Knjiga fraza

bs Godišnja doba i vrijeme   »   hi ऋतु और मौसम

16 [šesnaest]

Godišnja doba i vrijeme

Godišnja doba i vrijeme

१६ [सोलह]

16 [solah]

ऋतु और मौसम

[rtu aur mausam]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski hindski Igra Više
Ovo su godišnja doba: ऋ-ु-- य--होती-हैं ऋ---- य- ह--- ह-- ऋ-ु-ं य- ह-त- ह-ं ----------------- ऋतुऐं ये होती हैं 0
r-u--n-y- h-te--h--n r----- y- h---- h--- r-u-i- y- h-t-e h-i- -------------------- rtuain ye hotee hain
Proljeće, ljeto, व---,---्मी व---- ग---- व-ं-, ग-्-ी ----------- वसंत, गर्मी 0
vasa----g-rmee v------ g----- v-s-n-, g-r-e- -------------- vasant, garmee
jesen i zima. शरत--र-----ी श-- औ- स---- श-त औ- स-्-ी ------------ शरत और सर्दी 0
sh-r-t-a---sa-dee s----- a-- s----- s-a-a- a-r s-r-e- ----------------- sharat aur sardee
Ljeto je vruće. गर-म---र---ो-- -ै ग---- ग-- ह--- ह- ग-्-ी ग-म ह-त- ह- ----------------- गर्मी गरम होती है 0
g-rmee g--am -o-e----i g----- g---- h---- h-- g-r-e- g-r-m h-t-e h-i ---------------------- garmee garam hotee hai
Ljeti sija sunce. ग---ी -ें --र---म--- -ै ग---- म-- स--- च---- ह- ग-्-ी म-ं स-र- च-क-ा ह- ----------------------- गर्मी में सूरज चमकता है 0
ga-mee------so-raj -h-m-ka---hai g----- m--- s----- c-------- h-- g-r-e- m-i- s-o-a- c-a-a-a-a h-i -------------------------------- garmee mein sooraj chamakata hai
Ljeti rado idemo šetati. हम------------ -हलना -च-छ-----ा-है ह--- ग---- म-- ट---- अ---- ल--- ह- ह-े- ग-्-ी म-ं ट-ल-ा अ-्-ा ल-त- ह- ---------------------------------- हमें गर्मी में टहलना अच्छा लगता है 0
ha--n--arme--me-n t--ala---a-hchh---a-a-a-h-i h---- g----- m--- t------- a------ l----- h-- h-m-n g-r-e- m-i- t-h-l-n- a-h-h-a l-g-t- h-i --------------------------------------------- hamen garmee mein tahalana achchha lagata hai
Zima je hladna. स-्द- -ण--ी हो-- है स---- ठ---- ह--- ह- स-्-ी ठ-्-ी ह-त- ह- ------------------- सर्दी ठण्डी होती है 0
s-r-ee-th--de--h--e- h-i s----- t------ h---- h-- s-r-e- t-a-d-e h-t-e h-i ------------------------ sardee thandee hotee hai
Zimi pada snijeg ili kiša. सर--ी -े- ब-्- -िर-ी -ै--ा ब--िश होती--ै स---- म-- ब--- ग---- ह- य- ब---- ह--- ह- स-्-ी म-ं ब-्- ग-र-ी ह- य- ब-र-श ह-त- ह- ---------------------------------------- सर्दी में बर्फ़ गिरती है या बारिश होती है 0
sa---- ---n ---- gi-a----h----a -a-ri------ee--ai s----- m--- b--- g------ h-- y- b------ h---- h-- s-r-e- m-i- b-r- g-r-t-e h-i y- b-a-i-h h-t-e h-i ------------------------------------------------- sardee mein barf giratee hai ya baarish hotee hai
Zimi rado ostajemo kod kuće. ह-ें सर्-- -ें ---प---ह-ा---्-ा लगत- है ह--- स---- म-- घ- प- र--- अ---- ल--- ह- ह-े- स-्-ी म-ं घ- प- र-न- अ-्-ा ल-त- ह- --------------------------------------- हमें सर्दी में घर पर रहना अच्छा लगता है 0
ha-en -a-d-e -e-- ghar--a---ahan- -chchh- la-at- h-i h---- s----- m--- g--- p-- r----- a------ l----- h-- h-m-n s-r-e- m-i- g-a- p-r r-h-n- a-h-h-a l-g-t- h-i ---------------------------------------------------- hamen sardee mein ghar par rahana achchha lagata hai
Hladno je. ठण-- -ै ठ--- ह- ठ-्- ह- ------- ठण्ड है 0
t--nd--ai t---- h-- t-a-d h-i --------- thand hai
Pada kiša. बारिश -- रह- है ब---- ह- र-- ह- ब-र-श ह- र-ी ह- --------------- बारिश हो रही है 0
b-ari-------------ai b------ h- r---- h-- b-a-i-h h- r-h-e h-i -------------------- baarish ho rahee hai
Vjetrovito je. त-फ़-नी है त------ ह- त-फ-ा-ी ह- ---------- तूफ़ानी है 0
toof-a----h-i t-------- h-- t-o-a-n-e h-i ------------- toofaanee hai
Toplo je. गर--ी है ग---- ह- ग-्-ी ह- -------- गर्मी है 0
gar--- hai g----- h-- g-r-e- h-i ---------- garmee hai
Sunčano je. ध-प-है ध-- ह- ध-प ह- ------ धूप है 0
dhoo--hai d---- h-- d-o-p h-i --------- dhoop hai
Vedro je. क--- धू- -ै क--- ध-- ह- क-़- ध-प ह- ----------- कड़ी धूप है 0
ka----d--op --i k---- d---- h-- k-d-e d-o-p h-i --------------- kadee dhoop hai
Kakvo je vrijeme danas? आ---ौ----ै-- है? आ- म--- क--- ह-- आ- म-स- क-स- ह-? ---------------- आज मौसम कैसा है? 0
aaj -a-sam k---a--a-? a-- m----- k---- h--- a-j m-u-a- k-i-a h-i- --------------------- aaj mausam kaisa hai?
Danas je hladno. आज ठण्ड -ै आ- ठ--- ह- आ- ठ-्- ह- ---------- आज ठण्ड है 0
aa--t---d --i a-- t---- h-- a-j t-a-d h-i ------------- aaj thand hai
Danas je toplo. आ- ग--मी--ै आ- ग---- ह- आ- ग-्-ी ह- ----------- आज गर्मी है 0
a----arm-e -ai a-- g----- h-- a-j g-r-e- h-i -------------- aaj garmee hai

