Zbirka izraza

hr Upoznavanje   »   hy Getting to know others

3 [tri]

Upoznavanje

Upoznavanje

3 [երեք]

3 [yerek’]

Getting to know others

[tsanot’anal]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski armenski igra Više
Bog! / Bok! Ո--ո-յ-! Ողջույն! Ո-ջ-ւ-ն- -------- Ողջույն! 0
V---j--n! Voghjuyn! V-g-j-y-! --------- Voghjuyn!
Dobar dan! Բա-- օ-! Բարի օր! Բ-ր- օ-! -------- Բարի օր! 0
B-ri o-! Bari or! B-r- o-! -------- Bari or!
Kako ste? / Kako si? Ո՞նց --: -նչ-ե-- ես: Ո՞նց ես: Ինչպե՞ս ես: Ո-ն- ե-: Ի-չ-ե-ս ե-: -------------------- Ո՞նց ես: Ինչպե՞ս ես: 0
VO՞nt-’-ye--I--h’---s---s VO՞nts’ yes Inch’pe՞s yes V-՞-t-’ y-s I-c-’-e-s y-s ------------------------- VO՞nts’ yes Inch’pe՞s yes
Jeste li Vi iz Europe / Evrope? Դ-ւ- Ե-րո-ա-ից-ե՞-: Դուք Եվրոպայից ե՞ք: Դ-ւ- Ե-ր-պ-յ-ց ե-ք- ------------------- Դուք Եվրոպայից ե՞ք: 0
D----Ye-r-pay-t-- ---k’ Duk’ Yevropayits’ ye՞k’ D-k- Y-v-o-a-i-s- y-՞-’ ----------------------- Duk’ Yevropayits’ ye՞k’
Jeste li Vi iz Amerike? Դ-ւք--մե--կայի- ե՞-: Դուք Ամերիկայից ե՞ք: Դ-ւ- Ա-ե-ի-ա-ի- ե-ք- -------------------- Դուք Ամերիկայից ե՞ք: 0
Du----me---ay---’--e-k’ Duk’ Amerikayits’ ye՞k’ D-k- A-e-i-a-i-s- y-՞-’ ----------------------- Duk’ Amerikayits’ ye՞k’
Jeste li Vi iz Azije? Դո-ք Ա-ի-------ք: Դուք Ասիայից ե՞ք: Դ-ւ- Ա-ի-յ-ց ե-ք- ----------------- Դուք Ասիայից ե՞ք: 0
D-k- -----i-s’ -e-k’ Duk’ Asiayits’ ye՞k’ D-k- A-i-y-t-’ y-՞-’ -------------------- Duk’ Asiayits’ ye՞k’
U kojem hotelu ste smješteni? Ո-- -յ--րան--ու---ք-Դ--ք ապր-ւ-: Ո՞ր հյուրանոցում եք Դուք ապրում: Ո-ր հ-ո-ր-ն-ց-ւ- ե- Դ-ւ- ա-ր-ւ-: -------------------------------- Ո՞ր հյուրանոցում եք Դուք ապրում: 0
V-՞---y---n---’----ek---u-’ a-r-m VO՞r hyuranots’um yek’ Duk’ aprum V-՞- h-u-a-o-s-u- y-k- D-k- a-r-m --------------------------------- VO՞r hyuranots’um yek’ Duk’ aprum
Koliko dugo ste već ovdje? Ինչք--ն --մ-ն---է- -- այստ-ղ եք: Ինչքա՞ն ժամանակ է, որ այստեղ եք: Ի-չ-ա-ն ժ-մ-ն-կ է- ո- ա-ս-ե- ե-: -------------------------------- Ինչքա՞ն ժամանակ է, որ այստեղ եք: 0
I--h’-’--n-z------k e---o--a------ y-k’ Inch’k’a՞n zhamanak e, vor aystegh yek’ I-c-’-’-՞- z-a-a-a- e- v-r a-s-e-h y-k- --------------------------------------- Inch’k’a՞n zhamanak e, vor aystegh yek’
Koliko dugo ostajete? Ինչք-՞- ժա--նա- ---ա- ---տ-ղ: Ինչքա՞ն ժամանակ կմնաք այստեղ: Ի-չ-ա-ն ժ-մ-ն-կ կ-ն-ք ա-ս-ե-: ----------------------------- Ինչքա՞ն ժամանակ կմնաք այստեղ: 0
Inch’k’a----h---n-k -mn-k’ ays-e-h Inch’k’a՞n zhamanak kmnak’ aystegh I-c-’-’-՞- z-a-a-a- k-n-k- a-s-e-h ---------------------------------- Inch’k’a՞n zhamanak kmnak’ aystegh
Dopada li Vam se ovdje? Ձ-զ--ո-՞ր-է-գ-լիս -յս-եղ: Ձեզ դու՞ր է գալիս այստեղ: Ձ-զ դ-ւ-ր է գ-լ-ս ա-ս-ե-: ------------------------- Ձեզ դու՞ր է գալիս այստեղ: 0
D--- -u-r e --lis--y---gh Dzez du՞r e galis aystegh D-e- d-՞- e g-l-s a-s-e-h ------------------------- Dzez du՞r e galis aystegh
Jeste li Vi ovdje na godišnjem odmoru? Ձ-ր -----ուր-ն -յ----- -ք-ա-ցկացն--մ Ձեր արձակուրդն այստե՞ղ եք անցկացնում Ձ-ր ա-ձ-կ-ւ-դ- ա-ս-ե-ղ ե- ա-ց-ա-ն-ւ- ------------------------------------ Ձեր արձակուրդն այստե՞ղ եք անցկացնում 0
D-er ard-a-urd- ----e----ye-- an-s’kats’num Dzer ardzakurdn ayste՞gh yek’ ants’kats’num D-e- a-d-a-u-d- a-s-e-g- y-k- a-t-’-a-s-n-m ------------------------------------------- Dzer ardzakurdn ayste՞gh yek’ ants’kats’num
Posjetite me jednom! Այ--լեք---ձ! Այցելեք ինձ! Ա-ց-լ-ք ի-ձ- ------------ Այցելեք ինձ! 0
A-t-’yele-----dz! Ayts’yelek’ indz! A-t-’-e-e-’ i-d-! ----------------- Ayts’yelek’ indz!
Ovo je moja adresa. Սա -- հաս--- է: Սա իմ հասցեն է: Ս- ի- հ-ս-ե- է- --------------- Սա իմ հասցեն է: 0
Sa-im hast-’y---e Sa im hasts’yen e S- i- h-s-s-y-n e ----------------- Sa im hasts’yen e
Hoćemo li se sutra vidjeti? Կտ-սնվ---ք--աղ-: Կտեսնվե՞նք վաղը: Կ-ե-ն-ե-ն- վ-ղ-: ---------------- Կտեսնվե՞նք վաղը: 0
K-esn--՞n-----ghy Ktesnve՞nk’ vaghy K-e-n-e-n-’ v-g-y ----------------- Ktesnve՞nk’ vaghy
Žao mi je, imam već nešto drugo u planu. Ց-վ-ւմ-ե-,-բ--ց-վաղ- ուրի- --անն-- ու--մ: Ցավում եմ, բայց վաղը ուրիշ պլաններ ունեմ: Ց-վ-ւ- ե-, բ-յ- վ-ղ- ո-ր-շ պ-ա-ն-ր ո-ն-մ- ----------------------------------------- Ցավում եմ, բայց վաղը ուրիշ պլաններ ունեմ: 0
Ts---um--e---b---s- ---h- ur----p-ann-- u-em Ts’avum yem, bayts’ vaghy urish planner unem T-’-v-m y-m- b-y-s- v-g-y u-i-h p-a-n-r u-e- -------------------------------------------- Ts’avum yem, bayts’ vaghy urish planner unem
Bok! / Bog! / Zbogom! Ց---ու---ւ-! Ցտեսություն! Ց-ե-ո-թ-ո-ն- ------------ Ցտեսություն! 0
Ts’-es--’yu-! Ts’tesut’yun! T-’-e-u-’-u-! ------------- Ts’tesut’yun!
Doviđenja! Ց-ե-ո-թ--ւ-! Ցտեսություն! Ց-ե-ո-թ-ո-ն- ------------ Ցտեսություն! 0
Ts’t--u--yu-! Ts’tesut’yun! T-’-e-u-’-u-! ------------- Ts’tesut’yun!
Do uskoro! Ա----մ! Առայժմ! Ա-ա-ժ-! ------- Առայժմ! 0
Arr--z--! Arrayzhm! A-r-y-h-! --------- Arrayzhm!

