Рјечник

sr Годишња доба и време   »   no Årstider og vær

16 [шеснаест]

Годишња доба и време

Годишња доба и време

16 [seksten]

Årstider og vær

Изаберите како желите да видите превод:   
српски норвешки Игра Више
Ово су годишња доба: Det-- e- --stid-n-: D____ e_ å_________ D-t-e e- å-s-i-e-e- ------------------- Dette er årstidene: 0
Пролеће, лето, V---n----mmer--, V_____ s________ V-r-n- s-m-e-e-, ---------------- Våren, sommeren, 0
jесен и зима. høst----- -in---en. h_____ o_ v________ h-s-e- o- v-n-e-e-. ------------------- høsten og vinteren. 0
Лето је вруће. S-mme--- e---ar-. S_______ e_ v____ S-m-e-e- e- v-r-. ----------------- Sommeren er varm. 0
Лети сија сунце. O- ----e----ski-----s-l-. O_ s_______ s______ s____ O- s-m-e-e- s-i-n-r s-l-. ------------------------- Om sommeren skinner sola. 0
Лети радо идемо шетати. Om-so-m--e---år-vi-g-er-e--ur. O_ s_______ g__ v_ g_____ t___ O- s-m-e-e- g-r v- g-e-n- t-r- ------------------------------ Om sommeren går vi gjerne tur. 0
Зима је хладна. V---er-- e- k---. V_______ e_ k____ V-n-e-e- e- k-l-. ----------------- Vinteren er kald. 0
Зими пада снег или киша. O----ntere----ø- -- ----er ---. O_ v_______ s___ o_ r_____ d___ O- v-n-e-e- s-ø- o- r-g-e- d-t- ------------------------------- Om vinteren snør og regner det. 0
Зими радо остајемо код куће. Om-v-n-er-n-b--r -i g--rne -je-me. O_ v_______ b___ v_ g_____ h______ O- v-n-e-e- b-i- v- g-e-n- h-e-m-. ---------------------------------- Om vinteren blir vi gjerne hjemme. 0
Хладно је. D-t--r --l-t. D__ e_ k_____ D-t e- k-l-t- ------------- Det er kaldt. 0
Пада киша. Det r-gner. D__ r______ D-t r-g-e-. ----------- Det regner. 0
Ветровито је. D-t bl----. D__ b______ D-t b-å-e-. ----------- Det blåser. 0
Топло је. Det er-var-t. D__ e_ v_____ D-t e- v-r-t- ------------- Det er varmt. 0
Сунчано је. D-t -----l. D__ e_ s___ D-t e- s-l- ----------- Det er sol. 0
Ведро је. De---r -in-. D__ e_ f____ D-t e- f-n-. ------------ Det er fint. 0
Какво је време данас? Hvordan-er v-ret i d--? H______ e_ v____ i d___ H-o-d-n e- v-r-t i d-g- ----------------------- Hvordan er været i dag? 0
Данас је хладно. I-dag -r --t -al-t. I d__ e_ d__ k_____ I d-g e- d-t k-l-t- ------------------- I dag er det kaldt. 0
Данас је топло. I --g er --t va--t. I d__ e_ d__ v_____ I d-g e- d-t v-r-t- ------------------- I dag er det varmt. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + норвешки (1-100) МП3 норвешки (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Учење и емоције

Весели нас када смо у могућности да комуницирамо на неком страном језику. Поносни смо на себе и свој напредак у учењу. С друге стране, уколико нисмо врло успешни, то нас разочарава и фрустрира. Због тога се различите емоције повезују са процесом учења. Најновија истраживања су дошла до занимљивих резултата. Показала су да емоције играју значајну улогу у процесу учења. Зато што утичу на успешност учења. Учење за наш мозак увек представља “проблем”. И о н се увек труди да тај проблем реши. Да ли у томе успевамо или не, зависи од наших емоција. Уколико смо уверени да проблем можемо решити, много смо самопоузданији. Ова емоционална стабилност потпомаже процес учења. Позитивно мишљење унапређује наше интелектуалне способности. С друге стране, учење под стресом не функционише баш најбоље. Сумња или брига поткопава добре резултате. Уколико се плашимо, скоро да и нисмо у стању да било шта научимо. У том случају мозак није у могућности да прима нове садржаје. Стога је веома важно да смо мотивисани у процесу учења. Дакле, емоције утичу на процес учења. Али, и учење утиче на наше емоције. Исте структуре мозга обрађују и чињенице и емоције. Зато нас учење може усрећити, а они који су срећни, уче много боље. Разуме се да учење није увек забава и да може бити и врло напорно. Зато је неопходно да пред себе увек поставимо мањи циљ. На тај начин нећемо преоптеретити свој мозак. И гарантујемо да ћемо испунити своја очекивања. Успех нам је у том случају награда која нас изнова мотивише. Што ће рећи: Учите смешкајући се при том!
Да ли си знао?
Грчки спада у индоевропске језике. Међутим, ни с једним другим језиком на свету није заиста у блиском сродству. Не сме се мешати модерни грчки са старогрчким. Тај антички грчки језик се и данас подучава у многим школама и на многим универзитетима. Пре је то био језик филозофије и науке. И онај ко је путовао античким светом, користио је грчки као лингуа франка. Новогрчки је, с друге стране, данас матерњи језик око 13 милиона људи. Развио се из старогрчког. Кад је тачно настао савремени грчки, тешко је рећи. Али је сигурно да је једноставније структуре него старогрчки. Ипак су се у новогрчком задржали бројни архаични облици. То је такође веома уједначен језик у којем нема јако изражених дијалеката. Пише се грчком абецедом која је стара скоро 2500 година. Интересантно је да грчки спада у језике који има највећи лексички фонд. Ко радо учи речи, треба да почне од грчког...