Zbirka izraza

hr Upoznavanje   »   uk Знайомство

3 [tri]

Upoznavanje

Upoznavanje

3 [три]

3 [try]

Знайомство

[Znay̆omstvo]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski ukrajinski igra Više
Bog! / Bok! П---іт! П______ П-и-і-! ------- Привіт! 0
Pr-vit! P______ P-y-i-! ------- Pryvit!
Dobar dan! Д-б---о---я! Д______ д___ Д-б-о-о д-я- ------------ Доброго дня! 0
Dob---o -n--! D______ d____ D-b-o-o d-y-! ------------- Dobroho dnya!
Kako ste? / Kako si? Як с--а-и? Я_ с______ Я- с-р-в-? ---------- Як справи? 0
Y-k -pravy? Y__ s______ Y-k s-r-v-? ----------- Yak spravy?
Jeste li Vi iz Europe / Evrope? Ви з -вро-и? В_ з Є______ В- з Є-р-п-? ------------ Ви з Європи? 0
V--z--e---p-? V_ z Y_______ V- z Y-v-o-y- ------------- Vy z Yevropy?
Jeste li Vi iz Amerike? В- з------к-? В_ з А_______ В- з А-е-и-и- ------------- Ви з Америки? 0
V- --A-eryky? V_ z A_______ V- z A-e-y-y- ------------- Vy z Ameryky?
Jeste li Vi iz Azije? В- з-Азі-? В_ з А____ В- з А-і-? ---------- Ви з Азії? 0
Vy----ziï? V_ z A____ V- z A-i-̈- ----------- Vy z Aziï?
U kojem hotelu ste smješteni? У--ко-у --тел- -- ----ива--е? У я____ г_____ В_ п__________ У я-о-у г-т-л- В- п-о-и-а-т-? ----------------------------- У якому готелі Ви проживаєте? 0
U-y--om-------i--y p---h---y---? U y_____ h_____ V_ p____________ U y-k-m- h-t-l- V- p-o-h-v-y-t-? -------------------------------- U yakomu hoteli Vy prozhyvayete?
Koliko dugo ste već ovdje? Я--д--го В- в-е тут? Я_ д____ В_ в__ т___ Я- д-в-о В- в-е т-т- -------------------- Як довго Ви вже тут? 0
Y-- dov----- v-----ut? Y__ d____ V_ v___ t___ Y-k d-v-o V- v-h- t-t- ---------------------- Yak dovho Vy vzhe tut?
Koliko dugo ostajete? Я- над-в-- -и---л----т---? Я_ н______ В_ з___________ Я- н-д-в-о В- з-л-ш-є-е-я- -------------------------- Як надовго Ви залишаєтеся? 0
Y-k-na---ho Vy---l-sh---t--ya? Y__ n______ V_ z______________ Y-k n-d-v-o V- z-l-s-a-e-e-y-? ------------------------------ Yak nadovho Vy zalyshayetesya?
Dopada li Vam se ovdje? Чи-п-д---є-ь----ам-тут? Ч_ п__________ В__ т___ Ч- п-д-б-є-ь-я В-м т-т- ----------------------- Чи подобається Вам тут? 0
C-y-p-----y--ʹ--- -a- t--? C__ p____________ V__ t___ C-y p-d-b-y-t-s-a V-m t-t- -------------------------- Chy podobayetʹsya Vam tut?
Jeste li Vi ovdje na godišnjem odmoru? Ви-тут у-відп--т-і? В_ т__ у в_________ В- т-т у в-д-у-т-і- ------------------- Ви тут у відпустці? 0
Vy--u- - v-d--s-tsi? V_ t__ u v__________ V- t-t u v-d-u-t-s-? -------------------- Vy tut u vidpusttsi?
Posjetite me jednom! Від----йт--ме-е! В_________ м____ В-д-і-а-т- м-н-! ---------------- Відвідайте мене! 0
Vi-viday-te me--! V_________ m____ V-d-i-a-̆-e m-n-! ----------------- Vidviday̆te mene!
Ovo je moja adresa. О-- м-я -дре--. О__ м__ а______ О-ь м-я а-р-с-. --------------- Ось моя адреса. 0
Osʹ ---a --res-. O__ m___ a______ O-ʹ m-y- a-r-s-. ---------------- Osʹ moya adresa.
Hoćemo li se sutra vidjeti? Mи --бачи---я з--тра? M_ п_________ з______ M- п-б-ч-м-с- з-в-р-? --------------------- Mи побачимося завтра? 0
My---ba--y-osya-za---a? M_ p___________ z______ M- p-b-c-y-o-y- z-v-r-? ----------------------- My pobachymosya zavtra?
Žao mi je, imam već nešto drugo u planu. Н- ж-ль- я в-е-що-ь ------у-ав --запл-н-в--а. Н_ ж____ я в__ щ___ з_________ / з___________ Н- ж-л-, я в-е щ-с- з-п-а-у-а- / з-п-а-у-а-а- --------------------------------------------- На жаль, я вже щось запланував / запланувала. 0
N---ha-ʹ,--- v------c-osʹ-z-pl--uv-------planu---a. N_ z_____ y_ v___ s______ z_________ / z___________ N- z-a-ʹ- y- v-h- s-c-o-ʹ z-p-a-u-a- / z-p-a-u-a-a- --------------------------------------------------- Na zhalʹ, ya vzhe shchosʹ zaplanuvav / zaplanuvala.
Bok! / Bog! / Zbogom! Був-й--! Б_______ Б-в-й-е- -------- Бувайте! 0
Bu--y--e! B_______ B-v-y-t-! --------- Buvay̆te!
Doviđenja! Д---о-а-енн-! Д_ п_________ Д- п-б-ч-н-я- ------------- До побачення! 0
Do-pob---e-n--! D_ p___________ D- p-b-c-e-n-a- --------------- Do pobachennya!
Do uskoro! Д---у--р--і! Д_ з________ Д- з-с-р-ч-! ------------ До зустрічі! 0
Do-z-s-----i! D_ z_________ D- z-s-r-c-i- ------------- Do zustrichi!

