина није у стању да имитира људски мозак. Е зато преводиоци још дуго неће остати без посла. Извесно је да ће у будућности компјутер моћи да преводи једноставне текстове. Песмама, поезији и књижевности, с друге стране, потребан је живи елеменат. Оне зависе од људског осећаја за језик. А тако и треба ...