Рјечник

sr Годишња доба и време   »   bg Сезоните и времето

16 [шеснаест]

Годишња доба и време

Годишња доба и време

16 [шестнайсет]

16 [shestnayset]

Сезоните и времето

[Sezonite i vremeto]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски бугарски Игра Више
Ово су годишња доба: Т-ва--а-се-о----: Т--- с- с-------- Т-в- с- с-з-н-т-: ----------------- Това са сезоните: 0
T--- sa--e---ite: T--- s- s-------- T-v- s- s-z-n-t-: ----------------- Tova sa sezonite:
Пролеће, лето, пр-л-т, ---о, п------ л---- п-о-е-, л-т-, ------------- пролет, лято, 0
prol-t-------, p------ l----- p-o-e-, l-a-o- -------------- prolet, lyato,
jесен и зима. ес------и--. е--- и з---- е-е- и з-м-. ------------ есен и зима. 0
es---i -ima. e--- i z---- e-e- i z-m-. ------------ esen i zima.
Лето је вруће. Лят--о-е г---що. Л----- е г------ Л-т-т- е г-р-щ-. ---------------- Лятото е горещо. 0
L---ot- ye--or-shch-. L------ y- g--------- L-a-o-o y- g-r-s-c-o- --------------------- Lyatoto ye goreshcho.
Лети сија сунце. Пр-- --то-о-сл-нце-- г---. П--- л----- с------- г---- П-е- л-т-т- с-ъ-ц-т- г-е-. -------------------------- През лятото слънцето грее. 0
P--- -y---to s-y--set----ee. P--- l------ s-------- g---- P-e- l-a-o-o s-y-t-e-o g-e-. ---------------------------- Prez lyatoto slyntseto gree.
Лети радо идемо шетати. П-е--л----о-н-е с -----л-т--- -е-ра--о-д--е. П--- л----- н-- с у---------- с- р---------- П-е- л-т-т- н-е с у-о-о-с-в-е с- р-з-о-д-м-. -------------------------------------------- През лятото ние с удоволствие се разхождаме. 0
P--z lyat-t- --e-s u--v-lst-ie-s- -a--hozh-ame. P--- l------ n-- s u---------- s- r------------ P-e- l-a-o-o n-e s u-o-o-s-v-e s- r-z-h-z-d-m-. ----------------------------------------------- Prez lyatoto nie s udovolstvie se razkhozhdame.
Зима је хладна. Зим--- - ст-дена. З----- е с------- З-м-т- е с-у-е-а- ----------------- Зимата е студена. 0
Z-m-t--ye---ud-na. Z----- y- s------- Z-m-t- y- s-u-e-a- ------------------ Zimata ye studena.
Зими пада снег или киша. Пр-з -имата -а------- и-----жд. П--- з----- в--- с--- и-- д---- П-е- з-м-т- в-л- с-я- и-и д-ж-. ------------------------------- През зимата вали сняг или дъжд. 0
P--- -i--ta-va-i sny-g-ili d-zhd. P--- z----- v--- s---- i-- d----- P-e- z-m-t- v-l- s-y-g i-i d-z-d- --------------------------------- Prez zimata vali snyag ili dyzhd.
Зими радо остајемо код куће. П--з ---ата----ч--е-да --оим--к-щи. П--- з----- о------ д- с---- в----- П-е- з-м-т- о-и-а-е д- с-о-м в-ъ-и- ----------------------------------- През зимата обичаме да стоим вкъщи. 0
Pre- z--a-- o--ch-----a-st--m v---hc--. P--- z----- o------- d- s---- v-------- P-e- z-m-t- o-i-h-m- d- s-o-m v-y-h-h-. --------------------------------------- Prez zimata obichame da stoim vkyshchi.
Хладно је. Студен--е. С------ е- С-у-е-о е- ---------- Студено е. 0
Stude---ye. S------ y-- S-u-e-o y-. ----------- Studeno ye.
Пада киша. Вал- д-ж-. В--- д---- В-л- д-ж-. ---------- Вали дъжд. 0
Va-i-dyzhd. V--- d----- V-l- d-z-d- ----------- Vali dyzhd.
Ветровито је. Д-ха ---ър. Д--- в----- Д-х- в-т-р- ----------- