hrvatski » ruski   Prošlost 2


82 [osamdeset i dva]

Prošlost 2

-

82 [восемьдесят два]
82 [vosemʹdesyat dva]

Прошедшая форма 2
Proshedshaya forma 2

82 [osamdeset i dva]

Prošlost 2

-

82 [восемьдесят два]
82 [vosemʹdesyat dva]

Прошедшая форма 2
Proshedshaya forma 2

Kliknite da vidite tekst:   
hrvatskiрусский
Jesi li morao / morala zvati hitnu pomoć? Те-- п------- в------ с-----?
T--- p-------- v------ s------?
Jesi li morao / morala zvati liječnika? Те-- п------- в------ в----?
T--- p-------- v------ v-----?
Je si li morao / morala zvati policiju? Те-- п------- в------ п------?
T--- p-------- v------ p--------?
   
Imate li broj telefona? Upravo sam ga imao / imala. У В-- е--- н---- т-------? О- у м--- т----- ч-- б--.
U V-- y---- n---- t-------? O- u m---- t----- c--- b--.
Imate li adresu? Upravo sam je imao / imala. У В-- е--- а----? О- у м--- т----- ч-- б--.
U V-- y---- a----? O- u m---- t----- c--- b--.
Imate li plan grada? Upravo sam ga imao / imala. У В-- е--- к---- г-----? О-- у м--- т----- ч-- б---.
U V-- y---- k---- g-----? O-- u m---- t----- c--- b---.
   
Je li došao točno na vrijeme? Nije mogao doći točno na vrijeme. Он п----- в------? О- н- с--- п----- в------.
O- p------ v-------? O- n- s--- p----- v-------.
Je li našao put? Nije mogao naći put. Он н---- д-----? О- н- с--- н---- д-----.
O- n----- d-----? O- n- s--- n---- d-----.
Je li te razumio? Nije me mogao razumjeti. Он т--- п----? О- н- с--- м--- п-----.
O- t---- p-----? O- n- s--- m---- p------.
   
Zašto nisi mogao / mogla doći točno na vrijeme? По---- т- н- м-- / н- м---- п----- в------?
P------ t- n- m-- / n- m---- p----- v-------?
Zašto nisi mogao / mogla naći put? По---- т- н- м-- / н- м---- н---- д-----?
P------ t- n- m-- / n- m---- n---- d-----?
Zašto ga nisi mogao / mogla razumjeti? По---- т- н- м-- / н- м---- е-- п-----?
P------ t- n- m-- / n- m---- y--- p------?
   
Nisam mogao / mogla doći točno na vrijeme jer nije vozio nijedan autobus. Я н- м-- / н- м---- п----- в------- п----- ч-- а------- н- х-----.
Y- n- m-- / n- m---- p----- v-------- p----- c--- a------- n- k------.
Nisam mogao / mogla naći put jer nisam imao plan grada. Я н- м-- / н- м---- н---- д------ п----- ч-- у м--- н- б--- к---- г-----.
Y- n- m-- / n- m---- n---- d------ p----- c--- u m---- n- b--- k---- g-----.
Nisam ga mogao / mogla razumjeti jer je glazba bila preglasna. Я н- м-- / н- м---- е-- п------ п----- ч-- м----- б--- о---- г------.
Y- n- m-- / n- m---- y--- p------- p----- c--- m----- b--- o----- g------.
   
Morao / morala sam uzeti taksi. Мн- п------- в---- т----.
M-- p-------- v----- t----.
Morao / morala sam kupiti plan grada. Мн- п------- к----- к---- г-----.
M-- p-------- k----- k---- g-----.
Morao / morala sam isključiti radio. Мн- п------- в-------- р----.
M-- p-------- v---------- r----.
   

Strane jezike je bolje učiti u inozemstvu!

Odrasli jezike više ne uče tako lako kao djeca. Njihov mozak je potpuno razvijen. Stoga više ne može tako lako uspostavljati nove mreže. No svejedno odrasli mogu jako dobro naučiti jezik! Stoga treba otići u zemlju u kojoj se taj jezik govori. Strani jezik se posebno učinkovito uči u inozemstvu. To zna svatko tko je već bio na jezičnom putovanju. U prirodnom se okruženju strani jezik uči puno brže. Novo istraživanje je nedavno došlo do zanimljivog rezultata. Ono pokazuje da se strani jezik u inozemstvu također uči drugačije! Mozak može strani jezik obrađivati kao materinji. Istraživači su dugo vjerovali da postoje različiti procesi učenja. Sada je eksperiment to i dokazao.

