Zbirka izraza

hr U vlaku   »   ru В поезде

34 [trideset i četiri]

U vlaku

U vlaku

34 [тридцать четыре]

34 [tridtsatʹ chetyre]

В поезде

[V poyezde]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski ruski igra Više
Da li je to vlak za Berlin? Это ---зд -о Б-----а? Э-- п---- д- Б------- Э-о п-е-д д- Б-р-и-а- --------------------- Это поезд до Берлина? 0
Et- poy-z- do-B-rlina? E-- p----- d- B------- E-o p-y-z- d- B-r-i-a- ---------------------- Eto poyezd do Berlina?
Kada kreće vlak? Ко-д- э-от по-зд о-пр-вл-ет--? К---- э--- п---- о------------ К-г-а э-о- п-е-д о-п-а-л-е-с-? ------------------------------ Когда этот поезд отправляется? 0
Ko-da--tot -oy--d-ot-ra-------sy-? K---- e--- p----- o--------------- K-g-a e-o- p-y-z- o-p-a-l-a-e-s-a- ---------------------------------- Kogda etot poyezd otpravlyayetsya?
Kada stiže vlak u Berlin? К---- э-от--о----при-ыв-е- --Бе-л-н? К---- э--- п---- п-------- в Б------ К-г-а э-о- п-е-д п-и-ы-а-т в Б-р-и-? ------------------------------------ Когда этот поезд прибывает в Берлин? 0
Ko-----t-t-po---d --ibyva--t-- B-r-in? K---- e--- p----- p--------- v B------ K-g-a e-o- p-y-z- p-i-y-a-e- v B-r-i-? -------------------------------------- Kogda etot poyezd pribyvayet v Berlin?
Oprostite, smijem li proći? И--ин-те- р-зре------ро-ти? И-------- р-------- п------ И-в-н-т-, р-з-е-и-е п-о-т-? --------------------------- Извините, разрешите пройти? 0
I-vin-t---razr-shite-p-o---? I-------- r--------- p------ I-v-n-t-, r-z-e-h-t- p-o-t-? ---------------------------- Izvinite, razreshite proyti?
Mislim da je to moje mjesto. П-----му---т---о- м---о. П-------- э-- м-- м----- П---о-м-, э-о м-ё м-с-о- ------------------------ По-моему, это моё место. 0
Po--oyem-, eto-m-y- -est-. P--------- e-- m--- m----- P---o-e-u- e-o m-y- m-s-o- -------------------------- Po-moyemu, eto moyë mesto.
Mislim da sjedite na mom mjestu. П---оему- в--с--ите--- --ё- --сте. П-------- в- с----- н- м--- м----- П---о-м-, в- с-д-т- н- м-ё- м-с-е- ---------------------------------- По-моему, вы сидите на моём месте. 0
P---oye--, vy --d-te -a-mo-ë- m--t-. P--------- v- s----- n- m---- m----- P---o-e-u- v- s-d-t- n- m-y-m m-s-e- ------------------------------------ Po-moyemu, vy sidite na moyëm meste.
Gdje su kola za spavanje? Где с-----ый -а-о-? Г-- с------- в----- Г-е с-а-ь-ы- в-г-н- ------------------- Где спальный вагон? 0
G-- ----ʹ--- v---n? G-- s------- v----- G-e s-a-ʹ-y- v-g-n- ------------------- Gde spalʹnyy vagon?
Kola za spavanje su na kraju vlaka. С----н-й вагон в-к-н-е-пое-д-. С------- в---- в к---- п------ С-а-ь-ы- в-г-н в к-н-е п-е-д-. ------------------------------ Спальный вагон в конце поезда. 0
Sp--ʹnyy-v---n v-k-nt-e -oy--da. S------- v---- v k----- p------- S-a-ʹ-y- v-g-n v k-n-s- p-y-z-a- -------------------------------- Spalʹnyy vagon v kontse poyezda.
A gdje je restoran? – Na početku. А гд----г----ест-ран- - - --л--- -о---а. А г-- в-------------- – В г----- п------ А г-е в-г-н-р-с-о-а-? – В г-л-в- п-е-д-. ---------------------------------------- А где вагон-ресторан? – В голове поезда. 0
A--de vagon-r-stor-n?---V -o-ove-po-----. A g-- v-------------- – V g----- p------- A g-e v-g-n-r-s-o-a-? – V g-l-v- p-y-z-a- ----------------------------------------- A gde vagon-restoran? – V golove poyezda.
