Zbirka izraza

hr Upoznavanje   »   fa ‫آشنا شدن‬

3 [tri]

Upoznavanje

Upoznavanje

‫3 [سه]‬

3 [se]

‫آشنا شدن‬

[âshenâ shodan]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski perzijski igra Više
Bog! / Bok! ‫س-ا-‬ ‫_____ ‫-ل-م- ------ ‫سلام‬ 0
salâm! s_____ s-l-m- ------ salâm!
Dobar dan! ‫رو---خی--‬ ‫___ ب_____ ‫-و- ب-ی-!- ----------- ‫روز بخیر!‬ 0
ru--b--k--i-! r__ b_ k_____ r-z b- k-a-r- ------------- ruz be khair!
Kako ste? / Kako si? ‫ح--- چطو--؟-/---وری‬ ‫____ چ_____ / چ_____ ‫-ا-ت چ-و-ه- / چ-و-ی- --------------------- ‫حالت چطوره؟ / چطوری‬ 0
hâ--t----t---? h____ c_______ h-l-t c-e-o-e- -------------- hâlet chetore?
Jeste li Vi iz Europe / Evrope? ‫ش-ا--ز---وپ- --‌آ---؟ ‬ ‫___ ا_ ا____ م______ ‬ ‫-م- ا- ا-و-ا م-‌-ی-د- ‬ ------------------------ ‫شما از اروپا می‌آیید؟ ‬ 0
s--m---z-or-pâ----â-id? s____ a_ o____ m_______ s-o-â a- o-u-â m---y-d- ----------------------- shomâ az orupâ mi-âyid?
Jeste li Vi iz Amerike? ‫-ما از-ام-ی-ا-م------؟‬ ‫___ ا_ ا_____ م_______ ‫-م- ا- ا-ر-ک- م-‌-ی-د-‬ ------------------------ ‫شما از امریکا می‌آیید؟‬ 0
shom- -z ---ik--mi---id? s____ a_ â_____ m_______ s-o-â a- â-r-k- m---y-d- ------------------------ shomâ az âmrikâ mi-âyid?
Jeste li Vi iz Azije? ‫شما از -س----ی‌آیی--‬ ‫___ ا_ آ___ م_______ ‫-م- ا- آ-ی- م-‌-ی-د-‬ ---------------------- ‫شما از آسیا می‌آیید؟‬ 0
s-omâ -z ---â-mi-âyi-? s____ a_ â___ m_______ s-o-â a- â-i- m---y-d- ---------------------- shomâ az âsiâ mi-âyid?
U kojem hotelu ste smješteni? ‫د--ک----ه-ل -ق-مت-داری-؟‬ ‫__ ک___ ه__ ا____ د______ ‫-ر ک-ا- ه-ل ا-ا-ت د-ر-د-‬ -------------------------- ‫در کدام هتل اقامت دارید؟‬ 0
d-r-ko-âm h-te-----âm-t -âr-d? d__ k____ h____ e______ d_____ d-r k-d-m h-t-l e-h-m-t d-r-d- ------------------------------ dar kodâm hotel eghâmat dârid?
Koliko dugo ste već ovdje? ‫چ--- -ز-اقا--تان-در-----ا می---رد-‬ ‫____ ا_ ا_______ د_ ا____ م_______ ‫-ق-ر ا- ا-ا-ت-ا- د- ا-ن-ا م-‌-ذ-د-‬ ------------------------------------ ‫چقدر از اقامتتان در اینجا می‌گذرد؟‬ 0
ch--m--d-t -z-eghâ-------------injâ --g-z-r--? c__ m_____ a_ e___________ d__ i___ m_________ c-e m-d-a- a- e-h-m-t---â- d-r i-j- m-g-z-r-d- ---------------------------------------------- che moddat az eghâmate-tân dar injâ migozarad?
Koliko dugo ostajete? ‫-قد- ای-ج- م-‌مان--؟‬ ‫____ ا____ م________ ‫-ق-ر ا-ن-ا م-‌-ا-ی-؟- ---------------------- ‫چقدر اینجا می‌مانید؟‬ 0
che-m--d-- injâ-mi--nid? c__ m_____ i___ m_______ c-e m-d-a- i-j- m-m-n-d- ------------------------ che moddat injâ mimânid?
Dopada li Vam se ovdje? ‫-ز--ی-جا --ش--ن----آید؟‬ ‫__ ا____ خ_____ م______ ‫-ز ا-ن-ا خ-ش-ا- م-‌-ی-؟- ------------------------- ‫از اینجا خوشتان می‌آید؟‬ 0
a- i-j- kh--he-â--m---y--a-? a_ i___ k________ m_________ a- i-j- k-o-h-t-n m---y-y-d- ---------------------------- az injâ khoshetân mi-ây-yad?
Jeste li Vi ovdje na godišnjem odmoru? ‫ب-ا--مسافر- ---ج- --تی-- / -- ت-ط---ت-ه---د؟‬ ‫____ م_____ ا____ ه_____ / د_ ت______ ه______ ‫-ر-ی م-ا-ر- ا-ن-ا ه-ت-د- / د- ت-ط-ل-ت ه-ت-د-‬ ---------------------------------------------- ‫برای مسافرت اینجا هستید؟ / در تعطیلات هستید؟‬ 0
ba-ây--m-s-fer-- inj- hasti-? b_____ m________ i___ h______ b-r-y- m-s-f-r-t i-j- h-s-i-? ----------------------------- barâye mosâferat injâ hastid?
Posjetite me jednom! ‫سری-ب---ن--زنی--‬ ‫___ ب_ م_ ب______ ‫-ر- ب- م- ب-ن-د-‬ ------------------ ‫سری به من بزنید!‬ 0
sa-i be--an--ezan-d s___ b_ m__ b______ s-r- b- m-n b-z-n-d ------------------- sari be man bezanid
Ovo je moja adresa. ‫ا-- -در- ---ا--.‬ ‫___ آ___ م_ ا____ ‫-ی- آ-ر- م- ا-ت-‬ ------------------ ‫این آدرس من است.‬ 0
i--âdre------ -s-. i_ â_____ m__ a___ i- â-r-s- m-n a-t- ------------------ in âdrese man ast.
Hoćemo li se sutra vidjeti? ‫--دا-همد--ر-را--ی--ی-یم-‬ ‫____ ه_____ ر_ م________ ‫-ر-ا ه-د-گ- ر- م-‌-ی-ی-؟- -------------------------- ‫فردا همدیگر را می‌بینیم؟‬ 0
fa--- h-- diga--r---ib---m? f____ h__ d____ r_ m_______ f-r-â h-m d-g-r r- m-b-n-m- --------------------------- fardâ ham digar râ mibinim?
Žao mi je, imam već nešto drugo u planu. ‫م-اسف-، م- کا- د----‬ ‫_______ م_ ک__ د_____ ‫-ت-س-م- م- ک-ر د-ر-.- ---------------------- ‫متاسفم، من کار دارم.‬ 0
m-ta-a-efam--m-- -âr d-ra-. m___________ m__ k__ d_____ m-t---s-f-m- m-n k-r d-r-m- --------------------------- mota-asefam, man kâr dâram.
Bok! / Bog! / Zbogom! ‫خ--ح----‬ ‫_________ ‫-د-ح-ف-!- ---------- ‫خداحافظ!‬ 0
k-od--hâf-z! k____ h_____ k-o-â h-f-z- ------------ khodâ hâfez!
Doviđenja! ‫خد- -گ-د-ر!‬ ‫___ ن_______ ‫-د- ن-ه-ا-!- ------------- ‫خدا نگهدار!‬ 0
kh--â-n-ga--â-! k____ n________ k-o-â n-g-h-â-! --------------- khodâ negahdâr!
Do uskoro! ‫-- بع-!‬ ‫__ ب____ ‫-ا ب-د-‬ --------- ‫تا بعد!‬ 0
t- ---a-! t_ b_____ t- b---d- --------- tâ ba-ad!

