Knjiga fraza

bs Godišnja doba i vrijeme   »   uk Пори року і погода

16 [šesnaest]

Godišnja doba i vrijeme

Godišnja doba i vrijeme

16 [шістнадцять]

16 [shistnadtsyatʹ]

Пори року і погода

[Pory roku i pohoda]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski ukrajinski Igra Više
Ovo su godišnja doba: Ц---о-и -ок-: Ц- п--- р---- Ц- п-р- р-к-: ------------- Це пори року: 0
Tse --ry -oku: T-- p--- r---- T-e p-r- r-k-: -------------- Tse pory roku:
Proljeće, ljeto, В-с--, лі--. В----- л---- В-с-а- л-т-. ------------ Весна, літо. 0
V-sna, l--o. V----- l---- V-s-a- l-t-. ------------ Vesna, lito.
jesen i zima. Осінь - з---. О---- і з---- О-і-ь і з-м-. ------------- Осінь і зима. 0
O-i-- ---ym-. O---- i z---- O-i-ʹ i z-m-. ------------- Osinʹ i zyma.
Ljeto je vruće. Л----гаря--. Л--- г------ Л-т- г-р-ч-. ------------ Літо гаряче. 0
L----hary-c-e. L--- h-------- L-t- h-r-a-h-. -------------- Lito haryache.
Ljeti sija sunce. Вл--ку------т- ---ц-. В----- с------ с----- В-і-к- с-і-и-ь с-н-е- --------------------- Влітку світить сонце. 0
V--t----v-t-t----n--e. V----- s------ s------ V-i-k- s-i-y-ʹ s-n-s-. ---------------------- Vlitku svitytʹ sontse.
Ljeti rado idemo šetati. В---к- ми охо-е г-л----. В----- м- о---- г------- В-і-к- м- о-о-е г-л-є-о- ------------------------ Влітку ми охоче гуляємо. 0
Vl-tk- m--okho-he huly-----. V----- m- o------ h--------- V-i-k- m- o-h-c-e h-l-a-e-o- ---------------------------- Vlitku my okhoche hulyayemo.
Zima je hladna. З--а-х-ло--а. З--- х------- З-м- х-л-д-а- ------------- Зима холодна. 0
Z-m- k-o-od-a. Z--- k-------- Z-m- k-o-o-n-. -------------- Zyma kholodna.
Zimi pada snijeg ili kiša. В-им-- --д-є---іг-----йде--о-. В----- п---- с--- а-- й-- д--- В-и-к- п-д-є с-і- а-о й-е д-щ- ------------------------------ Взимку падає сніг або йде дощ. 0
Vz--ku--ad----snih -bo---de -oshc-. V----- p----- s--- a-- y--- d------ V-y-k- p-d-y- s-i- a-o y-d- d-s-c-. ----------------------------------- Vzymku padaye snih abo y̆de doshch.
Zimi rado ostajemo kod kuće. В-и--- м- ---ч- --л-шає-ося--дома. В----- м- о---- з---------- в----- В-и-к- м- о-о-е з-л-ш-є-о-я в-о-а- ---------------------------------- Взимку ми охоче залишаємося вдома. 0
V--mk--m---kh-c-- -a-ys---emosya ---ma. V----- m- o------ z------------- v----- V-y-k- m- o-h-c-e z-l-s-a-e-o-y- v-o-a- --------------------------------------- Vzymku my okhoche zalyshayemosya vdoma.
Hladno je. Х-лод--. Х------- Х-л-д-о- -------- Холодно. 0
K-ol-dno. K-------- K-o-o-n-. --------- Kholodno.
Pada kiša. П--а---о-. П---- д--- П-д-є д-щ- ---------- Падає дощ. 0
P-da---dos-ch. P----- d------ P-d-y- d-s-c-. -------------- Padaye doshch.
Vjetrovito je. Вітр-н-. В------- В-т-я-о- -------- Вітряно. 0
V----a-o. V-------- V-t-y-n-. --------- Vitryano.
Toplo je. Те-л-. Т----- Т-п-о- ------ Тепло. 0
T----. T----- T-p-o- ------ Teplo.
Sunčano je. С--яч--. С------- С-н-ч-о- -------- Сонячно. 0
Son--chno. S--------- S-n-a-h-o- ---------- Sonyachno.
Vedro je. Ясн-. Я---- Я-н-. ----- Ясно. 0
Y-sno. Y----- Y-s-o- ------ Yasno.
Kakvo je vrijeme danas? Як--сь--о--і-пого-а? Я-- с------- п------ Я-а с-о-о-н- п-г-д-? -------------------- Яка сьогодні погода? 0
Yaka---o---n----h-da? Y--- s------- p------ Y-k- s-o-o-n- p-h-d-? --------------------- Yaka sʹohodni pohoda?
Danas je hladno. С-ог---і -о---н-. С------- х------- С-о-о-н- х-л-д-о- ----------------- Сьогодні холодно. 0
S-oh------h-l----. S------- k-------- S-o-o-n- k-o-o-n-. ------------------ Sʹohodni kholodno.
Danas je toplo. С-огод-і-теп--. С------- т----- С-о-о-н- т-п-о- --------------- Сьогодні тепло. 0
S----dni-t---o. S------- t----- S-o-o-n- t-p-o- --------------- Sʹohodni teplo.

