Zbirka izraza

hr Upoznavanje   »   cs Seznamování

3 [tri]

Upoznavanje

Upoznavanje

3 [tři]

Seznamování

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski češki igra Više
Bog! / Bok! A-oj! A____ A-o-! ----- Ahoj! 0
Dobar dan! Dob-ý-d-n! D____ d___ D-b-ý d-n- ---------- Dobrý den! 0
Kako ste? / Kako si? J-k -e-m--e? J__ s_ m____ J-k s- m-t-? ------------ Jak se máte? 0
Jeste li Vi iz Europe / Evrope? Jst- z---r---? J___ z E______ J-t- z E-r-p-? -------------- Jste z Evropy? 0
Jeste li Vi iz Amerike? Js-e-- A--ri-y? J___ z A_______ J-t- z A-e-i-y- --------------- Jste z Ameriky? 0
Jeste li Vi iz Azije? Jste z----e? J___ z A____ J-t- z A-i-? ------------ Jste z Asie? 0
U kojem hotelu ste smješteni? V---t-ré- -ot-l- -yd-íte? V_ k_____ h_____ b_______ V- k-e-é- h-t-l- b-d-í-e- ------------------------- Ve kterém hotelu bydlíte? 0
Koliko dugo ste već ovdje? J---dl---o-už-tu-js-e? J__ d_____ u_ t_ j____ J-k d-o-h- u- t- j-t-? ---------------------- Jak dlouho už tu jste? 0
Koliko dugo ostajete? Jak----u-- ---zů--a----? J__ d_____ t_ z_________ J-k d-o-h- t- z-s-a-e-e- ------------------------ Jak dlouho tu zůstanete? 0
Dopada li Vam se ovdje? Líb- se--á- t-d-? L___ s_ V__ t____ L-b- s- V-m t-d-? ----------------- Líbí se Vám tady? 0
Jeste li Vi ovdje na godišnjem odmoru? J-t- -u--- -ovol-n-? J___ t_ n_ d________ J-t- t- n- d-v-l-n-? -------------------- Jste tu na dovolené? 0
Posjetite me jednom! P--j-t- ke------ě-d- n- -ávš----! P______ k_ m__ n____ n_ n________ P-i-ď-e k- m-ě n-k-y n- n-v-t-v-! --------------------------------- Přijďte ke mně někdy na návštěvu! 0
Ovo je moja adresa. Tady m--e--ou-a--es-. T___ m___ m__ a______ T-d- m-t- m-u a-r-s-. --------------------- Tady máte mou adresu. 0
Hoćemo li se sutra vidjeti? U-i--m- s--zít--? U______ s_ z_____ U-i-í-e s- z-t-a- ----------------- Uvidíme se zítra? 0
Žao mi je, imam već nešto drugo u planu. M-z- -- to,-al--už --- --pl-n--n--o ---ého. M___ m_ t__ a__ u_ m__ v p____ n___ j______ M-z- m- t-, a-e u- m-m v p-á-u n-c- j-n-h-. ------------------------------------------- Mrzí mě to, ale už mám v plánu něco jiného. 0
Bok! / Bog! / Zbogom! Ča-! Č___ Č-u- ---- Čau! 0
Doviđenja! N---hled---u! N_ s_________ N- s-l-d-n-u- ------------- Na shledanou! 0
Do uskoro! T---z-t-m! T__ z_____ T-k z-t-m- ---------- Tak zatím! 0

Abeceda

Pomoću jezika možemo komunicirati. Jedni drugima govorimo što mislimo ili osjećamo. Pisanje također ima istu funkciju. Većina jezika ima pismo. Pismo se sastoji od znakova. Ti znakovi mogu biti različiti. Mnoga pisma sastoje se od slova. Ta se pisma nazivaju abecedom. Abeceda je uređeni skup grafičkih znakova. Ti znakovi su povezani posebnim pravilima prema kojima oblikuju riječi. Svaki znak ima svoj nepromjenjiv izgovor. Riječ “abeceda” potječe iz grčkog jezika. U grčkom jeziku prva dva slova nazivaju se “alpha” i “beta”. Kroz povijest je postojalo mnogo različitih abeceda. Ljudi već više od 3.000 godina koriste slovne znakove. Nekoć su slovni znakovi bili magični simboli. Samo nekolicina je razumjela njihovo značenje. Kasnije su znakovi izgubili svoj simbolički značaj. Slova danas više nemaju nikakvo značenje. Značenje poprimaju tek u kombinaciji s drugim slovima. Slovni znakovi, kao na primjer u kineskom jeziku, funkcioniraju drugačije. Nalikuju slikama te često pokazuju ono što i znače. Prilikom pisanja šifriramo svoje misli. Znakove koristimo za učvršćivanje svog znanja. Naš mozak je naučio dešifrirati abecedu. Znakovi postaju riječi, riječi postaju ideje. Na taj način tekst može preživjeti tisućama godina. I još ga se uvijek može razumjeti..
Dali si znao?
Bengalski spada u indoiranske jezike. Za oko 220 milijuna ljudi to je materinski jezik. Više od 140 miliijuna od tog broja živi u Bangladešu. Osim toga ima oko 75 milijuna govornika u Indiji. Ostale skupine govornika ovog jezika se nalaze u Maleziji, Nepalu i Saudijskog Arabiji. Time bengalski spada u jezike s najvećim brojem govornika u svijetu. Jezik ima vlastito pismo. I za brojeve ima vlastite znakove. Međutim, danas se većinom koriste arapske cifre. Članovi rečenice u bengalskom jeziku slijede tačno određena pravila. Prvo dolazi subjekt, zatim objekt pa na kraju glagol. Ne postoji gramatički rod. I imenice i pridjevi se neznatno mijenjaju. To je dobro za sve koji žele da nauče ovaj važan jezik. A to bi trebalo raditi što više ljudi!