Рјечник

sr Годишња доба и време   »   am ወቅቶች እና የአየር ሁኔታ

16 [шеснаест]

Годишња доба и време

Годишња доба и време

16 [አስራ ስድስት]

16 [āsira sidisiti]

ወቅቶች እና የአየር ሁኔታ

[wek’itochina ye’āyeri hunēta]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски амхарски Игра Више
Ово су годишња доба: እነ-ህ -ቅቶ- ናቸው። እ___ ወ___ ና___ እ-ዚ- ወ-ቶ- ና-ው- -------------- እነዚህ ወቅቶች ናቸው። 0
ine---i--ek-itoc-i n-c-e-i. i______ w_________ n_______ i-e-ī-i w-k-i-o-h- n-c-e-i- --------------------------- inezīhi wek’itochi nachewi.
Пролеће, лето, ጸደይ ፤--ጋ ጸ__ ፤ በ_ ጸ-ይ ፤ በ- -------- ጸደይ ፤ በጋ 0
ts’e---i ;-b-ga t_______ ; b___ t-’-d-y- ; b-g- --------------- ts’edeyi ; bega
jесен и зима. በ-ግ ፤ -ረ-ት በ__ ፤ ክ___ በ-ግ ፤ ክ-ም- ---------- በልግ ፤ ክረምት 0
b-ligi - ---em--i b_____ ; k_______ b-l-g- ; k-r-m-t- ----------------- beligi ; kiremiti
Лето је вруће. በ--ሞ-ታማ -ው። በ_ ሞ___ ነ__ በ- ሞ-ታ- ነ-። ----------- በጋ ሞቃታማ ነው። 0
beg- -ok’---ma--ew-. b___ m________ n____ b-g- m-k-a-a-a n-w-. -------------------- bega mok’atama newi.
Лети сија сунце. ጸ----በጋ--ደ---ች /-ት--ለች። ጸ__ በ__ ት_____ / ት_____ ጸ-ይ በ-ጋ ት-ም-ለ- / ት-ራ-ች- ----------------------- ጸሐይ በበጋ ትደምቃለች / ትበራለች። 0
t-’e--āy------ga-t-dem-----e----/--i-era----i. t_______ b_____ t_____________ / t___________ t-’-h-ā-i b-b-g- t-d-m-k-a-e-h- / t-b-r-l-c-i- ---------------------------------------------- ts’eḥāyi bebega tidemik’alechi / tiberalechi.
Лети радо идемо шетати. በበ- እኛ-የእ-- ጉዞ-ማድረግ እንወ--ን። በ__ እ_ የ___ ጉ_ ማ___ እ______ በ-ጋ እ- የ-ግ- ጉ- ማ-ረ- እ-ወ-ለ-። --------------------------- በበጋ እኛ የእግር ጉዞ ማድረግ እንወዳለን። 0
b-bega -nya--e’i-ir- -u-- mad-re-- i-iweda--n-. b_____ i___ y_______ g___ m_______ i___________ b-b-g- i-y- y-’-g-r- g-z- m-d-r-g- i-i-e-a-e-i- ----------------------------------------------- bebega inya ye’igiri guzo madiregi iniwedaleni.
Зима је хладна. ክ-------ዛ--ው። ክ___ ቀ___ ነ__ ክ-ም- ቀ-ቃ- ነ-። ------------- ክረምት ቀዝቃዛ ነው። 0
ki--m-ti ---z-k-az- ne--. k_______ k_________ n____ k-r-m-t- k-e-i-’-z- n-w-. ------------------------- kiremiti k’ezik’aza newi.
Зими пада снег или киша. በክረም--በረ--ይ-ላል-ወይ--ይዘ--ል። በ____ በ__ ይ___ ወ__ ይ_____ በ-ረ-ት በ-ዶ ይ-ላ- ወ-ም ይ-ን-ል- ------------------------- በክረምት በረዶ ይጥላል ወይም ይዘንባል። 0
bek--emiti--e-e-- -it----l-----i-i --ze-ib--i. b_________ b_____ y________ w_____ y__________ b-k-r-m-t- b-r-d- y-t-i-a-i w-y-m- y-z-n-b-l-. ---------------------------------------------- bekiremiti beredo yit’ilali weyimi yizenibali.
Зими радо остајемо код куће. በ---- ቤ----ጥ -ቀመ- ---እ-ወዳለን። በ____ ቤ_ ው__ መ___ እ_ እ______ በ-ረ-ት ቤ- ው-ጥ መ-መ- እ- እ-ወ-ለ-። ---------------------------- በክረምት ቤት ውስጥ መቀመጥ እኛ እንወዳለን። 0
b--irem--i-bē-i wi-i-’i--e--emet-- -n-a--niw-dal-n-. b_________ b___ w______ m_________ i___ i___________ b-k-r-m-t- b-t- w-s-t-i m-k-e-e-’- i-y- i-i-e-a-e-i- ---------------------------------------------------- bekiremiti bēti wisit’i mek’emet’i inya iniwedaleni.
Хладно је. ቀ------። ቀ___ ነ__ ቀ-ቃ- ነ-። -------- ቀዝቃዛ ነው። 0
k--zi-’a-- ne--. k_________ n____ k-e-i-’-z- n-w-. ---------------- k’ezik’aza newi.
Пада киша. እየ-ነበ---። እ____ ነ__ እ-ዘ-በ ነ-። --------- እየዘነበ ነው። 0
iye-e-----ne-i. i________ n____ i-e-e-e-e n-w-. --------------- iyezenebe newi.
Ветровито је. ነፋ-ማ-ነ-። ነ___ ነ__ ነ-ሻ- ነ-። -------- ነፋሻማ ነው። 0
nef--h-ma newi. n________ n____ n-f-s-a-a n-w-. --------------- nefashama newi.
Топло је. ሞ-ታማ -ው። ሞ___ ነ__ ሞ-ታ- ነ-። -------- ሞቃታማ ነው። 0
mok--t--a-ne-i. m________ n____ m-k-a-a-a n-w-. --------------- mok’atama newi.
Сунчано је. ፀሐ----ው። ፀ___ ነ__ ፀ-ያ- ነ-። -------- ፀሐያማ ነው። 0
t͟s’--̣-ya-- n-w-. t͟_________ n____ t-s-e-̣-y-m- n-w-. ------------------ t͟s’eḥāyama newi.
Ведро је. አ-ደሳች -ው። አ____ ነ__ አ-ደ-ች ነ-። --------- አስደሳች ነው። 0
ā----s-c-----w-. ā_________ n____ ā-i-e-a-h- n-w-. ---------------- āsidesachi newi.
Какво је време данас? የ-የር -ኔታ---ን ---ት ነ--ዛሬ? የ___ ሁ___ ም_ አ___ ነ_ ዛ__ የ-የ- ሁ-ታ- ም- አ-ነ- ነ- ዛ-? ------------------------ የአየር ሁኔታው ምን አይነት ነው ዛሬ? 0
ye’----i-hunē---i mi-- --i--t- n-wi----ē? y_______ h_______ m___ ā______ n___ z____ y-’-y-r- h-n-t-w- m-n- ā-i-e-i n-w- z-r-? ----------------------------------------- ye’āyeri hunētawi mini āyineti newi zarē?
Данас је хладно. ዛሬ--ዝ-- -ው። ዛ_ ቀ___ ነ__ ዛ- ቀ-ቃ- ነ-። ----------- ዛሬ ቀዝቃዛ ነው። 0
z--- k’-zik---- ---i. z___ k_________ n____ z-r- k-e-i-’-z- n-w-. --------------------- zarē k’ezik’aza newi.
Данас је топло. ዛሬ---ታ- ነው። ዛ_ ሞ___ ነ__ ዛ- ሞ-ታ- ነ-። ----------- ዛሬ ሞቃታማ ነው። 0
zar--mok’-t-m- -ewi. z___ m________ n____ z-r- m-k-a-a-a n-w-. -------------------- zarē mok’atama newi.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + амхарски (1-100) МП3 амхарски (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Учење и емоције

