Knjiga fraza

bs U gradu   »   mr शहरात

25 [dvadeset i pet]

U gradu

U gradu

२५ [पंचवीस]

25 [Pan̄cavīsa]

शहरात

[śaharāta]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski marati Igra Više
Htio / htjela bih do željezničke stanice. म-- स्टेशन-- जायच- -ह-. म-- स------- ज---- आ--- म-ा स-ट-श-ल- ज-य-े आ-े- ----------------------- मला स्टेशनला जायचे आहे. 0
m--ā-sṭ-śanal--j------ā--. m--- s-------- j----- ā--- m-l- s-ē-a-a-ā j-y-c- ā-ē- -------------------------- malā sṭēśanalā jāyacē āhē.
Htio / htjela bih do aerodroma. म-ा--िमा-तळ--र ज------हे. म-- व--------- ज---- आ--- म-ा व-म-न-ळ-व- ज-य-े आ-े- ------------------------- मला विमानतळावर जायचे आहे. 0
Ma-ā vi-ān-t-ḷā-ara -āyac---h-. M--- v------------- j----- ā--- M-l- v-m-n-t-ḷ-v-r- j-y-c- ā-ē- ------------------------------- Malā vimānataḷāvara jāyacē āhē.
Htio / htjela bih do centra grada. मला -----्-- -ध--वर--ी -ि-ाणी--ा-चे ---. म-- श------- म-------- ठ----- ज---- आ--- म-ा श-र-च-य- म-्-व-्-ी ठ-क-ण- ज-य-े आ-े- ---------------------------------------- मला शहराच्या मध्यवर्ती ठिकाणी जायचे आहे. 0
Mal--śah-r-c-ā -a-h-ava-t--ṭ-i---ī-jā--c----ē. M--- ś-------- m---------- ṭ------ j----- ā--- M-l- ś-h-r-c-ā m-d-y-v-r-ī ṭ-i-ā-ī j-y-c- ā-ē- ---------------------------------------------- Malā śaharācyā madhyavartī ṭhikāṇī jāyacē āhē.
Kako da dođem do željezničke stanice? म- ------ल---स- ----ी -ाऊ? म- स------- क-- / क-- ज--- म- स-ट-श-ल- क-ा / क-ी ज-ऊ- -------------------------- मी स्टेशनला कसा / कशी जाऊ? 0
Mī---ēś--a-- --sā/ k-ś--j---? M- s-------- k---- k--- j---- M- s-ē-a-a-ā k-s-/ k-ś- j-'-? ----------------------------- Mī sṭēśanalā kasā/ kaśī jā'ū?
Kako da dođem do aerodroma? म- -ि-ा-तळ-व- -स--/ --- जाऊ? म- व--------- क-- / क-- ज--- म- व-म-न-ळ-व- क-ा / क-ी ज-ऊ- ---------------------------- मी विमानतळावर कसा / कशी जाऊ? 0
Mī-v-m-na--ḷāv----k--ā/ -aśī--ā-ū? M- v------------- k---- k--- j---- M- v-m-n-t-ḷ-v-r- k-s-/ k-ś- j-'-? ---------------------------------- Mī vimānataḷāvara kasā/ kaśī jā'ū?
Kako da dođem do centra grada? मी----ाच-या-मध्-वर------क-ण- --ा --क-ी-जा-? म- श------- म-------- ठ----- क-- / क-- ज--- म- श-र-च-य- म-्-व-्-ी ठ-क-ण- क-ा / क-ी ज-ऊ- ------------------------------------------- मी शहराच्या मध्यवर्ती ठिकाणी कसा / कशी जाऊ? 0
Mī ---a-ā-y----d---var-- --ik-ṇī --sā--kaśī j-'ū? M- ś-------- m---------- ṭ------ k---- k--- j---- M- ś-h-r-c-ā m-d-y-v-r-ī ṭ-i-ā-ī k-s-/ k-ś- j-'-? ------------------------------------------------- Mī śaharācyā madhyavartī ṭhikāṇī kasā/ kaśī jā'ū?
Trebam taksi. मल- -क-टॅक-स--पा--जे. म-- ए- ट----- प------ म-ा ए- ट-क-स- प-ह-ज-. --------------------- मला एक टॅक्सी पाहिजे. 0
M--ā ē-------- -ā-ij-. M--- ē-- ṭ---- p------ M-l- ē-a ṭ-k-ī p-h-j-. ---------------------- Malā ēka ṭĕksī pāhijē.
Trebam plan grada. म----हराचा नका----ाहिजे. म-- श----- न---- प------ म-ा श-र-च- न-ा-ा प-ह-ज-. ------------------------ मला शहराचा नकाशा पाहिजे. 0
M--- --har--- -akāś--pā-ij-. M--- ś------- n----- p------ M-l- ś-h-r-c- n-k-ś- p-h-j-. ---------------------------- Malā śaharācā nakāśā pāhijē.
Trebam hotel. मला--- हॉट-ल ----ज-. म-- ए- ह---- प------ म-ा ए- ह-ट-ल प-ह-ज-. -------------------- मला एक हॉटेल पाहिजे. 0