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

MP3 hrvatski + perzijski (1-100) MP3 perzijski (1-100)
Video nije pronađen!

Abeceda

Pomoću jezika možemo komunicirati. Jedni drugima govorimo što mislimo ili osjećamo. Pisanje također ima istu funkciju. Većina jezika ima pismo. Pismo se sastoji od znakova. Ti znakovi mogu biti različiti. Mnoga pisma sastoje se od slova. Ta se pisma nazivaju abecedom. Abeceda je uređeni skup grafičkih znakova. Ti znakovi su povezani posebnim pravilima prema kojima oblikuju riječi. Svaki znak ima svoj nepromjenjiv izgovor. Riječ “abeceda” potječe iz grčkog jezika. U grčkom jeziku prva dva slova nazivaju se “alpha” i “beta”. Kroz povijest je postojalo mnogo različitih abeceda. Ljudi već više od 3.000 godina koriste slovne znakove. Nekoć su slovni znakovi bili magični simboli. Samo nekolicina je razumjela njihovo značenje. Kasnije su znakovi izgubili svoj simbolički značaj. Slova danas više nemaju nikakvo značenje. Značenje poprimaju tek u kombinaciji s drugim slovima. Slovni znakovi, kao na primjer u kineskom jeziku, funkcioniraju drugačije. Nalikuju slikama te često pokazuju ono što i znače. Prilikom pisanja šifriramo svoje misli. Znakove koristimo za učvršćivanje svog znanja. Naš mozak je naučio dešifrirati abecedu. Znakovi postaju riječi, riječi postaju ideje. Na taj način tekst može preživjeti tisućama godina. I još ga se uvijek može razumjeti..
Dali si znao?
Bengalski spada u indoiranske jezike. Za oko 220 milijuna ljudi to je materinski jezik. Više od 140 miliijuna od tog broja živi u Bangladešu. Osim toga ima oko 75 milijuna govornika u Indiji. Ostale skupine govornika ovog jezika se nalaze u Maleziji, Nepalu i Saudijskog Arabiji. Time bengalski spada u jezike s najvećim brojem govornika u svijetu. Jezik ima vlastito pismo. I za brojeve ima vlastite znakove. Međutim, danas se većinom koriste arapske cifre. Članovi rečenice u bengalskom jeziku slijede tačno određena pravila. Prvo dolazi subjekt, zatim objekt pa na kraju glagol. Ne postoji gramatički rod. I imenice i pridjevi se neznatno mijenjaju. To je dobro za sve koji žele da nauče ovaj važan jezik. A to bi trebalo raditi što više ljudi!