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Učenje i osjećaji

Radujemo se kad možemo komunicirati na stranom jeziku. Ponosni smo na sebe i svoj napredak u učenju. U suprotnom, ljuti smo i razočarani ako nismo uspješni. S učenjem su dakle povezani različiti osjećaji. Nova istraživanja su došla do daljnjih zanimljivih rezultata. Ona pokazuju da osjećaji igraju ulogu već prilikom učenja. Zato jer osjećaji utječu na uspješnost našeg učenja. Učenje našem mozgu uvijek predstavlja “problem”. A on taj problem želi riješiti. Hoće li biti uspješan pritom zavisi od naših osjećanja. Ako vjerujemo da ćemo moći riješiti problem, tada smo samouvjereni. Ta emocionalna stabilnost nam pomaže kod učenja. Pozitivno razmišljanje potiče naše intelektualne sposobnosti. S druge strane, učenje pod stresom funckionira puno gore. Sumnjičavost i briga ne donose dobre rezultate. Naročito loše učimo ako se bojimo. U tom slučaju naš mozak ne može dobro spremiti nove sadržaje. Stoga je bitno da smo kod učenja uvijek motivirani. Osjećaji, dakle, utječu na učenje. No učenje takođe utječe na naše osjećaje. Strukture mozga zadužene za obradu činjenica takođe obrađuju osjećaje. Stoga nas učenje može radovati, a onaj ko se raduje bolje i uči. Naravno da učenje nije uvijek zabavno; može biti i mukotrpno. Stoga sebi uvijek moramo postavljati male ciljeve. Na taj način nećemo preopteretiti mozak. I garantiramo da ćemo ispuniti svoja očekivanja. Naš uspjeh je tada nagrada koja nas uvijek iznova motivira. Dakle: Učite i smijte se pritom!
Da li ste to znali?
Grčki spada u indoevropske jezike. Međutim, ni s jednim drugim jezikom na svijetu nije zaista u bliskom srodstvu. Ne smije se miješati moderni grčki sa starogrčkim. Taj antički grčki jezik se i danas podučava u mnogim školama i na mnogim univerzitetima. Prije je to bio jezik filozofije i nauke. I onaj ko je putovao antičkim svijetom, koristio je grčki kao lingua franca. Novogrčki je, s druge strane, danas maternji jezik oko 13 miliona ljudi. Razvio se iz starogrčkog. Kad je tačno nastao savremeni grčki, teško je reći. Ali je sigurno da je jednostavnije strukture nego starogrčki. Ipak su se u novogrčkom zadržali brojni arhaični oblici. To je takođe veoma ujednačen jezik u kojem nema jako izraženih dijalekata. Piše se grčkom abecedom koja je stara skoro 2500 godina. Interesantno je da grčki spada u jezike koji ima najveći leksički fond. Ko rado uči riječi, treba da počne od grčkog...