Рјечник

sr Годишња доба и време   »   no Årstider og vær

16 [шеснаест]

Годишња доба и време

Годишња доба и време

16 [seksten]

Årstider og vær

Изаберите како желите да видите превод:   
српски норвешки Игра Више
Ово су годишња доба: Dette er-å--t---ne: Dette er årstidene: D-t-e e- å-s-i-e-e- ------------------- Dette er årstidene: 0
Пролеће, лето, V--en, so--e--n, Våren, sommeren, V-r-n- s-m-e-e-, ---------------- Våren, sommeren, 0
jесен и зима. h-s-en-----in----n. høsten og vinteren. h-s-e- o- v-n-e-e-. ------------------- høsten og vinteren. 0
Лето је вруће. Sommere- -- varm. Sommeren er varm. S-m-e-e- e- v-r-. ----------------- Sommeren er varm. 0
Лети сија сунце. O---------- -k-nn-r sola. Om sommeren skinner sola. O- s-m-e-e- s-i-n-r s-l-. ------------------------- Om sommeren skinner sola. 0
Лети радо идемо шетати. O--s-m-eren-g-r -- --e----tu-. Om sommeren går vi gjerne tur. O- s-m-e-e- g-r v- g-e-n- t-r- ------------------------------ Om sommeren går vi gjerne tur. 0
Зима је хладна. Vi-t--e------ald. Vinteren er kald. V-n-e-e- e- k-l-. ----------------- Vinteren er kald. 0
Зими пада снег или киша. O- vi-----n s--- o---------d-t. Om vinteren snør og regner det. O- v-n-e-e- s-ø- o- r-g-e- d-t- ------------------------------- Om vinteren snør og regner det. 0
Зими радо остајемо код куће. O- vi-t---n---i--vi-----n----emme. Om vinteren blir vi gjerne hjemme. O- v-n-e-e- b-i- v- g-e-n- h-e-m-. ---------------------------------- Om vinteren blir vi gjerne hjemme. 0
Хладно је. D-t -r--al--. Det er kaldt. D-t e- k-l-t- ------------- Det er kaldt. 0
Пада киша. Det regn--. Det regner. D-t r-g-e-. ----------- Det regner. 0
Ветровито је. De-----s--. Det blåser. D-t b-å-e-. ----------- Det blåser. 0
Топло је. D---er-v----. Det er varmt. D-t e- v-r-t- ------------- Det er varmt. 0
Сунчано је. Det -- s-l. Det er sol. D-t e- s-l- ----------- Det er sol. 0
Ведро је. D-t--- ---t. Det er fint. D-t e- f-n-. ------------ Det er fint. 0
Какво је време данас? H-o-d-- er--ær-t-i-da-? Hvordan er været i dag? H-o-d-n e- v-r-t i d-g- ----------------------- Hvordan er været i dag? 0
Данас је хладно. I d-- er---t k--dt. I dag er det kaldt. I d-g e- d-t k-l-t- ------------------- I dag er det kaldt. 0
Данас је топло. I --g -r-d-t -a--t. I dag er det varmt. I d-g e- d-t v-r-t- ------------------- I dag er det varmt. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Учење и емоције

Весели нас када смо у могућности да комуницирамо на неком страном језику. Поносни смо на себе и свој напредак у учењу. С друге стране, уколико нисмо врло успешни, то нас разочарава и фрустрира. Због тога се различите емоције повезују са процесом учења. Најновија истраживања су дошла до занимљивих резултата. Показала су да емоције играју значајну улогу у процесу учења. Зато што утичу на успешност учења. Учење за наш мозак увек представља “проблем”. И о н се увек труди да тај проблем реши. Да ли у томе успевамо или не, зависи од наших емоција. Уколико смо уверени да проблем можемо решити, много смо самопоузданији. Ова емоционална стабилност потпомаже процес учења. Позитивно мишљење унапређује наше интелектуалне способности. С друге стране, учење под стресом не функционише баш најбоље. Сумња или брига поткопава добре резултате. Уколико се плашимо, скоро да и нисмо у стању да било шта научимо. У том случају мозак није у могућности да прима нове садржаје. Стога је веома важно да смо мотивисани у процесу учења. Дакле, емоције утичу на процес учења. Али, и учење утиче на наше емоције. Исте структуре мозга обрађују и чињенице и емоције. Зато нас учење може усрећити, а они који су срећни, уче много боље. Разуме се да учење није увек забава и да може бити и врло напорно. Зато је неопходно да пред себе увек поставимо мањи циљ. На тај начин нећемо преоптеретити свој мозак. И гарантујемо да ћемо испунити своја очекивања. Успех нам је у том случају награда која нас изнова мотивише. Што ће рећи: Учите смешкајући се при том!
Да ли си знао?
Грчки спада у индоевропске језике. Међутим, ни с једним другим језиком на свету није заиста у блиском сродству. Не сме се мешати модерни грчки са старогрчким. Тај антички грчки језик се и данас подучава у многим школама и на многим универзитетима. Пре је то био језик филозофије и науке. И онај ко је путовао античким светом, користио је грчки као лингуа франка. Новогрчки је, с друге стране, данас матерњи језик око 13 милиона људи. Развио се из старогрчког. Кад је тачно настао савремени грчки, тешко је рећи. Али је сигурно да је једноставније структуре него старогрчки. Ипак су се у новогрчком задржали бројни архаични облици. То је такође веома уједначен језик у којем нема јако изражених дијалеката. Пише се грчком абецедом која је стара скоро 2500 година. Интересантно је да грчки спада у језике који има највећи лексички фонд. Ко радо учи речи, треба да почне од грчког...