Knjiga fraza

bs Godišnja doba i vrijeme   »   pa ਰੁੱਤਾਂ ਅਤੇ ਮੌਸਮ

16 [šesnaest]

Godišnja doba i vrijeme

Godišnja doba i vrijeme

16 [ਸੋਲਾਂ]

16 [Sōlāṁ]

ਰੁੱਤਾਂ ਅਤੇ ਮੌਸਮ

rutāṁ atē mausama

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski pendžabi Igra Više
Ovo su godišnja doba: ਰੁ---- -- -੍------ੁ-ਦ-ਆਂ --: ਰੁੱ_ ਇ_ ਪ੍___ ਹੁੰ__ ਹ__ ਰ-ੱ-ਾ- ਇ- ਪ-ਰ-ਾ- ਹ-ੰ-ੀ-ਂ ਹ-: ---------------------------- ਰੁੱਤਾਂ ਇਸ ਪ੍ਰਕਾਰ ਹੁੰਦੀਆਂ ਹਨ: 0
r---ṁ-i------k--a-h-dī'-ṁ-han-: r____ i__ p______ h______ h____ r-t-ṁ i-a p-a-ā-a h-d-'-ṁ h-n-: ------------------------------- rutāṁ isa prakāra hudī'āṁ hana:
Proljeće, ljeto, ਬਸੰ-,ਗ--ੀ ਬ______ ਬ-ੰ-,-ਰ-ੀ --------- ਬਸੰਤ,ਗਰਮੀ 0
B--a-a,-aramī B____________ B-s-t-,-a-a-ī ------------- Basata,garamī
jesen i zima. ਪ--ੜ------ਰਦੀ ਪ___ ਅ_ ਸ__ ਪ-ਝ- ਅ-ੇ ਸ-ਦ- ------------- ਪਤਝੜ ਅਤੇ ਸਰਦੀ 0
pataj-a---atē---radī p________ a__ s_____ p-t-j-a-a a-ē s-r-d- -------------------- patajhaṛa atē saradī
Ljeto je vruće. ਗ--- --ਮ-ਹ-ੰ-ੀ --। ਗ__ ਗ__ ਹੁੰ_ ਹੈ_ ਗ-ਮ- ਗ-ਮ ਹ-ੰ-ੀ ਹ-। ------------------ ਗਰਮੀ ਗਰਮ ਹੁੰਦੀ ਹੈ। 0
g-ra---ga-a----ud--h--. g_____ g_____ h___ h___ g-r-m- g-r-m- h-d- h-i- ----------------------- garamī garama hudī hai.
Ljeti sija sunce. ਗਰ-- -ਿੱ--ਸੂ-- ਚ-ਕ---ਹ-। ਗ__ ਵਿੱ_ ਸੂ__ ਚ___ ਹੈ_ ਗ-ਮ- ਵ-ੱ- ਸ-ਰ- ਚ-ਕ-ਾ ਹ-। ------------------------ ਗਰਮੀ ਵਿੱਚ ਸੂਰਜ ਚਮਕਦਾ ਹੈ। 0
G-r-m--v-c---ū--ja---m-ka----a-. G_____ v___ s_____ c_______ h___ G-r-m- v-c- s-r-j- c-m-k-d- h-i- -------------------------------- Garamī vica sūraja camakadā hai.
Ljeti rado idemo šetati. ਸਾਨੂੰ ---ੀ-ਵ--ਚ-ਟਹ-ਲ-ਾ---------ਦਾ ਹ-। ਸਾ_ ਗ__ ਵਿੱ_ ਟ___ ਚੰ_ ਲੱ__ ਹੈ_ ਸ-ਨ-ੰ ਗ-ਮ- ਵ-ੱ- ਟ-ਿ-ਣ- ਚ-ਗ- ਲ-ਗ-ਾ ਹ-। ------------------------------------- ਸਾਨੂੰ ਗਰਮੀ ਵਿੱਚ ਟਹਿਲਣਾ ਚੰਗਾ ਲੱਗਦਾ ਹੈ। 0
S--- ga-am- -i-- --hilaṇ-----ā-la-adā--ai. S___ g_____ v___ ṭ_______ c___ l_____ h___ S-n- g-r-m- v-c- ṭ-h-l-ṇ- c-g- l-g-d- h-i- ------------------------------------------ Sānū garamī vica ṭahilaṇā cagā lagadā hai.
Zima je hladna. ਸ--ੀ ---ੀ ਹ-ੰ-ੀ ਹੈ। ਸ__ ਠੰ_ ਹੁੰ_ ਹੈ_ ਸ-ਦ- ਠ-ਡ- ਹ-ੰ-ੀ ਹ-। ------------------- ਸਰਦੀ ਠੰਡੀ ਹੁੰਦੀ ਹੈ। 0
Sa-----ṭ-aḍī -ud--h-i. S_____ ṭ____ h___ h___ S-r-d- ṭ-a-ī h-d- h-i- ---------------------- Saradī ṭhaḍī hudī hai.
Zimi pada snijeg ili kiša. ਸ--ੀ ਵ--ਚ -ਰ- ----ੀ-ਹੈ-ਜ-- ਬਾਰ-- -ੁ-ਦੀ---। ਸ__ ਵਿੱ_ ਬ__ ਪੈਂ_ ਹੈ ਜਾਂ ਬਾ__ ਹੁੰ_ ਹੈ_ ਸ-ਦ- ਵ-ੱ- ਬ-ਫ ਪ-ਂ-ੀ ਹ- ਜ-ਂ ਬ-ਰ-ਸ਼ ਹ-ੰ-ੀ ਹ-। ------------------------------------------ ਸਰਦੀ ਵਿੱਚ ਬਰਫ ਪੈਂਦੀ ਹੈ ਜਾਂ ਬਾਰਿਸ਼ ਹੁੰਦੀ ਹੈ। 0
