Рјечник

sr Годишња доба и време   »   mk Годишни времиња и временски услови

16 [шеснаест]

Годишња доба и време

Годишња доба и време

16 [шеснаесет]

16 [shyesnayesyet]

Годишни времиња и временски услови

[Guodishni vryemiњa i vryemyenski ooslovi]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски македонски Игра Више
Ово су годишња доба: Ов- с---од----те -р--и--: О__ с_ г________ в_______ О-а с- г-д-ш-и-е в-е-и-а- ------------------------- Ова се годишните времиња: 0
O-- sy- ---dis-n-t-e vr-em-њ-: O__ s__ g___________ v________ O-a s-e g-o-i-h-i-y- v-y-m-њ-: ------------------------------ Ova sye guodishnitye vryemiњa:
Пролеће, лето, проле-, лето п______ л___ п-о-е-, л-т- ------------ пролет, лето 0
proly-t--l-eto p_______ l____ p-o-y-t- l-e-o -------------- prolyet, lyeto
jесен и зима. ес--- -има. е____ з____ е-е-, з-м-. ----------- есен, зима. 0
ye--e-, -im-. y______ z____ y-s-e-, z-m-. ------------- yesyen, zima.
Лето је вруће. Летото-е----ко. Л_____ е ж_____ Л-т-т- е ж-ш-о- --------------- Летото е жешко. 0
Ly-to---y- --eshko. L______ y_ ʐ_______ L-e-o-o y- ʐ-e-h-o- ------------------- Lyetoto ye ʐyeshko.
Лети сија сунце. Во--ето-с-нц-то грее. В_ л___ с______ г____ В- л-т- с-н-е-о г-е-. --------------------- Во лето сонцето грее. 0
Vo-l-eto so-t-y--o-gur-ey-. V_ l____ s________ g_______ V- l-e-o s-n-z-e-o g-r-e-e- --------------------------- Vo lyeto sontzyeto guryeye.
Лети радо идемо шетати. Во -----оди-е--- зад--ос-тво -----т---. В_ л___ о____ с_ з__________ д_ ш______ В- л-т- о-и-е с- з-д-в-с-т-о д- ш-т-м-. --------------------------------------- Во лето одиме со задовослтво да шетаме. 0
V- l-eto---i--e--o --dov----vo--- s-y-----e. V_ l____ o_____ s_ z__________ d_ s_________ V- l-e-o o-i-y- s- z-d-v-s-t-o d- s-y-t-m-e- -------------------------------------------- Vo lyeto odimye so zadovosltvo da shyetamye.
Зима је хладна. Зи-ата - с-у-е--. З_____ е с_______ З-м-т- е с-у-е-а- ----------------- Зимата е студена. 0
Z-mat- ye -----yen-. Z_____ y_ s_________ Z-m-t- y- s-o-d-e-a- -------------------- Zimata ye stoodyena.
Зими пада снег или киша. Во-зи-а с--ж----и --н-. В_ з___ с____ и__ в____ В- з-м- с-е-и и-и в-н-. ----------------------- Во зима снежи или врне. 0
V- --m- s-yeʐi ili -r--e. V_ z___ s_____ i__ v_____ V- z-m- s-y-ʐ- i-i v-n-e- ------------------------- Vo zima snyeʐi ili vrnye.
Зими радо остајемо код куће. В----м-т-----а-ув-м---о за--во--тв- до--. В_ з_____ о_________ с_ з__________ д____ В- з-м-т- о-т-н-в-м- с- з-д-в-с-т-о д-м-. ----------------------------------------- Во зимата остануваме со задовослтво дома. 0
V--z---t----t-no--a--- -----d---sl-vo dom-. V_ z_____ o___________ s_ z__________ d____ V- z-m-t- o-t-n-o-a-y- s- z-d-v-s-t-o d-m-. ------------------------------------------- Vo zimata ostanoovamye so zadovosltvo doma.
Хладно је. С---ено--. С______ е_ С-у-е-о е- ---------- Студено е. 0
S-oo-y--o--e. S________ y__ S-o-d-e-o y-. ------------- Stoodyeno ye.
Пада киша. В--- д---. В___ д____ В-н- д-ж-. ---------- Врне дожд. 0
Vrn-- ----. V____ d____ V-n-e d-ʐ-. ----------- Vrnye doʐd.
Ветровито је. В--р--и-о -. В________ е_ В-т-о-и-о е- ------------ Ветровито е. 0
V-et-----o y-. V_________ y__ V-e-r-v-t- y-. -------------- Vyetrovito ye.
Топло је. Топло е. Т____ е_ Т-п-о е- -------- Топло е. 0
T-p-o --. T____ y__ T-p-o y-. --------- Toplo ye.
Сунчано је. С--че-о е. С______ е_ С-н-е-о е- ---------- Сончево е. 0
Sonc-ye-o-y-. S________ y__ S-n-h-e-o y-. ------------- Sonchyevo ye.
Ведро је. В---- е. В____ е_ В-д-о е- -------- Ведро е. 0
V-edro ye. V_____ y__ V-e-r- y-. ---------- Vyedro ye.
Какво је време данас? Ка--о - --ем----ден--? К____ е в______ д_____ К-к-о е в-е-е-о д-н-с- ---------------------- Какво е времето денес? 0
Kakv- ye-vr--m---- d---ye-? K____ y_ v________ d_______ K-k-o y- v-y-m-e-o d-e-y-s- --------------------------- Kakvo ye vryemyeto dyenyes?
Данас је хладно. Д-н-- ---туде--. Д____ е с_______ Д-н-с е с-у-е-о- ---------------- Денес е студено. 0
Dy----s ye-s--------. D______ y_ s_________ D-e-y-s y- s-o-d-e-o- --------------------- Dyenyes ye stoodyeno.
Данас је топло. Дене--- то--о. Д____ е т_____ Д-н-с е т-п-о- -------------- Денес е топло. 0
D--n-es y- t-pl-. D______ y_ t_____ D-e-y-s y- t-p-o- ----------------- Dyenyes ye toplo.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + македонски (1-100) МП3 македонски (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Учење и емоције

