Рјечник

sr Годишња доба и време   »   kk Жыл мезгілі және ауа-райы

16 [шеснаест]

Годишња доба и време

Годишња доба и време

16 [он алты]

16 [on altı]

Жыл мезгілі және ауа-райы

Jıl mezgili jäne awa-rayı

Изаберите како желите да видите превод:   
српски казахстански Игра Више
Ово су годишња доба: Мынау --л мезгі-----: М____ ж__ м__________ М-н-у ж-л м-з-і-д-р-: --------------------- Мынау жыл мезгілдері: 0
Mın-- -ıl----gilde-i: M____ j__ m__________ M-n-w j-l m-z-i-d-r-: --------------------- Mınaw jıl mezgilderi:
Пролеће, лето, к-----, ж-з, к______ ж___ к-к-е-, ж-з- ------------ көктем, жаз, 0
kö----- ja-, k______ j___ k-k-e-, j-z- ------------ köktem, jaz,
jесен и зима. к-з --------. к__ ж___ қ___ к-з ж-н- қ-с- ------------- күз және қыс. 0
k-- -ä-e ---. k__ j___ q___ k-z j-n- q-s- ------------- küz jäne qıs.
Лето је вруће. Жа---ст-қ. Ж__ ы_____ Ж-з ы-т-қ- ---------- Жаз ыстық. 0
Ja--ı-tıq. J__ ı_____ J-z ı-t-q- ---------- Jaz ıstıq.
Лети сија сунце. Ж-----к-н ---қы-ап-----ды. Ж____ к__ ж_______ т______ Ж-з-а к-н ж-р-ы-а- т-р-д-. -------------------------- Жазда күн жарқырап тұрады. 0
J--d- -ü----r-ı-------a-ı. J____ k__ j_______ t______ J-z-a k-n j-r-ı-a- t-r-d-. -------------------------- Jazda kün jarqırap turadı.
Лети радо идемо шетати. Ж--да-біз с----н-е-ен-і ------ы-. Ж____ б__ с____________ ұ________ Ж-з-а б-з с-р-е-д-г-н-і ұ-а-а-ы-. --------------------------------- Жазда біз серуендегенді ұнатамыз. 0
J--da-b---s--we--ege--i un----ı-. J____ b__ s____________ u________ J-z-a b-z s-r-e-d-g-n-i u-a-a-ı-. --------------------------------- Jazda biz serwendegendi unatamız.
Зима је хладна. Қ-с с--қ. Қ__ с____ Қ-с с-ы-. --------- Қыс суық. 0
Q-s -wı-. Q__ s____ Q-s s-ı-. --------- Qıs swıq.
Зими пада снег или киша. Қыст- қа--н--жаң-ыр --уад-. Қ____ қ__ н_ ж_____ ж______ Қ-с-а қ-р н- ж-ң-ы- ж-у-д-. --------------------------- Қыста қар не жаңбыр жауады. 0
Q--t- qa--n--j---------a-ı. Q____ q__ n_ j_____ j______ Q-s-a q-r n- j-ñ-ı- j-w-d-. --------------------------- Qısta qar ne jañbır jawadı.
Зими радо остајемо код куће. Қы--а -із үйде-б---ан-- ұ-ат----. Қ____ б__ ү___ б_______ ұ________ Қ-с-а б-з ү-д- б-л-а-д- ұ-а-а-ы-. --------------------------------- Қыста біз үйде болғанды ұнатамыз. 0
Qı-ta -iz-üyde-b-lğ--dı---a--m--. Q____ b__ ü___ b_______ u________ Q-s-a b-z ü-d- b-l-a-d- u-a-a-ı-. --------------------------------- Qısta biz üyde bolğandı unatamız.
Хладно је. К-н ---қ. К__ с____ К-н с-ы-. --------- Күн суық. 0
K-n -wıq. K__ s____ K-n s-ı-. --------- Kün swıq.
Пада киша. Жаң----жа--- тұ-. Ж_____ ж____ т___ Ж-ң-ы- ж-у-п т-р- ----------------- Жаңбыр жауып тұр. 0
Jañ-ır-j--ıp t--. J_____ j____ t___ J-ñ-ı- j-w-p t-r- ----------------- Jañbır jawıp tur.
Ветровито је. Ж-л-с-ғ-п ---. Ж__ с____ т___ Ж-л с-ғ-п т-р- -------------- Жел соғып тұр. 0
Jel--oğı- ---. J__ s____ t___ J-l s-ğ-p t-r- -------------- Jel soğıp tur.
Топло је. Кү---ыл-. К__ ж____ К-н ж-л-. --------- Күн жылы. 0
K-- jıl-. K__ j____ K-n j-l-. --------- Kün jılı.
Сунчано је. Күн-ш-ғы---ұр. К__ ш____ т___ К-н ш-ғ-п т-р- -------------- Күн шығып тұр. 0
Kü- -ığ---t-r. K__ ş____ t___ K-n ş-ğ-p t-r- -------------- Kün şığıp tur.
Ведро је. К-н---ы-. К__ а____ К-н а-ы-. --------- Күн ашық. 0
K-n-aş--. K__ a____ K-n a-ı-. --------- Kün aşıq.
Какво је време данас? Б-г-н ----р-йы-қанд--? Б____ а_______ қ______ Б-г-н а-а-р-й- қ-н-а-? ---------------------- Бүгін ауа-райы қандай? 0
Büg-n-aw--ray- qa-da-? B____ a_______ q______ B-g-n a-a-r-y- q-n-a-? ---------------------- Bügin awa-rayı qanday?
Данас је хладно. Бүгі-----қ. Б____ с____ Б-г-н с-ы-. ----------- Бүгін суық. 0
Bü------ıq. B____ s____ B-g-n s-ı-. ----------- Bügin swıq.
Данас је топло. Бүгі---ылы. Б____ ж____ Б-г-н ж-л-. ----------- Бүгін жылы. 0
Bü--n j-l-. B____ j____ B-g-n j-l-. ----------- Bügin jılı.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + казахстански (1-100) МП3 казахстански (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Учење и емоције

