Рјечник

sr Годишња доба и време   »   ja 季節と天気

16 [шеснаест]

Годишња доба и време

Годишња доба и време

16 [十六]

16 [Jūroku]

季節と天気

[kisetsu to tenki]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски јапански Игра Више
Ово су годишња доба: 季節が あります 。 季節が あります 。 季節が あります 。 季節が あります 。 季節が あります 。 0
k----su--- --imas-. kisetsu ga arimasu. k-s-t-u g- a-i-a-u- ------------------- kisetsu ga arimasu.
Пролеће, лето, 春、夏、 春、夏、 春、夏、 春、夏、 春、夏、 0
h-r-, n--s-, haru, natsu, h-r-, n-t-u- ------------ haru, natsu,
jесен и зима. 秋、冬 。 秋、冬 。 秋、冬 。 秋、冬 。 秋、冬 。 0
a-i---uy-. aki, fuyu. a-i- f-y-. ---------- aki, fuyu.
Лето је вруће. 夏は 暑い です 。 夏は 暑い です 。 夏は 暑い です 。 夏は 暑い です 。 夏は 暑い です 。 0
natsuha-ts---e--. natsuhaatsuidesu. n-t-u-a-t-u-d-s-. ----------------- natsuhaatsuidesu.
Лети сија сунце. 夏には 太陽が 照ります 。 夏には 太陽が 照ります 。 夏には 太陽が 照ります 。 夏には 太陽が 照ります 。 夏には 太陽が 照ります 。 0
nat-u--- -a t-iyō -- t-rimasu. natsu ni wa taiyō ga terimasu. n-t-u n- w- t-i-ō g- t-r-m-s-. ------------------------------ natsu ni wa taiyō ga terimasu.
Лети радо идемо шетати. 私達は 夏には 好んで 散歩に 行きます 。 私達は 夏には 好んで 散歩に 行きます 。 私達は 夏には 好んで 散歩に 行きます 。 私達は 夏には 好んで 散歩に 行きます 。 私達は 夏には 好んで 散歩に 行きます 。 0
w-t--h--ach- wa-na-s---i -a -o---de-sa----n- iki-as-. watashitachi wa natsu ni wa kononde sanpo ni ikimasu. w-t-s-i-a-h- w- n-t-u n- w- k-n-n-e s-n-o n- i-i-a-u- ----------------------------------------------------- watashitachi wa natsu ni wa kononde sanpo ni ikimasu.
Зима је хладна. 冬は 寒い です 。 冬は 寒い です 。 冬は 寒い です 。 冬は 寒い です 。 冬は 寒い です 。 0
f--- -a -am--d-s-. fuyu wa samuidesu. f-y- w- s-m-i-e-u- ------------------ fuyu wa samuidesu.
Зими пада снег или киша. 冬には 雪や 雨が 降ります 。 冬には 雪や 雨が 降ります 。 冬には 雪や 雨が 降ります 。 冬には 雪や 雨が 降ります 。 冬には 雪や 雨が 降ります 。 0
f--- -i--a -u---y- -m--a-u-i-a--. fuyu ni wa yuki ya amegafurimasu. f-y- n- w- y-k- y- a-e-a-u-i-a-u- --------------------------------- fuyu ni wa yuki ya amegafurimasu.
Зими радо остајемо код куће. 私達は 冬は 家に いるのが 好きです 。 私達は 冬は 家に いるのが 好きです 。 私達は 冬は 家に いるのが 好きです 。 私達は 冬は 家に いるのが 好きです 。 私達は 冬は 家に いるのが 好きです 。 0
w--a---t--h- wa-f-y---- -e -- --u -- -- su-id-su. watashitachi wa fuyu wa ie ni iru no ga sukidesu. w-t-s-i-a-h- w- f-y- w- i- n- i-u n- g- s-k-d-s-. ------------------------------------------------- watashitachi wa fuyu wa ie ni iru no ga sukidesu.
Хладно је. 寒い です 。 寒い です 。 寒い です 。 寒い です 。 寒い です 。 0
s-mu--esu. samuidesu. s-m-i-e-u- ---------- samuidesu.
Пада киша. 雨が 降って います 。 雨が 降って います 。 雨が 降って います 。 雨が 降って います 。 雨が 降って います 。 0
am- g- --tte---a-u. ame ga futte imasu. a-e g- f-t-e i-a-u- ------------------- ame ga futte imasu.
Ветровито је. 風が 強い です 。 風が 強い です 。 風が 強い です 。 風が 強い です 。 風が 強い です 。 0
k----ga ts-y--d---. kaze ga tsuyoidesu. k-z- g- t-u-o-d-s-. ------------------- kaze ga tsuyoidesu.
Топло је. 暖かい です 。 暖かい です 。 暖かい です 。 暖かい です 。 暖かい です 。 0
a---ka-d-s-. attakaidesu. a-t-k-i-e-u- ------------ attakaidesu.
Сунчано је. 日が 照って います 。 日が 照って います 。 日が 照って います 。 日が 照って います 。 日が 照って います 。 0
n---s- -a-----e ima-u. ni-Tsu ga tette imasu. n---s- g- t-t-e i-a-u- ---------------------- ni-Tsu ga tette imasu.
Ведро је. よく 晴れて います 。 よく 晴れて います 。 よく 晴れて います 。 よく 晴れて います 。 よく 晴れて います 。 0
yok- h-re-----a-u. yoku harete imasu. y-k- h-r-t- i-a-u- ------------------ yoku harete imasu.
Какво је време данас? 今日の 天気は どうです か ? 今日の 天気は どうです か ? 今日の 天気は どうです か ? 今日の 天気は どうです か ? 今日の 天気は どうです か ? 0
kyō -o------ w----desu---? kyō no tenki wa dōdesu ka? k-ō n- t-n-i w- d-d-s- k-? -------------------------- kyō no tenki wa dōdesu ka?
Данас је хладно. 今日は 寒い です 。 今日は 寒い です 。 今日は 寒い です 。 今日は 寒い です 。 今日は 寒い です 。 0
kyō -- --m---es-. kyō wa samuidesu. k-ō w- s-m-i-e-u- ----------------- kyō wa samuidesu.
Данас је топло. 今日は 暖かい です 。 今日は 暖かい です 。 今日は 暖かい です 。 今日は 暖かい です 。 今日は 暖かい です 。 0
ky--w- at-ak--d--u. kyō wa attakaidesu. k-ō w- a-t-k-i-e-u- ------------------- kyō wa attakaidesu.