Malā--------ēla--āh-jē. M--- ē-- h----- p------ M-l- ē-a h-ṭ-l- p-h-j-. ----------------------- Malā ēka hŏṭēla pāhijē.
Htio / htjela bih iznajmiti auto. म---ए- ग--ी भा--यान- घ्य--ची-आहे. म-- ए- ग--- भ------- घ------ आ--- म-ा ए- ग-ड- भ-ड-य-न- घ-य-य-ी आ-े- --------------------------------- मला एक गाडी भाड्याने घ्यायची आहे. 0
Ma----ka --ḍ- b---y--ē-gh---a-- āh-. M--- ē-- g--- b------- g------- ā--- M-l- ē-a g-ḍ- b-ā-y-n- g-y-y-c- ā-ē- ------------------------------------ Malā ēka gāḍī bhāḍyānē ghyāyacī āhē.
Ovdje je moja kreditna kartica. हे -----क--े-ीट-कार्--आ-े. ह- म--- क------ क---- आ--- ह- म-झ- क-र-ड-ट क-र-ड आ-े- -------------------------- हे माझे क्रेडीट कार्ड आहे. 0
H--māj----rē-ī-a kā-ḍa āh-. H- m---- k------ k---- ā--- H- m-j-ē k-ē-ī-a k-r-a ā-ē- --------------------------- Hē mājhē krēḍīṭa kārḍa āhē.
Ovdje je moja vozačka dozvola. ह-----ा----ा-----े. ह- म--- प----- आ--- ह- म-झ- प-व-न- आ-े- ------------------- हा माझा परवाना आहे. 0
H----j-----r-v-----hē. H- m---- p------- ā--- H- m-j-ā p-r-v-n- ā-ē- ---------------------- Hā mājhā paravānā āhē.
Šta se ima vidjeti u gradu? श--ात ब---यासार-े-क-य-आह-? श---- ब---------- क-- आ--- श-र-त ब-ण-य-स-र-े क-य आ-े- -------------------------- शहरात बघण्यासारखे काय आहे? 0
Śa-a--t- bagha-----rakh- k--a ā-ē? Ś------- b-------------- k--- ā--- Ś-h-r-t- b-g-a-y-s-r-k-ē k-y- ā-ē- ---------------------------------- Śaharāta baghaṇyāsārakhē kāya āhē?
Idite u stari grad. आपण-श-र-च-य--जु--या ---ाल- ----द--ा. आ-- श------- ज----- भ----- भ-- द---- आ-ण श-र-च-य- ज-न-य- भ-ग-ल- भ-ट द-य-. ------------------------------------ आपण शहराच्या जुन्या भागाला भेट द्या. 0
Āpa---ś-harā-y- jun'-ā---āgāl--b-ēṭa---ā. Ā---- ś-------- j----- b------ b---- d--- Ā-a-a ś-h-r-c-ā j-n-y- b-ā-ā-ā b-ē-a d-ā- ----------------------------------------- Āpaṇa śaharācyā jun'yā bhāgālā bhēṭa dyā.
Napravite obilazak grada. आप- --रद---नाल----. आ-- श---------- ज-- आ-ण श-र-र-श-ा-ा ज-. ------------------- आपण शहरदर्शनाला जा. 0
Ā-aṇ--ś-ha-a--r--nā-- jā. Ā---- ś-------------- j-- Ā-a-a ś-h-r-d-r-a-ā-ā j-. ------------------------- Āpaṇa śaharadarśanālā jā.
Idite do luke. आपण बंद-ाव--ज-. आ-- ब------ ज-- आ-ण ब-द-ा-र ज-. --------------- आपण बंदरावर जा. 0
Ā-aṇ- ----------a--ā. Ā---- b---------- j-- Ā-a-a b-n-a-ā-a-a j-. --------------------- Āpaṇa bandarāvara jā.
Napravite obilazak luke. आपण-बंदरद---न----. आ-- ब-------- क--- आ-ण ब-द-द-्-न क-ा- ------------------ आपण बंदरदर्शन करा. 0
Ā-a----and---darś--a k-rā. Ā---- b------------- k---- Ā-a-a b-n-a-a-a-ś-n- k-r-. -------------------------- Āpaṇa bandaradarśana karā.
Koje još znamenitosti postoje? या--्या-व्यत-रि-्त-ब-ण्य--ा--्-ा-आ--- ज-गा----त---? य------ व--------- ब------------ आ--- ज--- आ--- क-- य-ं-्-ा व-य-ि-ि-्- ब-ण-य-स-र-्-ा आ-ख- ज-ग- आ-े- क-? --------------------------------------------------- यांच्या व्यतिरिक्त बघण्यासारख्या आणखी जागा आहेत का? 0
Y-n̄cy- --a-i---ta---g-a-yās-ra-----āṇ---ī---gā-ā--ta--ā? Y------ v--------- b--------------- ā----- j--- ā---- k-- Y-n-c-ā v-a-i-i-t- b-g-a-y-s-r-k-y- ā-a-h- j-g- ā-ē-a k-? --------------------------------------------------------- Yān̄cyā vyatirikta baghaṇyāsārakhyā āṇakhī jāgā āhēta kā?