Весели нас када смо у могућности да комуницирамо на неком страном језику. Поносни смо на себе и свој напредак у учењу. С друге стране, уколико нисмо врло успешни, то нас разочарава и фрустрира. Због тога се различите емоције повезују са процесом учења. Најновија истраживања су дошла до занимљивих резултата. Показала су да емоције играју значајну улогу у процесу учења. Зато што утичу на успешност учења. Учење за наш мозак увек представља “проблем”. И о н се увек труди да тај проблем реши. Да ли у томе успевамо или не, зависи од наших емоција. Уколико смо уверени да проблем можемо решити, много смо самопоузданији. Ова емоционална стабилност потпомаже процес учења. Позитивно мишљење унапређује наше интелектуалне способности. С друге стране, учење под стресом не функционише баш најбоље. Сумња или брига поткопава добре резултате. Уколико се плашимо, скоро да и нисмо у стању да било шта научимо. У том случају мозак није у могућности да прима нове садржаје. Стога је веома важно да смо мотивисани у процесу учења. Дакле, емоције утичу на процес учења. Али, и учење утиче на наше емоције. Исте структуре мозга обрађују и чињенице и емоције. Зато нас учење може усрећити, а они који су срећни, уче много боље. Разуме се да учење није увек забава и да може бити и врло напорно. Зато је неопходно да пред себе увек поставимо мањи циљ. На тај начин нећемо преоптеретити свој мозак. И гарантујемо да ћемо испунити своја очекивања. Успех нам је у том случају награда која нас изнова мотивише. Што ће рећи: Учите смешкајући се при том!
Да ли си знао?
Грчки спада у индоевропске језике. Међутим, ни с једним другим језиком на свету није заиста у блиском сродству. Не сме се мешати модерни грчки са старогрчким. Тај антички грчки језик се и данас подучава у многим школама и на многим универзитетима. Пре је то био језик филозофије и науке. И онај ко је путовао античким светом, користио је грчки као лингуа франка. Новогрчки је, с друге стране, данас матерњи језик око 13 милиона људи. Развио се из старогрчког. Кад је тачно настао савремени грчки, тешко је рећи. Али је сигурно да је једноставније структуре него старогрчки. Ипак су се у новогрчком задржали бројни архаични облици. То је такође веома уједначен језик у којем нема јако изражених дијалеката. Пише се грчком абецедом која је стара скоро 2500 година. Интересантно је да грчки спада у језике који има највећи лексички фонд. Ко радо учи речи, треба да почне од грчког...