Рјечник

sr Годишња доба и време   »   kn ಋತುಗಳು ಮತ್ತು ಹವಾಮಾನ

16 [шеснаест]

Годишња доба и време

Годишња доба и време

೧೬ [ಹದಿನಾರು]

16 [Hadināru]

ಋತುಗಳು ಮತ್ತು ಹವಾಮಾನ

[r̥tugaḷu mattu havāmāna.]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски канада Игра Више
Ово су годишња доба: ಇ-ು ಋ-----. ಇ-- ಋ------ ಇ-ು ಋ-ು-ಳ-. ----------- ಇವು ಋತುಗಳು. 0
I----̥-uga-u. I-- r-------- I-u r-t-g-ḷ-. ------------- Ivu r̥tugaḷu.
Пролеће, лето, ವ--- -ತು ----ು -ೇಸ--ೆ--ಲ. ವ--- ಋ-- ಮ---- ಬ--------- ವ-ಂ- ಋ-ು ಮ-್-ು ಬ-ಸ-ಗ-ಕ-ಲ- ------------------------- ವಸಂತ ಋತು ಮತ್ತು ಬೇಸಿಗೆಕಾಲ. 0
V-san-a-r̥t- -a-tu bē--gek-la. V------ r--- m---- b---------- V-s-n-a r-t- m-t-u b-s-g-k-l-. ------------------------------ Vasanta r̥tu mattu bēsigekāla.
jесен и зима. ಶರ-್ಋ-- ---ತ- ಚ---ಾಲ ಶ------ ಮ---- ಚ----- ಶ-ದ-ಋ-ು ಮ-್-ು ಚ-ಿ-ಾ- -------------------- ಶರದ್ಋತು ಮತ್ತು ಚಳಿಗಾಲ 0
Ś----r̥t--ma----c---gā-a Ś-------- m---- c------- Ś-r-d-̥-u m-t-u c-ḷ-g-l- ------------------------ Śaradr̥tu mattu caḷigāla
Лето је вруће. .---ಿಗೆ ಕ-ಲ ---್--- --ುತ್---. .------ ಕ-- ಬ------ ಇ-------- .-ೇ-ಿ-ೆ ಕ-ಲ ಬ-ಚ-ಚ-ೆ ಇ-ು-್-ದ-. ----------------------------- .ಬೇಸಿಗೆ ಕಾಲ ಬೆಚ್ಚಗೆ ಇರುತ್ತದೆ. 0
.Bēsi-- k-la--e-cage----tta-e. .------ k--- b------ i-------- .-ē-i-e k-l- b-c-a-e i-u-t-d-. ------------------------------ .Bēsige kāla beccage iruttade.
Лети сија сунце. ಬೇಸ-ಗ-ಕಾಲದ---- -ೂರ್ಯ ---ಕ--ಿ-ುತ--ಾನ-. ಬ------------- ಸ---- ಪ--------------- ಬ-ಸ-ಗ-ಕ-ಲ-ಲ-ಲ- ಸ-ರ-ಯ ಪ-ರ-ಾ-ಿ-ು-್-ಾ-ೆ- ------------------------------------- ಬೇಸಿಗೆಕಾಲದಲ್ಲಿ ಸೂರ್ಯ ಪ್ರಕಾಶಿಸುತ್ತಾನೆ. 0
Bēsi----l---ll- s--ya ---k----u--āne. B-------------- s---- p-------------- B-s-g-k-l-d-l-i s-r-a p-a-ā-i-u-t-n-. ------------------------------------- Bēsigekāladalli sūrya prakāśisuttāne.
Лети радо идемо шетати. ಬೇಸ-----ಲದಲ-ಲ- ನ--ು-ಹ-- --ವ-ೆಗೆ---ಗು--ತ-ವ-. ಬ------------- ನ--- ಹ-- ಸ------ ಹ---------- ಬ-ಸ-ಗ-ಕ-ಲ-ಲ-ಲ- ನ-ವ- ಹ-ಾ ಸ-ವ-ೆ-ೆ ಹ-ಗ-ತ-ತ-ವ-. ------------------------------------------- ಬೇಸಿಗೆಕಾಲದಲ್ಲಿ ನಾವು ಹವಾ ಸೇವನೆಗೆ ಹೋಗುತ್ತೇವೆ. 0
Bēs-gek-la-a--i n-vu-h-vā--ēva------ō---tēv-. B-------------- n--- h--- s------- h--------- B-s-g-k-l-d-l-i n-v- h-v- s-v-n-g- h-g-t-ē-e- --------------------------------------------- Bēsigekāladalli nāvu havā sēvanege hōguttēve.
Зима је хладна. ಚ-ಿ-ಾಲ---ಲ- ಚಳ- ಇರ--್ತದೆ. ಚ---------- ಚ-- ಇ-------- ಚ-ಿ-ಾ-ದ-್-ಿ ಚ-ಿ ಇ-ು-್-ದ-. ------------------------- ಚಳಿಗಾಲದಲ್ಲಿ ಚಳಿ ಇರುತ್ತದೆ. 0
Caḷ-g-lada-li -aḷi------ad-. C------------ c--- i-------- C-ḷ-g-l-d-l-i c-ḷ- i-u-t-d-. ---------------------------- Caḷigāladalli caḷi iruttade.
Зими пада снег или киша. ಚ-ಿಗಾಲದಲ್ಲ- -ಿ--ಬ-ಳ--್ತ-ೆ-ಅ-----ಳೆ -----ತದೆ. ಚ---------- ಹ-- ಬ-------- ಅ--- ಮ-- ಬ-------- ಚ-ಿ-ಾ-ದ-್-ಿ ಹ-ಮ ಬ-ಳ-ತ-ತ-ೆ ಅ-ವ- ಮ-ೆ ಬ-ು-್-ದ-. -------------------------------------------- ಚಳಿಗಾಲದಲ್ಲಿ ಹಿಮ ಬೀಳುತ್ತದೆ ಅಥವಾ ಮಳೆ ಬರುತ್ತದೆ. 0