Mogu li spavati dolje? Мож-- ----ду с--т--на-ни--ей пол--? М---- я б--- с---- н- н----- п----- М-ж-о я б-д- с-а-ь н- н-ж-е- п-л-е- ----------------------------------- Можно я буду спать на нижней полке? 0
M-zhn- ya-bu-- -pat- n-----h-ey----ke? M----- y- b--- s---- n- n------ p----- M-z-n- y- b-d- s-a-ʹ n- n-z-n-y p-l-e- -------------------------------------- Mozhno ya budu spatʹ na nizhney polke?
Mogu li spavati u sredini? Можно я-бу-у ---ть--а ---дн---п-лке? М---- я б--- с---- н- с------ п----- М-ж-о я б-д- с-а-ь н- с-е-н-й п-л-е- ------------------------------------ Можно я буду спать на средней полке? 0
Mozhno y- b-----pat- na---ed--y-p-l--? M----- y- b--- s---- n- s------ p----- M-z-n- y- b-d- s-a-ʹ n- s-e-n-y p-l-e- -------------------------------------- Mozhno ya budu spatʹ na sredney polke?
Mogu li spavati gore? Мо--о я б-ду -пать--а-в-р--ей п-лке? М---- я б--- с---- н- в------ п----- М-ж-о я б-д- с-а-ь н- в-р-н-й п-л-е- ------------------------------------ Можно я буду спать на верхней полке? 0
M-zh-o y---ud- s-a----a-v-rkhney ---k-? M----- y- b--- s---- n- v------- p----- M-z-n- y- b-d- s-a-ʹ n- v-r-h-e- p-l-e- --------------------------------------- Mozhno ya budu spatʹ na verkhney polke?
Kada smo na granici? К--д- -ы --д-- -а--р-н---? К---- м- б---- н- г------- К-г-а м- б-д-м н- г-а-и-е- -------------------------- Когда мы будем на границе? 0
K-g-- -y b--em -a -ra---se? K---- m- b---- n- g-------- K-g-a m- b-d-m n- g-a-i-s-? --------------------------- Kogda my budem na granitse?
Koliko traje vožnja do Berlina? К---д--го по-з--и--- до -е--ина? К-- д---- п---- и--- д- Б------- К-к д-л-о п-е-д и-ё- д- Б-р-и-а- -------------------------------- Как долго поезд идёт до Берлина? 0
Kak-d-l-- -o---d idët do B---in-? K-- d---- p----- i--- d- B------- K-k d-l-o p-y-z- i-ë- d- B-r-i-a- --------------------------------- Kak dolgo poyezd idët do Berlina?
Da li vlak kasni? Поезд опа-дыв-е-? П---- о---------- П-е-д о-а-д-в-е-? ----------------- Поезд опаздывает? 0
Po---d-op--d-va--t? P----- o----------- P-y-z- o-a-d-v-y-t- ------------------- Poyezd opazdyvayet?
Imate li nešto za čitati? У-Вас ес-ь--то--иб--ь почи---ь? У В-- е--- ч--------- п-------- У В-с е-т- ч-о-н-б-д- п-ч-т-т-? ------------------------------- У Вас есть что-нибудь почитать? 0
U V----e-t- --to----ud------i--tʹ? U V-- y---- c---------- p--------- U V-s y-s-ʹ c-t---i-u-ʹ p-c-i-a-ʹ- ---------------------------------- U Vas yestʹ chto-nibudʹ pochitatʹ?
Može li se ovdje dobiti nešto za jesti i piti? З---ь --ж-- ----ни---ь -о-ст- - --пи--? З---- м---- ч--------- п----- и п------ З-е-ь м-ж-о ч-о-н-б-д- п-е-т- и п-п-т-? --------------------------------------- Здесь можно что-нибудь поесть и попить? 0
Zd--ʹ-moz----ch---n-bu-ʹ po-est--------t-? Z---- m----- c---------- p------ i p------ Z-e-ʹ m-z-n- c-t---i-u-ʹ p-y-s-ʹ i p-p-t-? ------------------------------------------ Zdesʹ mozhno chto-nibudʹ poyestʹ i popitʹ?
Da li biste me molim probudili u 7 sati? Р-----ите ---я------л---т-,-в сем- часо-. Р-------- м---- п---------- в с--- ч----- Р-з-у-и-е м-н-, п-ж-л-й-т-, в с-м- ч-с-в- ----------------------------------------- Разбудите меня, пожалуйста, в семь часов. 0
Razb---te menya--p-----u-sta,-v s--ʹ c-aso-. R-------- m----- p----------- v s--- c------ R-z-u-i-e m-n-a- p-z-a-u-s-a- v s-m- c-a-o-. -------------------------------------------- Razbudite menya, pozhaluysta, v semʹ chasov.