Sar-d- --ca-ba----a p--ndī-h-i--ā- -ār--a-h--ī-ha-. S_____ v___ b______ p_____ h__ j__ b_____ h___ h___ S-r-d- v-c- b-r-p-a p-i-d- h-i j-ṁ b-r-ś- h-d- h-i- --------------------------------------------------- Saradī vica barapha paindī hai jāṁ bāriśa hudī hai.
Zimi rado ostajemo kod kuće. ਸ-ਨ-ੰ ਗਰਮ--ਵ-ੱਚ-ਘ--------ਹ--ਾ-ਚੰ----ੱ----ਹ-। ਸਾ_ ਗ__ ਵਿੱ_ ਘ_ ਵਿੱ_ ਰ__ ਚੰ_ ਲੱ__ ਹੈ_ ਸ-ਨ-ੰ ਗ-ਮ- ਵ-ੱ- ਘ- ਵ-ੱ- ਰ-ਿ-ਾ ਚ-ਗ- ਲ-ਗ-ਾ ਹ-। -------------------------------------------- ਸਾਨੂੰ ਗਰਮੀ ਵਿੱਚ ਘਰ ਵਿੱਚ ਰਹਿਣਾ ਚੰਗਾ ਲੱਗਦਾ ਹੈ। 0
S-nū---r--ī-v-c--gha-a--ica r--iṇ- -a-ā -a---ā -a-. S___ g_____ v___ g____ v___ r_____ c___ l_____ h___ S-n- g-r-m- v-c- g-a-a v-c- r-h-ṇ- c-g- l-g-d- h-i- --------------------------------------------------- Sānū garamī vica ghara vica rahiṇā cagā lagadā hai.
Hladno je. ਠੰ- ਹ-। ਠੰ_ ਹੈ_ ਠ-ਡ ਹ-। ------- ਠੰਡ ਹੈ। 0
Ṭh-ḍ---a-. Ṭ____ h___ Ṭ-a-a h-i- ---------- Ṭhaḍa hai.
Pada kiša. ਬ-ਰ-ਸ਼ -ੋ ਰ----ੈ। ਬਾ__ ਹੋ ਰ_ ਹੈ_ ਬ-ਰ-ਸ਼ ਹ- ਰ-ੀ ਹ-। ---------------- ਬਾਰਿਸ਼ ਹੋ ਰਹੀ ਹੈ। 0
B---ś--h--r------i. B_____ h_ r___ h___ B-r-ś- h- r-h- h-i- ------------------- Bāriśa hō rahī hai.
Vjetrovito je. ਤ-ਫ-ਨੀ-ਹੈ। ਤੂ__ ਹੈ_ ਤ-ਫ-ਨ- ਹ-। ---------- ਤੂਫਾਨੀ ਹੈ। 0
Tūph--ī ha-. T______ h___ T-p-ā-ī h-i- ------------ Tūphānī hai.
Toplo je. ਗਰਮੀ--ੈ। ਗ__ ਹੈ_ ਗ-ਮ- ਹ-। -------- ਗਰਮੀ ਹੈ। 0
G-ra-- --i. G_____ h___ G-r-m- h-i- ----------- Garamī hai.
Sunčano je. ਧ-ੱ- --। ਧੁੱ_ ਹੈ_ ਧ-ੱ- ਹ-। -------- ਧੁੱਪ ਹੈ। 0
D--p-----. D____ h___ D-u-a h-i- ---------- Dhupa hai.
Vedro je. ਤਿੱ-- -ੁੱ----। ਤਿੱ_ ਧੁੱ_ ਹੈ_ ਤ-ੱ-ੀ ਧ-ੱ- ਹ-। -------------- ਤਿੱਖੀ ਧੁੱਪ ਹੈ। 0
T-k-ī ---p- ---. T____ d____ h___ T-k-ī d-u-a h-i- ---------------- Tikhī dhupa hai.
Kakvo je vrijeme danas? ਅ-ਜ--ੌਸਮ -ਿਹੋ ਜਿ-- ਹੈ? ਅੱ_ ਮੌ__ ਕਿ_ ਜਿ_ ਹੈ_ ਅ-ਜ ਮ-ਸ- ਕ-ਹ- ਜ-ਹ- ਹ-? ---------------------- ਅੱਜ ਮੌਸਮ ਕਿਹੋ ਜਿਹਾ ਹੈ? 0
Aj-----sama--i-- jihā--a-? A__ m______ k___ j___ h___ A-a m-u-a-a k-h- j-h- h-i- -------------------------- Aja mausama kihō jihā hai?
Danas je hladno. ਅ-----ਡ ਹ-। ਅੱ_ ਠੰ_ ਹੈ_ ਅ-ਜ ਠ-ਡ ਹ-। ----------- ਅੱਜ ਠੰਡ ਹੈ। 0
Aj--ṭha-a---i. A__ ṭ____ h___ A-a ṭ-a-a h-i- -------------- Aja ṭhaḍa hai.
Danas je toplo. ਅੱ--ਗਰਮੀ ਹੈ। ਅੱ_ ਗ__ ਹੈ_ ਅ-ਜ ਗ-ਮ- ਹ-। ------------ ਅੱਜ ਗਰਮੀ ਹੈ। 0
Aj- -a--m--ha-. A__ g_____ h___ A-a g-r-m- h-i- --------------- Aja garamī hai.

