Zbirka izraza

hr Zanimanja   »   ru Виды деятельности

13 [trinaest]

Zanimanja

Zanimanja

13 [тринадцать]

13 [trinadtsatʹ]

Виды деятельности

[Vidy deyatelʹnosti]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski ruski igra Više
Što radi Marta? Че- з-н----тс- -а--а? Чем занимается Марта? Ч-м з-н-м-е-с- М-р-а- --------------------- Чем занимается Марта? 0
Chem --nima-ets-a---rta? Chem zanimayetsya Marta? C-e- z-n-m-y-t-y- M-r-a- ------------------------ Chem zanimayetsya Marta?
Marta radi u uredu. Он- --бо-а-- в--ф-с-. Она работает в офисе. О-а р-б-т-е- в о-и-е- --------------------- Она работает в офисе. 0
Ona r-bo--y-------is-. Ona rabotayet v ofise. O-a r-b-t-y-t v o-i-e- ---------------------- Ona rabotayet v ofise.
Ona radi na računalu. О-а работ--т -- ко---ютере. Она работает на компьютере. О-а р-б-т-е- н- к-м-ь-т-р-. --------------------------- Она работает на компьютере. 0
Ona-r-botaye- n--kom---ut---. Ona rabotayet na kompʹyutere. O-a r-b-t-y-t n- k-m-ʹ-u-e-e- ----------------------------- Ona rabotayet na kompʹyutere.
Gdje je Marta? Г-е-Марта? Где Марта? Г-е М-р-а- ---------- Где Марта? 0
Gde--arta? Gde Marta? G-e M-r-a- ---------- Gde Marta?
U kinu. В----о. В кино. В к-н-. ------- В кино. 0
V k-no. V kino. V k-n-. ------- V kino.
Ona gleda film. Он---мотр-- филь-. Она смотрит фильм. О-а с-о-р-т ф-л-м- ------------------ Она смотрит фильм. 0
On---m------fi-ʹ-. Ona smotrit filʹm. O-a s-o-r-t f-l-m- ------------------ Ona smotrit filʹm.
Što radi Petar? Че--з---м-етс- --тр? Чем занимается Пётр? Ч-м з-н-м-е-с- П-т-? -------------------- Чем занимается Пётр? 0
Ch-- z--i--y----a-P--r? Chem zanimayetsya Pëtr? C-e- z-n-m-y-t-y- P-t-? ----------------------- Chem zanimayetsya Pëtr?
On studira na sveučilištu. Он--чи--- -----верс-те-е. Он учится в университете. О- у-и-с- в у-и-е-с-т-т-. ------------------------- Он учится в университете. 0
O------ts-- v u--ve-si-e--. On uchitsya v universitete. O- u-h-t-y- v u-i-e-s-t-t-. --------------------------- On uchitsya v universitete.
On studira jezike. О---з-ча-- я--ки. Он изучает языки. О- и-у-а-т я-ы-и- ----------------- Он изучает языки. 0
O- --u----et ----ki. On izuchayet yazyki. O- i-u-h-y-t y-z-k-. -------------------- On izuchayet yazyki.
Gdje je Petar? Г---Пё--? Где Пётр? Г-е П-т-? --------- Где Пётр? 0
Gd- Pëtr? Gde Pëtr? G-e P-t-? --------- Gde Pëtr?
U kafiću. В---фе. В кафе. В к-ф-. ------- В кафе. 0
V kafe. V kafe. V k-f-. ------- V kafe.
On pije kavu. Он---ёт-к-ф-. Он пьёт кофе. О- п-ё- к-ф-. ------------- Он пьёт кофе. 0
O- p-y-- ----. On pʹyët kofe. O- p-y-t k-f-. -------------- On pʹyët kofe.
Kuda rado idu? Ку---о-- -юбя--ход---? Куда они любят ходить? К-д- о-и л-б-т х-д-т-? ---------------------- Куда они любят ходить? 0
K--a-oni ---b------odi--? Kuda oni lyubyat khoditʹ? K-d- o-i l-u-y-t k-o-i-ʹ- ------------------------- Kuda oni lyubyat khoditʹ?
Na koncert. На----ц-рт. На концерт. Н- к-н-е-т- ----------- На концерт. 0
Na k-nt---t. Na kontsert. N- k-n-s-r-. ------------ Na kontsert.
Oni rado slušaju glazbu. О-и-------с----ть му-ык-. Они любят слушать музыку. О-и л-б-т с-у-а-ь м-з-к-. ------------------------- Они любят слушать музыку. 0
Oni----b-at-s-ush-t- ----k-. Oni lyubyat slushatʹ muzyku. O-i l-u-y-t s-u-h-t- m-z-k-. ---------------------------- Oni lyubyat slushatʹ muzyku.
Kuda oni ne idu rado? К-д- они н-----ят---дить? Куда они не любят ходить? К-д- о-и н- л-б-т х-д-т-? ------------------------- Куда они не любят ходить? 0
Ku------ ne -y--y-- kh--itʹ? Kuda oni ne lyubyat khoditʹ? K-d- o-i n- l-u-y-t k-o-i-ʹ- ---------------------------- Kuda oni ne lyubyat khoditʹ?
U disko. Н- -ис-от-к-. На дискотеку. Н- д-с-о-е-у- ------------- На дискотеку. 0
N--dis-ote-u. Na diskoteku. N- d-s-o-e-u- ------------- Na diskoteku.
Oni ne plešu rado. О-и не-------тан-евать. Они не любят танцевать. О-и н- л-б-т т-н-е-а-ь- ----------------------- Они не любят танцевать. 0
On------y-b-at--an---v-tʹ. Oni ne lyubyat tantsevatʹ. O-i n- l-u-y-t t-n-s-v-t-. -------------------------- Oni ne lyubyat tantsevatʹ.

