Knjiga fraza

bs Godišnja doba i vrijeme   »   sr Годишња доба и време

16 [šesnaest]

Godišnja doba i vrijeme

Godišnja doba i vrijeme

16 [шеснаест]

16 [šesnaest]

Годишња доба и време

[Godišnja doba i vreme]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski srpski Igra Više
Ovo su godišnja doba: Ово-с----ди--- доб-: Ово су годишња доба: О-о с- г-д-ш-а д-б-: -------------------- Ово су годишња доба: 0
Ov---u--o--š-j- d---: Ovo su godišnja doba: O-o s- g-d-š-j- d-b-: --------------------- Ovo su godišnja doba:
Proljeće, ljeto, Пр-л-ће--л---, Пролеће, лето, П-о-е-е- л-т-, -------------- Пролеће, лето, 0
P----c--,--e-o, Prolec-e, leto, P-o-e-́-, l-t-, --------------- Proleće, leto,
jesen i zima. j-сен ---има. jесен и зима. j-с-н и з-м-. ------------- jесен и зима. 0
j-sen-i-z-ma. jesen i zima. j-s-n i z-m-. ------------- jesen i zima.
Ljeto je vruće. Лет- је---ућ-. Лето је вруће. Л-т- ј- в-у-е- -------------- Лето је вруће. 0
Le-o--e-vruc-e. Leto je vruc-e. L-t- j- v-u-́-. --------------- Leto je vruće.
Ljeti sija sunce. Л-ти-с----су-ц-. Лети сија сунце. Л-т- с-ј- с-н-е- ---------------- Лети сија сунце. 0
Le-- s--a--un-e. Leti sija sunce. L-t- s-j- s-n-e- ---------------- Leti sija sunce.
Ljeti rado idemo šetati. Л-ти р-д- ---м- --т--и. Лети радо идемо шетати. Л-т- р-д- и-е-о ш-т-т-. ----------------------- Лети радо идемо шетати. 0
L--i -a-o -d-mo-š--ati. Leti rado idemo šetati. L-t- r-d- i-e-o š-t-t-. ----------------------- Leti rado idemo šetati.
Zima je hladna. З-----е ------. Зима је хладна. З-м- ј- х-а-н-. --------------- Зима је хладна. 0
Zi-- je-h--d-a. Zima je hladna. Z-m- j- h-a-n-. --------------- Zima je hladna.
Zimi pada snijeg ili kiša. З--- -а----н-- -л- -и--. Зими пада снег или киша. З-м- п-д- с-е- и-и к-ш-. ------------------------ Зими пада снег или киша. 0
Z-m--p----sneg i-- k-ša. Zimi pada sneg ili kiša. Z-m- p-d- s-e- i-i k-š-. ------------------------ Zimi pada sneg ili kiša.
Zimi rado ostajemo kod kuće. Зим- радо -с-----о код ----. Зими радо остајемо код куће. З-м- р-д- о-т-ј-м- к-д к-ћ-. ---------------------------- Зими радо остајемо код куће. 0
Zimi-r-d- -sta-emo-kod ----e. Zimi rado ostajemo kod kuc-e. Z-m- r-d- o-t-j-m- k-d k-c-e- ----------------------------- Zimi rado ostajemo kod kuće.
Hladno je. Хла-но --. Хладно је. Х-а-н- ј-. ---------- Хладно је. 0
Hl---o --. Hladno je. H-a-n- j-. ---------- Hladno je.
Pada kiša. П--а -и-а. Пада киша. П-д- к-ш-. ---------- Пада киша. 0
P-d----š-. Pada kiša. P-d- k-š-. ---------- Pada kiša.
Vjetrovito je. В-тр--и-----. Ветровито је. В-т-о-и-о ј-. ------------- Ветровито је. 0
Ve--o---o---. Vetrovito je. V-t-o-i-o j-. ------------- Vetrovito je.
Toplo je. Т-п-о-је. Топло је. Т-п-о ј-. --------- Топло је. 0
Topl----. Toplo je. T-p-o j-. --------- Toplo je.
Sunčano je. С-н--н- ј-. Сунчано је. С-н-а-о ј-. ----------- Сунчано је. 0
S-nč----je. Sunčano je. S-n-a-o j-. ----------- Sunčano je.
Vedro je. В-д---је. Ведро је. В-д-о ј-. --------- Ведро је. 0
Ve-ro-je. Vedro je. V-d-o j-. --------- Vedro je.
Kakvo je vrijeme danas? Ка--о ј--------дан--? Какво је време данас? К-к-о ј- в-е-е д-н-с- --------------------- Какво је време данас? 0
Kakvo-j--v-----da---? Kakvo je vreme danas? K-k-o j- v-e-e d-n-s- --------------------- Kakvo je vreme danas?
Danas je hladno. Д-н-с-је--лад--. Данас је хладно. Д-н-с ј- х-а-н-. ---------------- Данас је хладно. 0
Dan-s j----adn-. Danas je hladno. D-n-s j- h-a-n-. ---------------- Danas je hladno.
Danas je toplo. Да------ топ--. Данас је топло. Д-н-с ј- т-п-о- --------------- Данас је топло. 0
Dan-s je-----o. Danas je toplo. D-n-s j- t-p-o- --------------- Danas je toplo.