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

MP3 bosanski + pendžabi (1-100) MP3 pendžabi (1-100)
Nije pronađen nijedan video!

Učenje i osjećaji

Radujemo se kad možemo komunicirati na stranom jeziku. Ponosni smo na sebe i svoj napredak u učenju. U suprotnom, ljuti smo i razočarani ako nismo uspješni. S učenjem su dakle povezani različiti osjećaji. Nova istraživanja su došla do daljnjih zanimljivih rezultata. Ona pokazuju da osjećaji igraju ulogu već prilikom učenja. Zato jer osjećaji utječu na uspješnost našeg učenja. Učenje našem mozgu uvijek predstavlja “problem”. A on taj problem želi riješiti. Hoće li biti uspješan pritom zavisi od naših osjećanja. Ako vjerujemo da ćemo moći riješiti problem, tada smo samouvjereni. Ta emocionalna stabilnost nam pomaže kod učenja. Pozitivno razmišljanje potiče naše intelektualne sposobnosti. S druge strane, učenje pod stresom funckionira puno gore. Sumnjičavost i briga ne donose dobre rezultate. Naročito loše učimo ako se bojimo. U tom slučaju naš mozak ne može dobro spremiti nove sadržaje. Stoga je bitno da smo kod učenja uvijek motivirani. Osjećaji, dakle, utječu na učenje. No učenje takođe utječe na naše osjećaje. Strukture mozga zadužene za obradu činjenica takođe obrađuju osjećaje. Stoga nas učenje može radovati, a onaj ko se raduje bolje i uči. Naravno da učenje nije uvijek zabavno; može biti i mukotrpno. Stoga sebi uvijek moramo postavljati male ciljeve. Na taj način nećemo preopteretiti mozak. I garantiramo da ćemo ispuniti svoja očekivanja. Naš uspjeh je tada nagrada koja nas uvijek iznova motivira. Dakle: Učite i smijte se pritom!
Da li ste to znali?
Grčki spada u indoevropske jezike. Međutim, ni s jednim drugim jezikom na svijetu nije zaista u bliskom srodstvu. Ne smije se miješati moderni grčki sa starogrčkim. Taj antički grčki jezik se i danas podučava u mnogim školama i na mnogim univerzitetima. Prije je to bio jezik filozofije i nauke. I onaj ko je putovao antičkim svijetom, koristio je grčki kao lingua franca. Novogrčki je, s druge strane, danas maternji jezik oko 13 miliona ljudi. Razvio se iz starogrčkog. Kad je tačno nastao savremeni grčki, teško je reći. Ali je sigurno da je jednostavnije strukture nego starogrčki. Ipak su se u novogrčkom zadržali brojni arhaični oblici. To je takođe veoma ujednačen jezik u kojem nema jako izraženih dijalekata. Piše se grčkom abecedom koja je stara skoro 2500 godina. Interesantno je da grčki spada u jezike koji ima najveći leksički fond. Ko rado uči riječi, treba da počne od grčkog...