Ca--gā-a--ll----ma-bī-u----e --hav--m----baru-ta--. C------------ h--- b-------- a----- m--- b--------- C-ḷ-g-l-d-l-i h-m- b-ḷ-t-a-e a-h-v- m-ḷ- b-r-t-a-e- --------------------------------------------------- Caḷigāladalli hima bīḷuttade athavā maḷe baruttade.
Зими радо остајемо код куће. ಚಳ-ಗಾಲ-ಲ್----ನ--ಲ-ಲ----ಲು---್ಟಪಡ-ತ-ತ--ೆ. ಚ---------- ಮ------- ಇ--- ಇ------------- ಚ-ಿ-ಾ-ದ-್-ಿ ಮ-ೆ-ಲ-ಲ- ಇ-ಲ- ಇ-್-ಪ-ು-್-ೇ-ೆ- ---------------------------------------- ಚಳಿಗಾಲದಲ್ಲಿ ಮನೆಯಲ್ಲಿ ಇರಲು ಇಷ್ಟಪಡುತ್ತೇವೆ. 0
Ca----la-all- m-ne-al-i-i---u-iṣ--paḍuttē--. C------------ m-------- i---- i------------- C-ḷ-g-l-d-l-i m-n-y-l-i i-a-u i-ṭ-p-ḍ-t-ē-e- -------------------------------------------- Caḷigāladalli maneyalli iralu iṣṭapaḍuttēve.
Хладно је. ಚ-ಿ-ಆ---್ತಿದ-. ಚ-- ಆ--------- ಚ-ಿ ಆ-ು-್-ಿ-ೆ- -------------- ಚಳಿ ಆಗುತ್ತಿದೆ. 0
C--i-āg----de. C--- ā-------- C-ḷ- ā-u-t-d-. -------------- Caḷi āguttide.
Пада киша. ಮಳೆ-ಬ-ುತ್ತ---. ಮ-- ಬ--------- ಮ-ೆ ಬ-ು-್-ಿ-ೆ- -------------- ಮಳೆ ಬರುತ್ತಿದೆ. 0
M-ḷ--b-r-t--de. M--- b--------- M-ḷ- b-r-t-i-e- --------------- Maḷe baruttide.
Ветровито је. ಗ--ಿ-ಬೀ-ುತ-ತ-ದ-. ಗ--- ಬ---------- ಗ-ಳ- ಬ-ಸ-ತ-ತ-ದ-. ---------------- ಗಾಳಿ ಬೀಸುತ್ತಿದೆ. 0
G--i -īsu-tide. G--- b--------- G-ḷ- b-s-t-i-e- --------------- Gāḷi bīsuttide.
Топло је. ಸೆ---ಆಗುತ-ತಿ-ೆ. ಸ--- ಆ--------- ಸ-ಖ- ಆ-ು-್-ಿ-ೆ- --------------- ಸೆಖೆ ಆಗುತ್ತಿದೆ. 0
S---e āg--t--e. S---- ā-------- S-k-e ā-u-t-d-. --------------- Sekhe āguttide.
Сунчано је. ಸ-ರ್ಯ-ಪ--ಕಾ--ಸುತ್ತ----ಾ-ೆ. ಸ---- ಪ------------------- ಸ-ರ-ಯ ಪ-ರ-ಾ-ಿ-ು-್-ಿ-್-ಾ-ೆ- -------------------------- ಸೂರ್ಯ ಪ್ರಕಾಶಿಸುತ್ತಿದ್ದಾನೆ. 0
Sūrya --ak----u-ti----e. S---- p----------------- S-r-a p-a-ā-i-u-t-d-ā-e- ------------------------ Sūrya prakāśisuttiddāne.
Ведро је. ಹವಾಮಾ- -ಿತ-ರ-ಾಗ--ೆ. ಹ----- ಹ----------- ಹ-ಾ-ಾ- ಹ-ತ-ರ-ಾ-ಿ-ೆ- ------------------- ಹವಾಮಾನ ಹಿತಕರವಾಗಿದೆ. 0
Ha-ām-n-----ak--------e. H------- h-------------- H-v-m-n- h-t-k-r-v-g-d-. ------------------------ Havāmāna hitakaravāgide.
Какво је време данас? ಇಂದು---ಾ-ಾನ ------? ಇ--- ಹ----- ಹ------ ಇ-ದ- ಹ-ಾ-ಾ- ಹ-ಗ-ದ-? ------------------- ಇಂದು ಹವಾಮಾನ ಹೇಗಿದೆ? 0
I-------ā-ā-a----id-? I--- h------- h------ I-d- h-v-m-n- h-g-d-? --------------------- Indu havāmāna hēgide?
Данас је хладно. ಇಂದು---ಿ--ಗ-ದೆ. ಇ--- ಚ--------- ಇ-ದ- ಚ-ಿ-ಾ-ಿ-ೆ- --------------- ಇಂದು ಚಳಿಯಾಗಿದೆ. 0
I-du-c-ḷ--ā----. I--- c---------- I-d- c-ḷ-y-g-d-. ---------------- Indu caḷiyāgide.
Данас је топло. ಇ----ಸ--ೆಯ-ಗಿ-ೆ ಇ--- ಸ--------- ಇ-ದ- ಸ-ಖ-ಯ-ಗ-ದ- --------------- ಇಂದು ಸೆಖೆಯಾಗಿದೆ 0
Ind- s---eyāgide I--- s---------- I-d- s-k-e-ā-i-e ---------------- Indu sekheyāgide