Учење и емоције

Весели нас када смо у могућности да комуницирамо на неком страном језику. Поносни смо на себе и свој напредак у учењу. С друге стране, уколико нисмо врло успешни, то нас разочарава и фрустрира. Због тога се различите емоције повезују са процесом учења. Најновија истраживања су дошла до занимљивих резултата. Показала су да емоције играју значајну улогу у процесу учења. Зато што утичу на успешност учења. Учење за наш мозак увек представља “проблем”. И о н се увек труди да тај проблем реши. Да ли у томе успевамо или не, зависи од наших емоција. Уколико смо уверени да проблем можемо решити, много смо самопоузданији. Ова емоционална стабилност потпомаже процес учења. Позитивно мишљење унапређује наше интелектуалне способности. С друге стране, учење под стресом не функционише баш најбоље. Сумња или брига поткопава добре резултате. Уколико се плашимо, скоро да и нисмо у стању да било шта научимо. У том случају мозак није у могућности да прима нове садржаје. Стога је веома важно да смо мотивисани у процесу учења. Дакле, емоције утичу на процес учења. Али, и учење утиче на наше емоције. Исте структуре мозга обрађују и чињенице и емоције. Зато нас учење може усрећити, а они који су срећни, уче много боље. Разуме се да учење није увек забава и да може бити и врло напорно. Зато је неопходно да пред себе увек поставимо мањи циљ. На тај начин нећемо преоптеретити свој мозак. И гарантујемо да ћемо испунити своја очекивања. Успех нам је у том случају награда која нас изнова мотивише. Што ће рећи: Учите смешкајући се при том!
Да ли си знао?
Грчки спада у индоевропске језике. Међутим, ни с једним другим језиком на свету није заиста у блиском сродству. Не сме се мешати модерни грчки са старогрчким. Тај антички грчки језик се и данас подучава у многим школама и на многим универзитетима. Пре је то био језик филозофије и науке. И онај ко је путовао античким светом, користио је грчки као лингуа франка. Новогрчки је, с друге стране, данас матерњи језик око 13 милиона људи. Развио се из старогрчког. Кад је тачно настао савремени грчки, тешко је рећи. Али је сигурно да је једноставније структуре него старогрчки. Ипак су се у новогрчком задржали бројни архаични облици. То је такође веома уједначен језик у којем нема јако изражених дијалеката. Пише се грчком абецедом која је стара скоро 2500 година. Интересантно је да грчки спада у језике који има највећи лексички фонд. Ко радо учи речи, треба да почне од грчког...