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Učenje i osjećaji

Radujemo se kad možemo komunicirati na stranom jeziku. Ponosni smo na sebe i svoj napredak u učenju. U suprotnom, ljuti smo i razočarani ako nismo uspješni. S učenjem su dakle povezani različiti osjećaji. Nova istraživanja su došla do daljnjih zanimljivih rezultata. Ona pokazuju da osjećaji igraju ulogu već prilikom učenja. Zato jer osjećaji utječu na uspješnost našeg učenja. Učenje našem mozgu uvijek predstavlja “problem”. A on taj problem želi riješiti. Hoće li biti uspješan pritom zavisi od naših osjećanja. Ako vjerujemo da ćemo moći riješiti problem, tada smo samouvjereni. Ta emocionalna stabilnost nam pomaže kod učenja. Pozitivno razmišljanje potiče naše intelektualne sposobnosti. S druge strane, učenje pod stresom funckionira puno gore. Sumnjičavost i briga ne donose dobre rezultate. Naročito loše učimo ako se bojimo. U tom slučaju naš mozak ne može dobro spremiti nove sadržaje. Stoga je bitno da smo kod učenja uvijek motivirani. Osjećaji, dakle, utječu na učenje. No učenje takođe utječe na naše osjećaje. Strukture mozga zadužene za obradu činjenica takođe obrađuju osjećaje. Stoga nas učenje može radovati, a onaj ko se raduje bolje i uči. Naravno da učenje nije uvijek zabavno; može biti i mukotrpno. Stoga sebi uvijek moramo postavljati male ciljeve. Na taj način nećemo preopteretiti mozak. I garantiramo da ćemo ispuniti svoja očekivanja. Naš uspjeh je tada nagrada koja nas uvijek iznova motivira. Dakle: Učite i smijte se pritom!
Da li ste to znali?
Grčki spada u indoevropske jezike. Međutim, ni s jednim drugim jezikom na svijetu nije zaista u bliskom srodstvu. Ne smije se miješati moderni grčki sa starogrčkim. Taj antički grčki jezik se i danas podučava u mnogim školama i na mnogim univerzitetima. Prije je to bio jezik filozofije i nauke. I onaj ko je putovao antičkim svijetom, koristio je grčki kao lingua franca. Novogrčki je, s druge strane, danas maternji jezik oko 13 miliona ljudi. Razvio se iz starogrčkog. Kad je tačno nastao savremeni grčki, teško je reći. Ali je sigurno da je jednostavnije strukture nego starogrčki. Ipak su se u novogrčkom zadržali brojni arhaični oblici. To je takođe veoma ujednačen jezik u kojem nema jako izraženih dijalekata. Piše se grčkom abecedom koja je stara skoro 2500 godina. Interesantno je da grčki spada u jezike koji ima najveći leksički fond. Ko rado uči riječi, treba da počne od grčkog...