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Bebe čitaju s usana!

Dok bebe uče govoriti, gledaju roditeljima u usta. Do tog otkrića su došli razvojni psiholozi. Bebe počinju čitati s usana s otprilike šest mjeseci. Tako uče kako oblikovati usta da bi proizvele zvuk. Djeca od jedne godine starosti razumiju već neke riječi. Od te godine počinju ponovno ljudima gledati u oči. Tako dobivaju mnogo važnih informacija. Po očima prepoznaju da li su im roditelji veseli ili žalosni. Na taj način se upoznavaju sa svijetom emocija. Zanimljivo je kad se s njima priča na stranom jeziku. Bebe tada opet počinju čitati s usana. Na taj način uče formirati strane zvukove. Kad bebama govorimo, trebali bi ih uvijek gledati u oči. Osim toga, bebama je potreban dijalog za razvijanje jezika. Naime, roditelji često ponavljaju to što bebe govore. Na taj način bebe dobivaju povratnu infomaciju. To je jako važno za malu djecu. Tada znaju da ih se razumjelo. Takva potvrda za bebe predstavlja motivaciju. Zato im je i dalje zabavno učiti govoriti. Dakle, bebama nije dovoljno samo puštati zvučne snimke. Istraživanja dokazuju da bebe zaista mogu čitati s usana. U eksperimentalnim ispitivanjima maloj djeci su bile prikazivane video snimke bez tona. Te video snimke snimane su na materinjem jeziku beba te na stranom jeziku. Bebe su duže gledale video snimke na svom jeziku. Također su pritom bile pozornije. Međutim, prve riječi beba iste su u cijelom svijetu. Mama i tata – lako se izgovaraju na svim jezicima!
Dali si znao?
Poljski spada u zapadnoslavenske jezike. To je materinski jezik za više od 45 milijuna ljudi. Oni uglavnom žive u Poljskoj i u mnogim zemljama Istočne Europe. Poljski iseljenici su svoj jezik prenijeli i na druge kontinente. Tako u cijelom svijetu ima oko 60 milijuna ljudi koji govore poljski. Poslije ruskog je to slavenski jezik s najviše govornika. Poljski je u uskom srodstvu s češkim i slovačkim. Moderni poljski književni jezik se razvio iz različitih dijalekata. Danas skoro da nema dijalekata pošto većina Poljaka koristi standardni jezik. Poljska abeceda koristi latinična slova i ima 35 slova. Uvijek se naglašava predzadnji slog jedne riječi. Gramatika razlikuje sedam padeža i tri roda. Skoro svaki kraj riječi se deklinira ili konjugira. Poljski time ne spada baš u najlakše jezike… Ali uskoro će postati jedan od najvažnijih jezika Europe!