Весели нас када смо у могућности да комуницирамо на неком страном језику. Поносни смо на себе и свој напредак у учењу. С друге стране, уколико нисмо врло успешни, то нас разочарава и фрустрира. Због тога се различите емоције повезују са процесом учења. Најновија истраживања су дошла до занимљивих резултата. Показала су да емоције играју значајну улогу у процесу учења. Зато што утичу на успешност учења. Учење за наш мозак увек представља “проблем”. И о н се увек труди да тај проблем реши. Да ли у томе успевамо или не, зависи од наших емоција. Уколико смо уверени да проблем можемо решити, много смо самопоузданији. Ова емоционална стабилност потпомаже процес учења. Позитивно мишљење унапређује наше интелектуалне способности. С друге стране, учење под стресом не функционише баш најбоље. Сумња или брига поткопава добре резултате. Уколико се плашимо, скоро да и нисмо у стању да било шта научимо. У том случају мозак није у могућности да прима нове садржаје. Стога је веома важно да смо мотивисани у процесу учења. Дакле, емоције утичу на процес учења. Али, и учење утиче на наше емоције. Исте структуре мозга обрађују и чињенице и емоције. Зато нас учење може усрећити, а они који су срећни, уче много боље. Разуме се да учење није увек забава и да може бити и врло напорно. Зато је неопходно да пред себе увек поставимо мањи циљ. На тај начин нећемо преоптеретити свој мозак. И гарантујемо да ћемо испунити своја очекивања. Успех нам је у том случају награда која нас изнова мотивише. Што ће рећи: Учите смешкајући се при том!
Да ли си знао?
Грчки спада у индоевропске језике. Међутим, ни с једним другим језиком на свету није заиста у блиском сродству. Не сме се мешати модерни грчки са старогрчким. Тај антички грчки језик се и данас подучава у многим школама и на многим универзитетима. Пре је то био језик филозофије и науке. И онај ко је путовао античким светом, користио је грчки као лингуа франка. Новогрчки је, с друге стране, данас матерњи језик око 13 милиона људи. Развио се из старогрчког. Кад је тачно настао савремени грчки, тешко је рећи. Али је сигурно да је једноставније структуре него старогрчки. Ипак су се у новогрчком задржали бројни архаични облици. То је такође веома уједначен језик у којем нема јако изражених дијалеката. Пише се грчком абецедом која је стара скоро 2500 година. Интересантно је да грчки спада у језике који има највећи лексички фонд. Ко радо учи речи, треба да почне од грчког...