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Abeceda

Pomoću jezika možemo komunicirati. Jedni drugima govorimo što mislimo ili osjećamo. Pisanje također ima istu funkciju. Većina jezika ima pismo. Pismo se sastoji od znakova. Ti znakovi mogu biti različiti. Mnoga pisma sastoje se od slova. Ta se pisma nazivaju abecedom. Abeceda je uređeni skup grafičkih znakova. Ti znakovi su povezani posebnim pravilima prema kojima oblikuju riječi. Svaki znak ima svoj nepromjenjiv izgovor. Riječ “abeceda” potječe iz grčkog jezika. U grčkom jeziku prva dva slova nazivaju se “alpha” i “beta”. Kroz povijest je postojalo mnogo različitih abeceda. Ljudi već više od 3.000 godina koriste slovne znakove. Nekoć su slovni znakovi bili magični simboli. Samo nekolicina je razumjela njihovo značenje. Kasnije su znakovi izgubili svoj simbolički značaj. Slova danas više nemaju nikakvo značenje. Značenje poprimaju tek u kombinaciji s drugim slovima. Slovni znakovi, kao na primjer u kineskom jeziku, funkcioniraju drugačije. Nalikuju slikama te često pokazuju ono što i znače. Prilikom pisanja šifriramo svoje misli. Znakove koristimo za učvršćivanje svog znanja. Naš mozak je naučio dešifrirati abecedu. Znakovi postaju riječi, riječi postaju ideje. Na taj način tekst može preživjeti tisućama godina. I još ga se uvijek može razumjeti..
Dali si znao?
Bengalski spada u indoiranske jezike. Za oko 220 milijuna ljudi to je materinski jezik. Više od 140 miliijuna od tog broja živi u Bangladešu. Osim toga ima oko 75 milijuna govornika u Indiji. Ostale skupine govornika ovog jezika se nalaze u Maleziji, Nepalu i Saudijskog Arabiji. Time bengalski spada u jezike s najvećim brojem govornika u svijetu. Jezik ima vlastito pismo. I za brojeve ima vlastite znakove. Međutim, danas se većinom koriste arapske cifre. Članovi rečenice u bengalskom jeziku slijede tačno određena pravila. Prvo dolazi subjekt, zatim objekt pa na kraju glagol. Ne postoji gramatički rod. I imenice i pridjevi se neznatno mijenjaju. To je dobro za sve koji žele da nauče ovaj važan jezik. A to bi trebalo raditi što više ljudi!