Весели нас када смо у могућности да комуницирамо на неком страном језику. Поносни смо на себе и свој напредак у учењу. С друге стране, уколико нисмо врло успешни, то нас разочарава и фрустрира. Због тога се различите емоције повезују са процесом учења. Најновија истраживања су дошла до занимљивих резултата. Показала су да емоције играју значајну улогу у процесу учења. Зато што утичу на успешност учења. Учење за наш мозак увек представља “проблем”. И о н се увек труди да тај проблем реши. Да ли у томе успевамо или не, зависи од наших емоција. Уколико смо уверени да проблем можемо решити, много смо самопоузданији. Ова емоционална стабилност потпомаже процес учења. Позитивно мишљење унапређује наше интелектуалне способности. С друге стране, учење под стресом не функционише баш најбоље. Сумња или брига поткопава добре резултате. Уколико се плашимо, скоро да и нисмо у стању да било шта научимо. У том случају мозак није у могућности да прима нове садржаје. Стога је веома важно да смо мотивисани у процесу учења. Дакле, емоције утичу на процес учења. Али, и учење утиче на наше емоције. Исте структуре мозга обрађују и чињенице и емоције. Зато нас учење може усрећити, а они који су срећни, уче много боље. Разуме се да учење није увек забава и да може бити и врло напорно. Зато је неопходно да пред себе увек поставимо мањи циљ. На тај начин нећемо преоптеретити свој мозак. И гарантујемо да ћемо испунити своја очекивања. Успех нам је у том случају награда која нас изнова мотивише. Што ће рећи: Учите смешкајући се при том!
Да ли си знао?
Грчки спада у индоевропске језике. Међутим, ни с једним другим језиком на свету није заиста у блиском сродству. Не сме се мешати модерни грчки са старогрчким. Тај антички грчки језик се и данас подучава у многим школама и на многим универзитетима. Пре је то био језик филозофије и науке. И онај ко је путовао античким светом, користио је грчки као лингуа франка. Новогрчки је, с друге стране, данас матерњи језик око 13 милиона људи. Развио се из старогрчког. Кад је тачно настао савремени грчки, тешко је рећи. Али је сигурно да је једноставније структуре него старогрчки. Ипак су се у новогрчком задржали бројни архаични облици. То је такође веома уједначен језик у којем нема јако изражених дијалеката. Пише се грчком абецедом која је стара скоро 2500 година. Интересантно је да грчки спада у језике који има највећи лексички фонд. Ко радо учи речи, треба да почне од грчког...