Рјечник

sr Годишња доба и време   »   es Las Estaciones y el Clima

16 [шеснаест]

Годишња доба и време

Годишња доба и време

16 [dieciséis]

Las Estaciones y el Clima

Изаберите како желите да видите превод:   
српски шпански Игра Више
Ово су годишња доба: És-as -o- -----st-cion---d---a-o: É---- s-- l-- e--------- d-- a--- É-t-s s-n l-s e-t-c-o-e- d-l a-o- --------------------------------- Éstas son las estaciones del año:
Пролеће, лето, La--rimave-a, -l--e-ano, L- p--------- e- v------ L- p-i-a-e-a- e- v-r-n-, ------------------------ La primavera, el verano,
jесен и зима. e--o--ñ--y--l--n-ie---. e- o---- y e- i-------- e- o-o-o y e- i-v-e-n-. ----------------------- el otoño y el invierno.
Лето је вруће. E- -er-n- es--al-r-so. E- v----- e- c-------- E- v-r-n- e- c-l-r-s-. ---------------------- El verano es caluroso.
Лети сија сунце. E- v-ran--h--e--o-. E- v----- h--- s--- E- v-r-n- h-c- s-l- ------------------- En verano hace sol.
Лети радо идемо шетати. En--- ---a---n-- g-s-a-i--a -a-ea-. E- e- v----- n-- g---- i- a p------ E- e- v-r-n- n-s g-s-a i- a p-s-a-. ----------------------------------- En el verano nos gusta ir a pasear.
Зима је хладна. E- i-v-ern- es ----. E- i------- e- f---- E- i-v-e-n- e- f-í-. -------------------- El invierno es frío.
Зими пада снег или киша. E- -- ----e-n---iev--o l--ev-. E- e- i------- n---- o l------ E- e- i-v-e-n- n-e-a o l-u-v-. ------------------------------ En el invierno nieva o llueve.
Зими радо остајемо код куће. E- e----vierno-nos g-s-a qu--ar-o--e------. E- e- i------- n-- g---- q-------- e- c---- E- e- i-v-e-n- n-s g-s-a q-e-a-n-s e- c-s-. ------------------------------------------- En el invierno nos gusta quedarnos en casa.
Хладно је. Hace -río. H--- f---- H-c- f-í-. ---------- Hace frío.
Пада киша. Es-- llo--end-. E--- l--------- E-t- l-o-i-n-o- --------------- Está lloviendo.
Ветровито је. H-c---i-n-o /-Est--v-nt-so -am-). H--- v----- / E--- v------ (----- H-c- v-e-t- / E-t- v-n-o-o (-m-)- --------------------------------- Hace viento / Está ventoso (am.).
Топло је. Ha-e-----r. H--- c----- H-c- c-l-r- ----------- Hace calor.
Сунчано је. Ha-e s--. H--- s--- H-c- s-l- --------- Hace sol.
Ведро је. El-t-e-po----- a-r-da-le. E- t----- e--- a--------- E- t-e-p- e-t- a-r-d-b-e- ------------------------- El tiempo está agradable.
Какво је време данас? ¿Q-é t-e-p- ha-e----? ¿--- t----- h--- h--- ¿-u- t-e-p- h-c- h-y- --------------------- ¿Qué tiempo hace hoy?
Данас је хладно. Hoy -ac- -r--. H-- h--- f---- H-y h-c- f-í-. -------------- Hoy hace frío.
Данас је топло. H-- -----ca--r. H-- h--- c----- H-y h-c- c-l-r- --------------- Hoy hace calor.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Учење и емоције

Весели нас када смо у могућности да комуницирамо на неком страном језику. Поносни смо на себе и свој напредак у учењу. С друге стране, уколико нисмо врло успешни, то нас разочарава и фрустрира. Због тога се различите емоције повезују са процесом учења. Најновија истраживања су дошла до занимљивих резултата. Показала су да емоције играју значајну улогу у процесу учења. Зато што утичу на успешност учења. Учење за наш мозак увек представља “проблем”. И о н се увек труди да тај проблем реши. Да ли у томе успевамо или не, зависи од наших емоција. Уколико смо уверени да проблем можемо решити, много смо самопоузданији. Ова емоционална стабилност потпомаже процес учења. Позитивно мишљење унапређује наше интелектуалне способности. С друге стране, учење под стресом не функционише баш најбоље. Сумња или брига поткопава добре резултате. Уколико се плашимо, скоро да и нисмо у стању да било шта научимо. У том случају мозак није у могућности да прима нове садржаје. Стога је веома важно да смо мотивисани у процесу учења. Дакле, емоције утичу на процес учења. Али, и учење утиче на наше емоције. Исте структуре мозга обрађују и чињенице и емоције. Зато нас учење може усрећити, а они који су срећни, уче много боље. Разуме се да учење није увек забава и да може бити и врло напорно. Зато је неопходно да пред себе увек поставимо мањи циљ. На тај начин нећемо преоптеретити свој мозак. И гарантујемо да ћемо испунити своја очекивања. Успех нам је у том случају награда која нас изнова мотивише. Што ће рећи: Учите смешкајући се при том!
Да ли си знао?
Грчки спада у индоевропске језике. Међутим, ни с једним другим језиком на свету није заиста у блиском сродству. Не сме се мешати модерни грчки са старогрчким. Тај антички грчки језик се и данас подучава у многим школама и на многим универзитетима. Пре је то био језик филозофије и науке. И онај ко је путовао античким светом, користио је грчки као лингуа франка. Новогрчки је, с друге стране, данас матерњи језик око 13 милиона људи. Развио се из старогрчког. Кад је тачно настао савремени грчки, тешко је рећи. Али је сигурно да је једноставније структуре него старогрчки. Ипак су се у новогрчком задржали бројни архаични облици. То је такође веома уједначен језик у којем нема јако изражених дијалеката. Пише се грчком абецедом која је стара скоро 2500 година. Интересантно је да грчки спада у језике који има највећи лексички фонд. Ко радо учи речи, треба да почне од грчког...