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Učenje i osjećaji

Radujemo se kad možemo komunicirati na stranom jeziku. Ponosni smo na sebe i svoj napredak u učenju. U suprotnom, ljuti smo i razočarani ako nismo uspješni. S učenjem su dakle povezani različiti osjećaji. Nova istraživanja su došla do daljnjih zanimljivih rezultata. Ona pokazuju da osjećaji igraju ulogu već prilikom učenja. Zato jer osjećaji utječu na uspješnost našeg učenja. Učenje našem mozgu uvijek predstavlja “problem”. A on taj problem želi riješiti. Hoće li biti uspješan pritom zavisi od naših osjećanja. Ako vjerujemo da ćemo moći riješiti problem, tada smo samouvjereni. Ta emocionalna stabilnost nam pomaže kod učenja. Pozitivno razmišljanje potiče naše intelektualne sposobnosti. S druge strane, učenje pod stresom funckionira puno gore. Sumnjičavost i briga ne donose dobre rezultate. Naročito loše učimo ako se bojimo. U tom slučaju naš mozak ne može dobro spremiti nove sadržaje. Stoga je bitno da smo kod učenja uvijek motivirani. Osjećaji, dakle, utječu na učenje. No učenje takođe utječe na naše osjećaje. Strukture mozga zadužene za obradu činjenica takođe obrađuju osjećaje. Stoga nas učenje može radovati, a onaj ko se raduje bolje i uči. Naravno da učenje nije uvijek zabavno; može biti i mukotrpno. Stoga sebi uvijek moramo postavljati male ciljeve. Na taj način nećemo preopteretiti mozak. I garantiramo da ćemo ispuniti svoja očekivanja. Naš uspjeh je tada nagrada koja nas uvijek iznova motivira. Dakle: Učite i smijte se pritom!
Da li ste to znali?
Grčki spada u indoevropske jezike. Međutim, ni s jednim drugim jezikom na svijetu nije zaista u bliskom srodstvu. Ne smije se miješati moderni grčki sa starogrčkim. Taj antički grčki jezik se i danas podučava u mnogim školama i na mnogim univerzitetima. Prije je to bio jezik filozofije i nauke. I onaj ko je putovao antičkim svijetom, koristio je grčki kao lingua franca. Novogrčki je, s druge strane, danas maternji jezik oko 13 miliona ljudi. Razvio se iz starogrčkog. Kad je tačno nastao savremeni grčki, teško je reći. Ali je sigurno da je jednostavnije strukture nego starogrčki. Ipak su se u novogrčkom zadržali brojni arhaični oblici. To je takođe veoma ujednačen jezik u kojem nema jako izraženih dijalekata. Piše se grčkom abecedom koja je stara skoro 2500 godina. Interesantno je da grčki spada u jezike koji ima najveći leksički fond. Ko rado uči riječi, treba da počne od grčkog...