Zbirka izraza

hr Upoznavanje   »   ur ‫جان پہچان کرنا‬

3 [tri]

Upoznavanje

Upoznavanje

‫3 [تین]‬

teen

‫جان پہچان کرنا‬

[jaan pehchan karna]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski urdu igra Više
Bog! / Bok! ‫---و‬ ‫ہیلو‬ ‫-ی-و- ------ ‫ہیلو‬ 0
hel-o hello h-l-o ----- hello
Dobar dan! ‫--ا-‬ ‫سلام‬ ‫-ل-م- ------ ‫سلام‬ 0
salam salam s-l-m ----- salam
Kako ste? / Kako si? ‫کی- حال ---‬ ‫کیا حال ہے؟‬ ‫-ی- ح-ل ہ-؟- ------------- ‫کیا حال ہے؟‬ 0
k-a---a---a-? kya haal hai? k-a h-a- h-i- ------------- kya haal hai?
Jeste li Vi iz Europe / Evrope? ‫ک-ا -پ---ر- ک--ر--- وال------‬ ‫کیا آپ یورپ کے رہنے والے ہیں؟‬ ‫-ی- آ- ی-ر- ک- ر-ن- و-ل- ہ-ں-‬ ------------------------------- ‫کیا آپ یورپ کے رہنے والے ہیں؟‬ 0
k---a---E-rop--ke----n- ---a- h-i-? kya aap Europe ke rehne walay hain? k-a a-p E-r-p- k- r-h-e w-l-y h-i-? ----------------------------------- kya aap Europe ke rehne walay hain?
Jeste li Vi iz Amerike? ‫-----------کا کے -ہنے -ال--ہ-ں-‬ ‫کیا آپ امریکا کے رہنے والے ہیں؟‬ ‫-ی- آ- ا-ر-ک- ک- ر-ن- و-ل- ہ-ں-‬ --------------------------------- ‫کیا آپ امریکا کے رہنے والے ہیں؟‬ 0
ky- -a- --erica--e-r--n- w-lay--a-n? kya aap America ke rehne walay hain? k-a a-p A-e-i-a k- r-h-e w-l-y h-i-? ------------------------------------ kya aap America ke rehne walay hain?
Jeste li Vi iz Azije? ‫-یا-آپ--ی--- ----یں-‬ ‫کیا آپ ایشیا سے ہیں؟‬ ‫-ی- آ- ا-ش-ا س- ہ-ں-‬ ---------------------- ‫کیا آپ ایشیا سے ہیں؟‬ 0
ky- aa- ---a--- ha--? kya aap asia se hain? k-a a-p a-i- s- h-i-? --------------------- kya aap asia se hain?
U kojem hotelu ste smješteni? ‫آپ کس ہوٹل -یں--ہتے -یں؟‬ ‫آپ کس ہوٹل میں رہتے ہیں؟‬ ‫-پ ک- ہ-ٹ- م-ں ر-ت- ہ-ں-‬ -------------------------- ‫آپ کس ہوٹل میں رہتے ہیں؟‬ 0
aa-------o--- m-i--r-h-ay hain? aap kis hotel mein rehtay hain? a-p k-s h-t-l m-i- r-h-a- h-i-? ------------------------------- aap kis hotel mein rehtay hain?
Koliko dugo ste već ovdje? ‫آ- --ا- کب--ے---ں-‬ ‫آپ یہاں کب سے ہیں؟‬ ‫-پ ی-ا- ک- س- ہ-ں-‬ -------------------- ‫آپ یہاں کب سے ہیں؟‬ 0
aap-yah-- k-b se-hai-? aap yahan kab se hain? a-p y-h-n k-b s- h-i-? ---------------------- aap yahan kab se hain?
Koliko dugo ostajete? ‫آ--ک---- ر----گ--‬ ‫آپ کب تک رکیں گے؟‬ ‫-پ ک- ت- ر-ی- گ-؟- ------------------- ‫آپ کب تک رکیں گے؟‬ 0
a-- -ab taq--k-n --? aap kab taq rkin ge? a-p k-b t-q r-i- g-? -------------------- aap kab taq rkin ge?
Dopada li Vam se ovdje? ‫ک-ا-----و-یہ-ں-ا----لگ-رہ- ہے؟‬ ‫کیا آپ کو یہاں اچھا لگ رہا ہے؟‬ ‫-ی- آ- ک- ی-ا- ا-ھ- ل- ر-ا ہ-؟- -------------------------------- ‫کیا آپ کو یہاں اچھا لگ رہا ہے؟‬ 0
k-a --p ---y-han a--a- --g ra-- h-i? kya aap ko yahan achaa lag raha hai? k-a a-p k- y-h-n a-h-a l-g r-h- h-i- ------------------------------------ kya aap ko yahan achaa lag raha hai?
Jeste li Vi ovdje na godišnjem odmoru? ‫کیا-آپ ی------ٹی-ں پر --ں؟‬ ‫کیا آپ یہاں چھٹیوں پر ہیں؟‬ ‫-ی- آ- ی-ا- چ-ٹ-و- پ- ہ-ں-‬ ---------------------------- ‫کیا آپ یہاں چھٹیوں پر ہیں؟‬ 0
kya-aap y-h-n-ch--i--- p-- -a--? kya aap yahan chudiyon par hain? k-a a-p y-h-n c-u-i-o- p-r h-i-? -------------------------------- kya aap yahan chudiyon par hain?
Posjetite me jednom! ‫ک-ھ- مجھ -ے--لیے -‬ ‫کبھی مجھ سے ملیے -‬ ‫-ب-ی م-ھ س- م-ی- -- -------------------- ‫کبھی مجھ سے ملیے -‬ 0
k-b--------e -uj- se-- kabhi maliye mujh se - k-b-i m-l-y- m-j- s- - ---------------------- kabhi maliye mujh se -
Ovo je moja adresa. ‫یہ-------ت--ہ--‬ ‫یہ میرا پتہ ہے-‬ ‫-ہ م-ر- پ-ہ ہ--- ----------------- ‫یہ میرا پتہ ہے-‬ 0
ye- -era p--a --i-- yeh mera pata hai - y-h m-r- p-t- h-i - ------------------- yeh mera pata hai -
Hoćemo li se sutra vidjeti? ‫ک-ا-ہ- ---ملیں---؟‬ ‫کیا ہم کل ملیں گے؟‬ ‫-ی- ہ- ک- م-ی- گ-؟- -------------------- ‫کیا ہم کل ملیں گے؟‬ 0
k------ -a- ----in-ge? kya hum kal milein ge? k-a h-m k-l m-l-i- g-? ---------------------- kya hum kal milein ge?
Žao mi je, imam već nešto drugo u planu. ‫--ا-- کی-------ج-- --ھ--ا- -ے-‬ ‫معا ف کیجے گا مجھے کچھ کام ہے-‬ ‫-ع- ف ک-ج- گ- م-ھ- ک-ھ ک-م ہ--- -------------------------------- ‫معا ف کیجے گا مجھے کچھ کام ہے-‬ 0
M-an-- --j---a ---he -uch -aam---i - Muan f kije ga mujhe kuch kaam hai - M-a- f k-j- g- m-j-e k-c- k-a- h-i - ------------------------------------ Muan f kije ga mujhe kuch kaam hai -
Bok! / Bog! / Zbogom! ‫خد--حافظ‬ ‫خدا حافظ‬ ‫-د- ح-ف-‬ ---------- ‫خدا حافظ‬ 0
kh-da H-fiz khuda Hafiz k-u-a H-f-z ----------- khuda Hafiz
Doviđenja! ‫--- --ی- -- /-خ---ح-ف-‬ ‫پھر ملیں گے / خدا حافظ‬ ‫-ھ- م-ی- گ- / خ-ا ح-ف-‬ ------------------------ ‫پھر ملیں گے / خدا حافظ‬ 0
phir-milei- ge phir milein ge p-i- m-l-i- g- -------------- phir milein ge
Do uskoro! ‫-لد-م-ی- گے‬ ‫جلد ملیں گے‬ ‫-ل- م-ی- گ-‬ ------------- ‫جلد ملیں گے‬ 0
j-l- m-lein--e jald milein ge j-l- m-l-i- g- -------------- jald milein ge

