Knjiga fraza

Godišnja doba i vrijeme   »   பருவ காலமும் வானிலையும்

16 [šesnaest]

Godišnja doba i vrijeme

Godišnja doba i vrijeme

16 [பதினாறு]

16 [Patiṉāṟu]

+

பருவ காலமும் வானிலையும்

[paruva kālamum vāṉilaiyum]

+

Možete kliknuti na svako prazno da vidite tekst ili:   

bosanski tamilski Igra Više
Ovo su godišnja doba: இவ---- ப-----------. இவைகள் பருவகாலங்கள். 0
iv----- p-------------. ivaikaḷ paruvakālaṅkaḷ. 		+
Proljeće, ljeto, வஸ-------------------் வஸந்தகாலம்,கோடைக்காலம் 0
Va---------------------m Vasantakālam,kōṭaikkālam 		+
jesen i zima. இல- உ---- க---- ம------ க----------. இலை உதிர் காலம் மற்றும் குளிர்காலம். 0
il-- u--- k---- m----- k---------. ilai utir kālam maṟṟum kuḷirkālam. 		+
     
Ljeto je vruće. கோ--------- வ------- இ--------. கோடைக்காலம் வெப்பமாக இருக்கும். 0
Kō--------- v-------- i------. Kōṭaikkālam veppamāka irukkum. 		+
Ljeti sija sunce. கோ------------- ச------ ப--------------. கோடைக்காலத்தில் சூரியன் பிரகாசிக்கிறான். 0
Kō------------ c------ p-------------. Kōṭaikkālattil cūriyaṉ pirakācikkiṟāṉ. 		+
Ljeti rado idemo šetati. கோ------------- ந----- ந------ ச-------- ம------ வ--------. கோடைக்காலத்தில் நமக்கு நடக்கச் செல்லுதல் மிகவும் விருப்பம். 0
Kō------------ n------ n------- c------- m------ v-------. Kōṭaikkālattil namakku naṭakkac cellutal mikavum viruppam. 		+
     
Zima je hladna. கு--------- க------------ இ--------. குளிர்காலம் குளிர்ச்சியாக இருக்கும். 0
Ku-------- k----------- i------. Kuḷirkālam kuḷircciyāka irukkum. 		+
Zimi pada snijeg ili kiša. கு------------- ப-- அ----- ம-- ப--------. குளிர்காலத்தில் பனி அல்லது மழை பெய்யலாம். 0
Ku----------- p--- a----- m---- p-------. Kuḷirkālattil paṉi allatu maḻai peyyalām. 		+
Zimi rado ostajemo kod kuće. கு------------- ந----- ம------ த------- வ--------. குளிர்காலத்தில் நமக்கு மனையில் தங்குவது விருப்பம். 0
Ku----------- n------ m------- t-------- v-------. Kuḷirkālattil namakku maṉaiyil taṅkuvatu viruppam. 		+
     
Hladno je. கு----- இ---------. குளிராக இருக்கிறது. 0
Ku------ i---------. Kuḷirāka irukkiṟatu. 		+
Pada kiša. மழ- ப--------. மழை பெய்கிறது. 0
Ma--- p--------. Maḻai peykiṟatu. 		+
Vjetrovito je. கா---- வ--- அ---------. காற்று வீசி அடிக்கிறது. 0
Kā--- v--- a---------. Kāṟṟu vīci aṭikkiṟatu. 		+
     
Toplo je. வெ------ இ---------. வெப்பமாக இருக்கிறது. 0
Ve------- i---------. Veppamāka irukkiṟatu. 		+
Sunčano je. வெ--------------. வெய்யிலடிக்கிறது. 0
Ve--------------. Veyyilaṭikkiṟatu. 		+
Vedro je. வெ----- ம----- இ---------. வெப்பம் மிதமாக இருக்கிறது. 0
Ve---- m------- i---------. Veppam mitamāka irukkiṟatu. 		+
     
Kakvo je vrijeme danas? இன--- ப------- எ----- உ-----? இன்று பருவநிலை எப்படி உள்ளது? 0
Iṉ-- p---------- e----- u-----? Iṉṟu paruvanilai eppaṭi uḷḷatu? 		+
Danas je hladno. இன--- க------ உ-----. இன்று குளிராக உள்ளது. 0
Iṉ-- k------- u-----. Iṉṟu kuḷirāka uḷḷatu. 		+
Danas je toplo. இன--- வ------- உ-----. இன்று வெப்பமாக உள்ளது. 0
Iṉ-- v-------- u-----. Iṉṟu veppamāka uḷḷatu. 		+
     

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Učenje i osjećaji

Radujemo se kad možemo komunicirati na stranom jeziku. Ponosni smo na sebe i svoj napredak u učenju. U suprotnom, ljuti smo i razočarani ako nismo uspješni. S učenjem su dakle povezani različiti osjećaji. Nova istraživanja su došla do daljnjih zanimljivih rezultata. Ona pokazuju da osjećaji igraju ulogu već prilikom učenja. Zato jer osjećaji utječu na uspješnost našeg učenja. Učenje našem mozgu uvijek predstavlja “problem”. A on taj problem želi riješiti. Hoće li biti uspješan pritom zavisi od naših osjećanja. Ako vjerujemo da ćemo moći riješiti problem, tada smo samouvjereni. Ta emocionalna stabilnost nam pomaže kod učenja. Pozitivno razmišljanje potiče naše intelektualne sposobnosti. S druge strane, učenje pod stresom funckionira puno gore. Sumnjičavost i briga ne donose dobre rezultate. Naročito loše učimo ako se bojimo. U tom slučaju naš mozak ne može dobro spremiti nove sadržaje. Stoga je bitno da smo kod učenja uvijek motivirani. Osjećaji, dakle, utječu na učenje. No učenje takođe utječe na naše osjećaje. Strukture mozga zadužene za obradu činjenica takođe obrađuju osjećaje. Stoga nas učenje može radovati, a onaj ko se raduje bolje i uči. Naravno da učenje nije uvijek zabavno; može biti i mukotrpno. Stoga sebi uvijek moramo postavljati male ciljeve. Na taj način nećemo preopteretiti mozak. I garantiramo da ćemo ispuniti svoja očekivanja. Naš uspjeh je tada nagrada koja nas uvijek iznova motivira. Dakle: Učite i smijte se pritom!
Da li ste znali?
Grčki spada u indoevropske jezike. Međutim, ni s jednim drugim jezikom na svijetu nije zaista u bliskom srodstvu. Ne smije se miješati moderni grčki sa starogrčkim. Taj antički grčki jezik se i danas podučava u mnogim školama i na mnogim univerzitetima. Prije je to bio jezik filozofije i nauke. I onaj ko je putovao antičkim svijetom, koristio je grčki kao lingua franca. Novogrčki je, s druge strane, danas maternji jezik oko 13 miliona ljudi. Razvio se iz starogrčkog. Kad je tačno nastao savremeni grčki, teško je reći. Ali je sigurno da je jednostavnije strukture nego starogrčki. Ipak su se u novogrčkom zadržali brojni arhaični oblici. To je takođe veoma ujednačen jezik u kojem nema jako izraženih dijalekata. Piše se grčkom abecedom koja je stara skoro 2500 godina. Interesantno je da grčki spada u jezike koji ima najveći leksički fond. Ko rado uči riječi, treba da počne od grčkog...