Рјечник

sr Годишња доба и време   »   mk Годишни времиња и временски услови

16 [шеснаест]

Годишња доба и време

Годишња доба и време

16 [шеснаесет]

16 [shyesnayesyet]

Годишни времиња и временски услови

[Guodishni vryemiњa i vryemyenski ooslovi]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски македонски Игра Више
Ово су годишња доба: Ова се--о-ишни-- -р--ињ-: О-- с- г-------- в------- О-а с- г-д-ш-и-е в-е-и-а- ------------------------- Ова се годишните времиња: 0
O-a--y- -u----hni--e v-yem--a: O-- s-- g----------- v-------- O-a s-e g-o-i-h-i-y- v-y-m-њ-: ------------------------------ Ova sye guodishnitye vryemiњa:
Пролеће, лето, п-ол-т- --то п------ л--- п-о-е-, л-т- ------------ пролет, лето 0
p-o--e-,-lye-o p------- l---- p-o-y-t- l-e-o -------------- prolyet, lyeto
jесен и зима. е---,-з-м-. е---- з---- е-е-, з-м-. ----------- есен, зима. 0
y-sy-n----m-. y------ z---- y-s-e-, z-m-. ------------- yesyen, zima.
Лето је вруће. Ле-о---е же-к-. Л----- е ж----- Л-т-т- е ж-ш-о- --------------- Летото е жешко. 0
L---ot---e-ʐy-----. L------ y- ʐ------- L-e-o-o y- ʐ-e-h-o- ------------------- Lyetoto ye ʐyeshko.
Лети сија сунце. В--л--- ----е----рее. В- л--- с------ г---- В- л-т- с-н-е-о г-е-. --------------------- Во лето сонцето грее. 0
Vo-l-e-o---ntzy--o --r-e--. V- l---- s-------- g------- V- l-e-o s-n-z-e-o g-r-e-e- --------------------------- Vo lyeto sontzyeto guryeye.
Лети радо идемо шетати. Во --то од--е -о ----вос-тв---а -ета--. В- л--- о---- с- з---------- д- ш------ В- л-т- о-и-е с- з-д-в-с-т-о д- ш-т-м-. --------------------------------------- Во лето одиме со задовослтво да шетаме. 0
V----e-- ----ye ------o-oslt----a-sh-etam-e. V- l---- o----- s- z---------- d- s--------- V- l-e-o o-i-y- s- z-d-v-s-t-o d- s-y-t-m-e- -------------------------------------------- Vo lyeto odimye so zadovosltvo da shyetamye.
Зима је хладна. Зимата-- студен-. З----- е с------- З-м-т- е с-у-е-а- ----------------- Зимата е студена. 0
Z-m-ta ye s-oo-yena. Z----- y- s--------- Z-m-t- y- s-o-d-e-a- -------------------- Zimata ye stoodyena.
Зими пада снег или киша. Во-зи-а ---жи--л--в--е. В- з--- с---- и-- в---- В- з-м- с-е-и и-и в-н-. ----------------------- Во зима снежи или врне. 0
V- -ima-s-y--i---i vr-ye. V- z--- s----- i-- v----- V- z-m- s-y-ʐ- i-i v-n-e- ------------------------- Vo zima snyeʐi ili vrnye.
Зими радо остајемо код куће. Во---м-т- ос-ан---ме -о з-д-в-слт-о--ома. В- з----- о--------- с- з---------- д---- В- з-м-т- о-т-н-в-м- с- з-д-в-с-т-о д-м-. ----------------------------------------- Во зимата остануваме со задовослтво дома. 0
Vo -i---- os--no-----e s- ---o-o-lt---doma. V- z----- o----------- s- z---------- d---- V- z-m-t- o-t-n-o-a-y- s- z-d-v-s-t-o d-m-. ------------------------------------------- Vo zimata ostanoovamye so zadovosltvo doma.
Хладно је. С----н- е. С------ е- С-у-е-о е- ---------- Студено е. 0
St-odyeno --. S-------- y-- S-o-d-e-o y-. ------------- Stoodyeno ye.
Пада киша. В-не----д. В--- д---- В-н- д-ж-. ---------- Врне дожд. 0
V-n-- -oʐd. V---- d---- V-n-e d-ʐ-. ----------- Vrnye doʐd.
Ветровито је. Вет-о-и---е. В-------- е- В-т-о-и-о е- ------------ Ветровито е. 0
V-e--o-i---y-. V--------- y-- V-e-r-v-t- y-. -------------- Vyetrovito ye.
Топло је. То--о--. Т---- е- Т-п-о е- -------- Топло е. 0
T---o-ye. T---- y-- T-p-o y-. --------- Toplo ye.
Сунчано је. С------ е. С------ е- С-н-е-о е- ---------- Сончево е. 0
So---yev----. S-------- y-- S-n-h-e-o y-. ------------- Sonchyevo ye.
Ведро је. Ве-ро-е. В---- е- В-д-о е- -------- Ведро е. 0
V-e--o -e. V----- y-- V-e-r- y-. ---------- Vyedro ye.
Какво је време данас? Ка--о-- -ре--то де-ес? К---- е в------ д----- К-к-о е в-е-е-о д-н-с- ---------------------- Какво е времето денес? 0
K--vo ---v---m-e-o dyen-e-? K---- y- v-------- d------- K-k-o y- v-y-m-e-o d-e-y-s- --------------------------- Kakvo ye vryemyeto dyenyes?
Данас је хладно. Ден---- ---де--. Д---- е с------- Д-н-с е с-у-е-о- ---------------- Денес е студено. 0
D-e-ye---e -to--y-n-. D------ y- s--------- D-e-y-s y- s-o-d-e-o- --------------------- Dyenyes ye stoodyeno.
Данас је топло. Дене- е топ-о. Д---- е т----- Д-н-с е т-п-о- -------------- Денес е топло. 0
D-e-y-s-y- -oplo. D------ y- t----- D-e-y-s y- t-p-o- ----------------- Dyenyes ye toplo.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Учење и емоције