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Kreolski jezici

Jeste li znali da se njemački jezik govori i na Južnom Pacifiku? Zaista je tako! U predjelima Papue Nove Gvineje i Australije govori se Unserdeutsch . To je kreolski jezik. Kreolski jezici nastaju u govornim situacijama. To se događa pri susretu više različitih jezika. Mnogi kreolski jezici su u međuvremenu skoro izumrli. Doduše, još uvijek 15 milijuna ljudi diljem svijeta govori jedan kreolski jezik. Kreolski jezici su uvijek materinji jezici. Kod pidžinskih jezika je situacija drugačija. Pidžinski jezici imaju jako pojednostavljene jezične oblike. Oni služe samo skroz jednostavnom sporazumijevanju. Većina kreolskih jezika nastala je za vrijeme kolonijalizma. Stoga se kreolski jezici često temelje na europskim jezicima. Jedna značajka kreolskih jezika je ograničen vokabular. Kreolski jezici također imaju vlastitu fonologiju. Gramatika kreolskih jezika je veoma pojednostavljena. Govornici jednostavno ignoriraju komplicirana pravila. Svaki kreolski jezik je važan dio nacionalnog identiteta. Stoga postoji jako puno književnosti na kreolskim jezicima. Kreolski jezici su posebno zanimljivi jezikoslovcima. To je stoga što su kreolski jezici pokazatelji nastanka i ponovnog izumiranja jezika. Tako se na temelju kreolskih jezika može proučavati razvoj jezika. Također dokazuju da se jezik može mijenjati i prilagođavati. Disciplina koja proučava kreolske jezike zove se kreolistika. Jedna od najpoznatijih rečenica na kreolskom jeziku potječe iz Jamajke. Proslavio ju je Bob Marley -- znate li je? Ona glasi: No woman, no cry! (=No, woman, don't cry!)
Dali si znao?
Finski je maternji jezik oko 5 milijuna ljudi. Spada u ugro-finske jezike. U uskom je srodstvu s estonskim, dok je s madžarskim u dalekom srodstvu. Kao uralski jezik puno se razlikuje od indogermanskih jezika. Primjer za to je aglutinirajuća jezična struktura. To znači da se gramatičke funkcije izražavaju slogovima koji se dodaju na osnovni oblik. Tako nastaju duge riječi koje su tako tipične za finski jezik. Još jedno obilježje finskog jezika su mnogi vokali. U finskoj gramatici postoji 15 različitih padeža. Kod naglaska je važno da se razlikuje između dugih i kratkih vokala. Pisani i govorni finski značajno se međusobno razlikuju. U drugim evropskim jezicima ovaj fenomen je manje izražen. Sve to čini finski ne baš jednostavnim jezikom… Svih pravila se, međutim, dosljedno pridržava. A ono što je lijepo u finskom je da je to apsolutno logičan jezik!