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Slavenski jezici

Slavenski jezik je maternji jezik 300 miliona ljudi. Slavenski jezici spadaju u indoevropske jezike. Postoji oko 20 slavenskih jezika. Najznačajniji među njima je ruski jezik. Više od 150 miliona ljudi govori ruski kao maternji jezik. Zatim slijede poljski i ukrajinski s više od 50 miliona govornika. Slavenski jezici su u lingvistici podijeljeni u različite skupine. Dijele se na zapadnoslavenske, istočnoslavenske i južnoslavenske jezike. Zapadnoslavenski jezici su poljski, češki i slovački. Ruski, ukrajinski i bjeloruski spadaju u istočnoslavenske jezike. Južnoslavenski jezici su srpski, hrvatski i bugarski. Osim navedenih postoji još mnogo drugih slavenskih jezika. No njih govori relativno mali broj ljudi. Slavenski jezici potječu od zajedničkog protojezika. Pojedinačni jezici su se od istog razvili relativno kasno. Stoga su mlađi od germanskih i romanskih jezika. Velik dio vokabulara slavenskih jezika je sličan. Za to je zaslužno njihovo relativno kasno odvajanje. S naučnog gledišta slavenski jezici su konzervativni. Što znači da sadrže još mnogo starih jezičnih struktura. Drugi indoevropski jezici su izgubili te stare oblike. Slavenski jezici su stoga jako zanimljivi za istraživanje. Njihovim istraživanjem mogu se izvući zaključci o prijašnjim jezicima. Na taj se način istražitelji nadaju da će rekonstruirati indoevropski. Slavenske jezike karakterizira malo samoglasnika. Osim toga, imaju mnogo zvukova koji se u drugim jezicima ne pojavljuju. Zapadni Evropljani imaju zbog toga često poteškoća s izgovorom. Ali ne brinite – sve će biti u redu! Na poljskom: Wszystko będzie dobrze!
Da li ste to znali?
Hrvatski je južnoslavenski jezik. U bliskom je srodstvu sa srpskim, bosanskim i crnogorskim jezikom. Govornici ovih jezika mogu se bez problema međusobno sporazumijevati. Puno jezikoslovaca su stoga mišljenja da hrvatski uopće nije poseban jezik. Posmatraju ga kao jednu od puno inačica srpskohrvatskog. Oko 7 miliona ljudi u svijetu govori hrvatski. Jezik koristi latinska slova. Uključujući neke posebne znakove, hrvatska abeceda ima ukupno 30 slova. Pravopis striktno slijedi izgovor riječi. To važi i za riječi koje su preuzete iz drugih jezika. Akcent riječi hrvatskog jezika je melodijski. To znači da je kod naglaska odlučujuća visina slogova. Gramatika ima sedam padeža i nije baš uvijek sasvim jednostavna. Isplati se, međutim, naučiti hrvatski jezik. Hrvatska je predivna zemlja za odmor!