Knjiga fraza

bs Godišnja doba i vrijeme   »   es Las Estaciones y el Clima

16 [šesnaest]

Godišnja doba i vrijeme

Godišnja doba i vrijeme

16 [dieciséis]

Las Estaciones y el Clima

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski španski Igra Više
Ovo su godišnja doba: Ésta- --- las -s-ac----s -el ---: Éstas son las estaciones del año: É-t-s s-n l-s e-t-c-o-e- d-l a-o- --------------------------------- Éstas son las estaciones del año:
Proljeće, ljeto, La---im---r---e--v-r---, La primavera, el verano, L- p-i-a-e-a- e- v-r-n-, ------------------------ La primavera, el verano,
jesen i zima. el--to-o y -l-in---rno. el otoño y el invierno. e- o-o-o y e- i-v-e-n-. ----------------------- el otoño y el invierno.
Ljeto je vruće. E- v-------s -al-ros-. El verano es caluroso. E- v-r-n- e- c-l-r-s-. ---------------------- El verano es caluroso.
Ljeti sija sunce. E- v-ra-o hace-s-l. En verano hace sol. E- v-r-n- h-c- s-l- ------------------- En verano hace sol.
Ljeti rado idemo šetati. E- -- -era---n-s gust--i--a--a-ea-. En el verano nos gusta ir a pasear. E- e- v-r-n- n-s g-s-a i- a p-s-a-. ----------------------------------- En el verano nos gusta ir a pasear.
Zima je hladna. El ---i--no -s f---. El invierno es frío. E- i-v-e-n- e- f-í-. -------------------- El invierno es frío.
Zimi pada snijeg ili kiša. En-e- ---i-r-o-n-e-- - ll----. En el invierno nieva o llueve. E- e- i-v-e-n- n-e-a o l-u-v-. ------------------------------ En el invierno nieva o llueve.
Zimi rado ostajemo kod kuće. E---l --vie----n------ta -ue-a-no- e- ca--. En el invierno nos gusta quedarnos en casa. E- e- i-v-e-n- n-s g-s-a q-e-a-n-s e- c-s-. ------------------------------------------- En el invierno nos gusta quedarnos en casa.
Hladno je. Ha----rí-. Hace frío. H-c- f-í-. ---------- Hace frío.
Pada kiša. Está---o-ie---. Está lloviendo. E-t- l-o-i-n-o- --------------- Está lloviendo.
Vjetrovito je. Hace----n-o / E-----en-o-o-(am.-. Hace viento / Está ventoso (am.). H-c- v-e-t- / E-t- v-n-o-o (-m-)- --------------------------------- Hace viento / Está ventoso (am.).
Toplo je. H--- cal-r. Hace calor. H-c- c-l-r- ----------- Hace calor.
Sunčano je. Ha-e sol. Hace sol. H-c- s-l- --------- Hace sol.
Vedro je. El -i--po--st--agra-able. El tiempo está agradable. E- t-e-p- e-t- a-r-d-b-e- ------------------------- El tiempo está agradable.
Kakvo je vrijeme danas? ¿Qué ---m----ace----? ¿Qué tiempo hace hoy? ¿-u- t-e-p- h-c- h-y- --------------------- ¿Qué tiempo hace hoy?
Danas je hladno. Ho--h--e -rí-. Hoy hace frío. H-y h-c- f-í-. -------------- Hoy hace frío.
Danas je toplo. H-y hace -a---. Hoy hace calor. H-y h-c- c-l-r- --------------- Hoy hace calor.

Učenje i osjećaji

Radujemo se kad možemo komunicirati na stranom jeziku. Ponosni smo na sebe i svoj napredak u učenju. U suprotnom, ljuti smo i razočarani ako nismo uspješni. S učenjem su dakle povezani različiti osjećaji. Nova istraživanja su došla do daljnjih zanimljivih rezultata. Ona pokazuju da osjećaji igraju ulogu već prilikom učenja. Zato jer osjećaji utječu na uspješnost našeg učenja. Učenje našem mozgu uvijek predstavlja “problem”. A on taj problem želi riješiti. Hoće li biti uspješan pritom zavisi od naših osjećanja. Ako vjerujemo da ćemo moći riješiti problem, tada smo samouvjereni. Ta emocionalna stabilnost nam pomaže kod učenja. Pozitivno razmišljanje potiče naše intelektualne sposobnosti. S druge strane, učenje pod stresom funckionira puno gore. Sumnjičavost i briga ne donose dobre rezultate. Naročito loše učimo ako se bojimo. U tom slučaju naš mozak ne može dobro spremiti nove sadržaje. Stoga je bitno da smo kod učenja uvijek motivirani. Osjećaji, dakle, utječu na učenje. No učenje takođe utječe na naše osjećaje. Strukture mozga zadužene za obradu činjenica takođe obrađuju osjećaje. Stoga nas učenje može radovati, a onaj ko se raduje bolje i uči. Naravno da učenje nije uvijek zabavno; može biti i mukotrpno. Stoga sebi uvijek moramo postavljati male ciljeve. Na taj način nećemo preopteretiti mozak. I garantiramo da ćemo ispuniti svoja očekivanja. Naš uspjeh je tada nagrada koja nas uvijek iznova motivira. Dakle: Učite i smijte se pritom!
Da li ste to znali?
Grčki spada u indoevropske jezike. Međutim, ni s jednim drugim jezikom na svijetu nije zaista u bliskom srodstvu. Ne smije se miješati moderni grčki sa starogrčkim. Taj antički grčki jezik se i danas podučava u mnogim školama i na mnogim univerzitetima. Prije je to bio jezik filozofije i nauke. I onaj ko je putovao antičkim svijetom, koristio je grčki kao lingua franca. Novogrčki je, s druge strane, danas maternji jezik oko 13 miliona ljudi. Razvio se iz starogrčkog. Kad je tačno nastao savremeni grčki, teško je reći. Ali je sigurno da je jednostavnije strukture nego starogrčki. Ipak su se u novogrčkom zadržali brojni arhaični oblici. To je takođe veoma ujednačen jezik u kojem nema jako izraženih dijalekata. Piše se grčkom abecedom koja je stara skoro 2500 godina. Interesantno je da grčki spada u jezike koji ima najveći leksički fond. Ko rado uči riječi, treba da počne od grčkog...