Skupina ispitanika morala je naučiti izmišljeni jezik. Jedan dio ispitanika pohađao je nastavu. Drugi dio ispitanika učio je jezik u simuliranoj situaciji u inozemstvu. Ti ispitanici su se morali orijentirati u stranom okruženju. Svi ljudi s kojima su stupali u kontakt govorili su novi jezik. Ispitanici te skupine, dakle, nisu pripadali standardnim učenicima jezika. Pripadali su stranoj zajednici govornika. Tako su bili prisiljeni koristiti se novim jezikom. Nakon nekog vremena ispitanike se testiralo. Obje grupe su odmah pokazale dobro znanje novog jezika. Njihov mozak je obradio strani jezik, ali na različit način! Oni koji su jezik učili u “inozemstvu” pokazali su upadljivu aktivnost mozga. Njihov mozak je obrađivao stranu gramatiku kao gramatiku materinjeg jezika. Identificirani su isti mehanizmi kao i kod izvornih govornika. Jezično putovanje je najljepši i najučinkovitiji oblik učenja! Strane jezike je najbolje učiti u inozemstvu! Odrasli jezike više ne uče tako lako kao djeca. Njihov mozak je potpuno razvijen. Stoga više ne može tako lako uspostavljati nove mreže. No svejedno odrasli mogu jako dobro naučiti jezik! Stoga treba otići u zemlju u kojoj se taj jezik govori. Strani jezik se posebno učinkovito uči u inozemstvu. To zna svatko tko je već bio na jezičnom putovanju. U prirodnom se okruženju strani jezik uči puno brže. Novo istraživanje je baš nedavno došlo do zanimljivog rezultata. Ono pokazuje da se strani jezik u inozemstvu također uči drugačije! Mozak može strani jezik obrađivati kao materinji. Istraživači su dugo vjerovali da postoje različiti procesi učenja. Sada je eksperiment to i dokazao. Grupa ispitanika morala je naučiti izmišljeni jezik. Jedan dio ispitanika pohađao je nastavu. Drugi dio ispitanika učio je jezik u simuliranoj inozemnoj situaciji. Ti ispitanici su se morali orijentirati u stranom okruženju. Svi ljudi s kojima su stupali u kontakt govorili su novi jezik. Ispitanici te grupe dakle nisu pripadali standardnim učenicima jezika. Pripadali su stranoj zajednici govornika. Tako su bili prisiljeni koristiti se novim jezikom. Nakon nekog vremena ispitanike se testiralo. Obje grupe su odmah pokazale dobro znanje novog jezika. Njihov mozak je obradio strani jezik ali na različit način! Oni koji su jezik učili u “inozemstvu” pokazali su istaknutu aktivnost mozga. Njihov mozak je obrađivao stranu gramatiku kao gramatiku materinjeg jezika. Identificirani su isti mehanizmi kao i kod izvornih govornika. Jezično putovanje je najljepši i najučinkovitiji oblik učenja!
Odgonetnite jezik!
_______ spada u indoiranske jezike. Govori se u zapadnoj i centralnoj Indiji. _______ je materinski jezik za više od 70 milijuna ljudi. Time se ubraja među 20 jezika s najviše govornika na svijetu. _______ koristi isto pismo kojim se piše i u jeziku hindu. U ovom slovnom pismu svaki znak predstavlja točno jedan glas. Ima 12 samoglasnika i 36 suglasnika.

Brojevi su relativno složeni. Od 1 do 100 postoji za svaki broj jedna posebna riječ. Zato se svaki broj mora pojedinačno učiti. _______ se dijeli na 42 različita narječja. Oni mnogo govore o razvoju jezika. Još jedna od odlika jezika _______ je njegova duga književna tradicija. Ima tekstova starih preko 1000 godina. Tko se zanima za povijest Indije, treba se pozabaviti jezikom _______!