Рјечник

sr Годишња доба и време   »   ad Илъэсым илъэхъанхэр ыкIи ом изытет

16 [шеснаест]

Годишња доба и време

Годишња доба и време

16 [пшIыкIухы]

16 [pshIykIuhy]

Илъэсым илъэхъанхэр ыкIи ом изытет

[Iljesym iljehanhjer ykIi om izytet]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски адигхе Игра Више
Ово су годишња доба: Мы--- и------ и---------: Мыхэр илъэсым илъэхъаных: 0
M----- i------ i--------: My---- i------ i--------: Myhjer iljesym iljehanyh: M-h-e- i-j-s-m i-j-h-n-h: ------------------------:
Пролеће, лето, Гъ----- г-----, Гъатхэ, гъэмаф, 0
G-----, g-----, Ga----- g-----, Gathje, gjemaf, G-t-j-, g-e-a-, ------,-------,
jесен и зима. бж---- ы--- к-----. бжыхьэ ыкIи кIымаф. 0
b----'j- y--- k-----. bz------ y--- k-----. bzhyh'je ykIi kIymaf. b-h-h'j- y-I- k-y-a-. -----'--------------.
Лето је вруће. Гъ------ ж------. Гъэмафэм жъоркъы. 0
G-------- z-----. Gj------- z-----. Gjemafjem zhorky. G-e-a-j-m z-o-k-. ----------------.
Лети сија сунце. Гъ------ т----- к-----. Гъэмафэм тыгъэр къепсы. 0
G-------- t----- k----. Gj------- t----- k----. Gjemafjem tygjer kepsy. G-e-a-j-m t-g-e- k-p-y. ----------------------.
Лети радо идемо шетати. Гъ------ т-------------- т-----. Гъэмафэм тытезекIухьаныр тикIас. 0
G-------- t---------'a--- t-----. Gj------- t-------------- t-----. Gjemafjem tytezekIuh'anyr tikIas. G-e-a-j-m t-t-z-k-u-'a-y- t-k-a-. --------------------'-----------.
Зима је хладна. КI------ ч----. КIымафэр чъыIэ. 0
K-------- c-----. KI------- c-----. KIymafjer chyIje. K-y-a-j-r c-y-j-. ----------------.
Зими пада снег или киша. КI------ о- к---- е к-----. КIымафэм ос къесы е къещхы. 0
K-------- o- k--- e k------. KI------- o- k--- e k------. KIymafjem os kesy e keshhhy. K-y-a-j-m o- k-s- e k-s-h-y. ---------------------------.
Зими радо остајемо код куће. КI------ у--- т------ т-----. КIымафэм унэм тисыныр тикIас. 0
K-------- u---- t------ t-----. KI------- u---- t------ t-----. KIymafjem unjem tisynyr tikIas. K-y-a-j-m u-j-m t-s-n-r t-k-a-. ------------------------------.
Хладно је. Чъ---. ЧъыIэ. 0
C-----. Ch----. ChyIje. C-y-j-. ------.
Пада киша. Ощ- к-----. Ощх къещхы. 0
O---- k------. Os--- k------. Oshhh keshhhy. O-h-h k-s-h-y. -------------.
Ветровито је. Жь-----. Жьыбгъэ. 0
Z-'y----. Zh------. Zh'ybgje. Z-'y-g-e. --'-----.
Топло је. Фа--. Фабэ. 0
F----. Fa---. Fabje. F-b-e. -----.
Сунчано је. Ты------. Тыгъэпсы. 0
T-------. Ty------. Tygjepsy. T-g-e-s-. --------.
Ведро је. Ош--. ОшIу. 0
O----. Os---. OshIu. O-h-u. -----.
Какво је време данас? Не-- о- с-- и-----? Непэ ом сыд изытет? 0
N---- o- s-- i-----? Ne--- o- s-- i-----? Nepje om syd izytet? N-p-e o- s-d i-y-e-? -------------------?
Данас је хладно. Не-- ч----. Непэ чъыIэ. 0
N---- c-----. Ne--- c-----. Nepje chyIje. N-p-e c-y-j-. ------------.
Данас је топло. Не-- ф---. Непэ фабэ. 0
N---- f----. Ne--- f----. Nepje fabje. N-p-e f-b-e. -----------.

Учење и емоције

Весели нас када смо у могућности да комуницирамо на неком страном језику. Поносни смо на себе и свој напредак у учењу. С друге стране, уколико нисмо врло успешни, то нас разочарава и фрустрира. Због тога се различите емоције повезују са процесом учења. Најновија истраживања су дошла до занимљивих резултата. Показала су да емоције играју значајну улогу у процесу учења. Зато што утичу на успешност учења. Учење за наш мозак увек представља “проблем”. И о н се увек труди да тај проблем реши. Да ли у томе успевамо или не, зависи од наших емоција. Уколико смо уверени да проблем можемо решити, много смо самопоузданији. Ова емоционална стабилност потпомаже процес учења. Позитивно мишљење унапређује наше интелектуалне способности. С друге стране, учење под стресом не функционише баш најбоље. Сумња или брига поткопава добре резултате. Уколико се плашимо, скоро да и нисмо у стању да било шта научимо. У том случају мозак није у могућности да прима нове садржаје. Стога је веома важно да смо мотивисани у процесу учења. Дакле, емоције утичу на процес учења. Али, и учење утиче на наше емоције. Исте структуре мозга обрађују и чињенице и емоције. Зато нас учење може усрећити, а они који су срећни, уче много боље. Разуме се да учење није увек забава и да може бити и врло напорно. Зато је неопходно да пред себе увек поставимо мањи циљ. На тај начин нећемо преоптеретити свој мозак. И гарантујемо да ћемо испунити своја очекивања. Успех нам је у том случају награда која нас изнова мотивише. Што ће рећи: Учите смешкајући се при том!
Да ли си знао?
Грчки спада у индоевропске језике. Међутим, ни с једним другим језиком на свету није заиста у блиском сродству. Не сме се мешати модерни грчки са старогрчким. Тај антички грчки језик се и данас подучава у многим школама и на многим универзитетима. Пре је то био језик филозофије и науке. И онај ко је путовао античким светом, користио је грчки као лингуа франка. Новогрчки је, с друге стране, данас матерњи језик око 13 милиона људи. Развио се из старогрчког. Кад је тачно настао савремени грчки, тешко је рећи. Али је сигурно да је једноставније структуре него старогрчки. Ипак су се у новогрчком задржали бројни архаични облици. То је такође веома уједначен језик у којем нема јако изражених дијалеката. Пише се грчком абецедом која је стара скоро 2500 година. Интересантно је да грчки спада у језике који има највећи лексички фонд. Ко радо учи речи, треба да почне од грчког...