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Учење и емоције

Весели нас када смо у могућности да комуницирамо на неком страном језику. Поносни смо на себе и свој напредак у учењу. С друге стране, уколико нисмо врло успешни, то нас разочарава и фрустрира. Због тога се различите емоције повезују са процесом учења. Најновија истраживања су дошла до занимљивих резултата. Показала су да емоције играју значајну улогу у процесу учења. Зато што утичу на успешност учења. Учење за наш мозак увек представља “проблем”. И о н се увек труди да тај проблем реши. Да ли у томе успевамо или не, зависи од наших емоција. Уколико смо уверени да проблем можемо решити, много смо самопоузданији. Ова емоционална стабилност потпомаже процес учења. Позитивно мишљење унапређује наше интелектуалне способности. С друге стране, учење под стресом не функционише баш најбоље. Сумња или брига поткопава добре резултате. Уколико се плашимо, скоро да и нисмо у стању да било шта научимо. У том случају мозак није у могућности да прима нове садржаје. Стога је веома важно да смо мотивисани у процесу учења. Дакле, емоције утичу на процес учења. Али, и учење утиче на наше емоције. Исте структуре мозга обрађују и чињенице и емоције. Зато нас учење може усрећити, а они који су срећни, уче много боље. Разуме се да учење није увек забава и да може бити и врло напорно. Зато је неопходно да пред себе увек поставимо мањи циљ. На тај начин нећемо преоптеретити свој мозак. И гарантујемо да ћемо испунити своја очекивања. Успех нам је у том случају награда која нас изнова мотивише. Што ће рећи: Учите смешкајући се при том!
Да ли си знао?
Грчки спада у индоевропске језике. Међутим, ни с једним другим језиком на свету није заиста у блиском сродству. Не сме се мешати модерни грчки са старогрчким. Тај антички грчки језик се и данас подучава у многим школама и на многим универзитетима. Пре је то био језик филозофије и науке. И онај ко је путовао античким светом, користио је грчки као лингуа франка. Новогрчки је, с друге стране, данас матерњи језик око 13 милиона људи. Развио се из старогрчког. Кад је тачно настао савремени грчки, тешко је рећи. Али је сигурно да је једноставније структуре него старогрчки. Ипак су се у новогрчком задржали бројни архаични облици. То је такође веома уједначен језик у којем нема јако изражених дијалеката. Пише се грчком абецедом која је стара скоро 2500 година. Интересантно је да грчки спада у језике који има највећи лексички фонд. Ко радо учи речи, треба да почне од грчког...