Рјечник

sr Годишња доба и време   »   bs Godišnja doba i vrijeme

16 [шеснаест]

Годишња доба и време

Годишња доба и време

16 [šesnaest]

Godišnja doba i vrijeme

Изаберите како желите да видите превод:   
српски босански Игра Више
Ово су годишња доба: Ovo s- g--i-nja doba: O__ s_ g_______ d____ O-o s- g-d-š-j- d-b-: --------------------- Ovo su godišnja doba: 0
Пролеће, лето, Pr-ljeć-, --e-o, P________ l_____ P-o-j-ć-, l-e-o- ---------------- Proljeće, ljeto, 0
jесен и зима. je--------ma. j____ i z____ j-s-n i z-m-. ------------- jesen i zima. 0
Лето је вруће. Ljeto -e-vr-će. L____ j_ v_____ L-e-o j- v-u-e- --------------- Ljeto je vruće. 0
Лети сија сунце. Ljeti sija -u---. L____ s___ s_____ L-e-i s-j- s-n-e- ----------------- Ljeti sija sunce. 0
Лети радо идемо шетати. L-e-i---do i-e-o -eta--. L____ r___ i____ š______ L-e-i r-d- i-e-o š-t-t-. ------------------------ Ljeti rado idemo šetati. 0
Зима је хладна. Zi-a--e ------. Z___ j_ h______ Z-m- j- h-a-n-. --------------- Zima je hladna. 0
Зими пада снег или киша. Z--- ---a ----e- ili-k---. Z___ p___ s_____ i__ k____ Z-m- p-d- s-i-e- i-i k-š-. -------------------------- Zimi pada snijeg ili kiša. 0
Зими радо остајемо код куће. Z-m--r--- -stajemo-k---kuć-. Z___ r___ o_______ k__ k____ Z-m- r-d- o-t-j-m- k-d k-ć-. ---------------------------- Zimi rado ostajemo kod kuće. 0
Хладно је. H--dno je. H_____ j__ H-a-n- j-. ---------- Hladno je. 0
Пада киша. Pa-a -iš-. P___ k____ P-d- k-š-. ---------- Pada kiša. 0
Ветровито је. Vje--ov--o --. V_________ j__ V-e-r-v-t- j-. -------------- Vjetrovito je. 0
Топло је. Top-o --. T____ j__ T-p-o j-. --------- Toplo je. 0
Сунчано је. Su-č--o je. S______ j__ S-n-a-o j-. ----------- Sunčano je. 0
Ведро је. V---- je. V____ j__ V-d-o j-. --------- Vedro je. 0
Какво је време данас? Ka--- ----r---m- danas? K____ j_ v______ d_____ K-k-o j- v-i-e-e d-n-s- ----------------------- Kakvo je vrijeme danas? 0
Данас је хладно. D--as--e h----o. D____ j_ h______ D-n-s j- h-a-n-. ---------------- Danas je hladno. 0
Данас је топло. Da-a------o--o. D____ j_ t_____ D-n-s j- t-p-o- --------------- Danas je toplo. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + босански (1-100) МП3 босански (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Учење и емоције

Весели нас када смо у могућности да комуницирамо на неком страном језику. Поносни смо на себе и свој напредак у учењу. С друге стране, уколико нисмо врло успешни, то нас разочарава и фрустрира. Због тога се различите емоције повезују са процесом учења. Најновија истраживања су дошла до занимљивих резултата. Показала су да емоције играју значајну улогу у процесу учења. Зато што утичу на успешност учења. Учење за наш мозак увек представља “проблем”. И о н се увек труди да тај проблем реши. Да ли у томе успевамо или не, зависи од наших емоција. Уколико смо уверени да проблем можемо решити, много смо самопоузданији. Ова емоционална стабилност потпомаже процес учења. Позитивно мишљење унапређује наше интелектуалне способности. С друге стране, учење под стресом не функционише баш најбоље. Сумња или брига поткопава добре резултате. Уколико се плашимо, скоро да и нисмо у стању да било шта научимо. У том случају мозак није у могућности да прима нове садржаје. Стога је веома важно да смо мотивисани у процесу учења. Дакле, емоције утичу на процес учења. Али, и учење утиче на наше емоције. Исте структуре мозга обрађују и чињенице и емоције. Зато нас учење може усрећити, а они који су срећни, уче много боље. Разуме се да учење није увек забава и да може бити и врло напорно. Зато је неопходно да пред себе увек поставимо мањи циљ. На тај начин нећемо преоптеретити свој мозак. И гарантујемо да ћемо испунити своја очекивања. Успех нам је у том случају награда која нас изнова мотивише. Што ће рећи: Учите смешкајући се при том!
Да ли си знао?
Грчки спада у индоевропске језике. Међутим, ни с једним другим језиком на свету није заиста у блиском сродству. Не сме се мешати модерни грчки са старогрчким. Тај антички грчки језик се и данас подучава у многим школама и на многим универзитетима. Пре је то био језик филозофије и науке. И онај ко је путовао античким светом, користио је грчки као лингуа франка. Новогрчки је, с друге стране, данас матерњи језик око 13 милиона људи. Развио се из старогрчког. Кад је тачно настао савремени грчки, тешко је рећи. Али је сигурно да је једноставније структуре него старогрчки. Ипак су се у новогрчком задржали бројни архаични облици. То је такође веома уједначен језик у којем нема јако изражених дијалеката. Пише се грчком абецедом која је стара скоро 2500 година. Интересантно је да грчки спада у језике који има највећи лексички фонд. Ко радо учи речи, треба да почне од грчког...