Весели нас када смо у могућности да комуницирамо на неком страном језику. Поносни смо на себе и свој напредак у учењу. С друге стране, уколико нисмо врло успешни, то нас разочарава и фрустрира. Због тога се различите емоције повезују са процесом учења. Најновија истраживања су дошла до занимљивих резултата. Показала су да емоције играју значајну улогу у процесу учења. Зато што утичу на успешност учења. Учење за наш мозак увек представља “проблем”. И о н се увек труди да тај проблем реши. Да ли у томе успевамо или не, зависи од наших емоција. Уколико смо уверени да проблем можемо решити, много смо самопоузданији. Ова емоционална стабилност потпомаже процес учења. Позитивно мишљење унапређује наше интелектуалне способности. С друге стране, учење под стресом не функционише баш најбоље. Сумња или брига поткопава добре резултате. Уколико се плашимо, скоро да и нисмо у стању да било шта научимо. У том случају мозак није у могућности да прима нове садржаје. Стога је веома важно да смо мотивисани у процесу учења. Дакле, емоције утичу на процес учења. Али, и учење утиче на наше емоције. Исте структуре мозга обрађују и чињенице и емоције. Зато нас учење може усрећити, а они који су срећни, уче много боље. Разуме се да учење није увек забава и да може бити и врло напорно. Зато је неопходно да пред себе увек поставимо мањи циљ. На тај начин нећемо преоптеретити свој мозак. И гарантујемо да ћемо испунити своја очекивања. Успех нам је у том случају награда која нас изнова мотивише. Што ће рећи: Учите смешкајући се при том!
Да ли си знао?
Грчки спада у индоевропске језике. Међутим, ни с једним другим језиком на свету није заиста у блиском сродству. Не сме се мешати модерни грчки са старогрчким. Тај антички грчки језик се и данас подучава у многим школама и на многим универзитетима. Пре је то био језик филозофије и науке. И онај ко је путовао античким светом, користио је грчки као лингуа франка. Новогрчки је, с друге стране, данас матерњи језик око 13 милиона људи. Развио се из старогрчког. Кад је тачно настао савремени грчки, тешко је рећи. Али је сигурно да је једноставније структуре него старогрчки. Ипак су се у новогрчком задржали бројни архаични облици. То је такође веома уједначен језик у којем нема јако изражених дијалеката. Пише се грчком абецедом која је стара скоро 2500 година. Интересантно је да грчки спада у језике који има највећи лексички фонд. Ко радо учи речи, треба да почне од грчког...