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

MP3 hrvatski + ukrajinski (1-100) MP3 ukrajinski (1-100)
Video nije pronađen!

Abeceda

Pomoću jezika možemo komunicirati. Jedni drugima govorimo što mislimo ili osjećamo. Pisanje također ima istu funkciju. Većina jezika ima pismo. Pismo se sastoji od znakova. Ti znakovi mogu biti različiti. Mnoga pisma sastoje se od slova. Ta se pisma nazivaju abecedom. Abeceda je uređeni skup grafičkih znakova. Ti znakovi su povezani posebnim pravilima prema kojima oblikuju riječi. Svaki znak ima svoj nepromjenjiv izgovor. Riječ “abeceda” potječe iz grčkog jezika. U grčkom jeziku prva dva slova nazivaju se “alpha” i “beta”. Kroz povijest je postojalo mnogo različitih abeceda. Ljudi već više od 3.000 godina koriste slovne znakove. Nekoć su slovni znakovi bili magični simboli. Samo nekolicina je razumjela njihovo značenje. Kasnije su znakovi izgubili svoj simbolički značaj. Slova danas više nemaju nikakvo značenje. Značenje poprimaju tek u kombinaciji s drugim slovima. Slovni znakovi, kao na primjer u kineskom jeziku, funkcioniraju drugačije. Nalikuju slikama te često pokazuju ono što i znače. Prilikom pisanja šifriramo svoje misli. Znakove koristimo za učvršćivanje svog znanja. Naš mozak je naučio dešifrirati abecedu. Znakovi postaju riječi, riječi postaju ideje. Na taj način tekst može preživjeti tisućama godina. I još ga se uvijek može razumjeti..
Dali si znao?
Bengalski spada u indoiranske jezike. Za oko 220 milijuna ljudi to je materinski jezik. Više od 140 miliijuna od tog broja živi u Bangladešu. Osim toga ima oko 75 milijuna govornika u Indiji. Ostale skupine govornika ovog jezika se nalaze u Maleziji, Nepalu i Saudijskog Arabiji. Time bengalski spada u jezike s najvećim brojem govornika u svijetu. Jezik ima vlastito pismo. I za brojeve ima vlastite znakove. Međutim, danas se većinom koriste arapske cifre. Članovi rečenice u bengalskom jeziku slijede tačno određena pravila. Prvo dolazi subjekt, zatim objekt pa na kraju glagol. Ne postoji gramatički rod. I imenice i pridjevi se neznatno mijenjaju. To je dobro za sve koji žele da nauče ovaj važan jezik. A to bi trebalo raditi što više ljudi!