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Abeceda

Pomoću jezika možemo komunicirati. Jedni drugima govorimo što mislimo ili osjećamo. Pisanje također ima istu funkciju. Većina jezika ima pismo. Pismo se sastoji od znakova. Ti znakovi mogu biti različiti. Mnoga pisma sastoje se od slova. Ta se pisma nazivaju abecedom. Abeceda je uređeni skup grafičkih znakova. Ti znakovi su povezani posebnim pravilima prema kojima oblikuju riječi. Svaki znak ima svoj nepromjenjiv izgovor. Riječ “abeceda” potječe iz grčkog jezika. U grčkom jeziku prva dva slova nazivaju se “alpha” i “beta”. Kroz povijest je postojalo mnogo različitih abeceda. Ljudi već više od 3.000 godina koriste slovne znakove. Nekoć su slovni znakovi bili magični simboli. Samo nekolicina je razumjela njihovo značenje. Kasnije su znakovi izgubili svoj simbolički značaj. Slova danas više nemaju nikakvo značenje. Značenje poprimaju tek u kombinaciji s drugim slovima. Slovni znakovi, kao na primjer u kineskom jeziku, funkcioniraju drugačije. Nalikuju slikama te često pokazuju ono što i znače. Prilikom pisanja šifriramo svoje misli. Znakove koristimo za učvršćivanje svog znanja. Naš mozak je naučio dešifrirati abecedu. Znakovi postaju riječi, riječi postaju ideje. Na taj način tekst može preživjeti tisućama godina. I još ga se uvijek može razumjeti..
Dali si znao?
Bengalski spada u indoiranske jezike. Za oko 220 milijuna ljudi to je materinski jezik. Više od 140 miliijuna od tog broja živi u Bangladešu. Osim toga ima oko 75 milijuna govornika u Indiji. Ostale skupine govornika ovog jezika se nalaze u Maleziji, Nepalu i Saudijskog Arabiji. Time bengalski spada u jezike s najvećim brojem govornika u svijetu. Jezik ima vlastito pismo. I za brojeve ima vlastite znakove. Međutim, danas se većinom koriste arapske cifre. Članovi rečenice u bengalskom jeziku slijede tačno određena pravila. Prvo dolazi subjekt, zatim objekt pa na kraju glagol. Ne postoji gramatički rod. I imenice i pridjevi se neznatno mijenjaju. To je dobro za sve koji žele da nauče ovaj važan jezik. A to bi trebalo raditi što više ljudi!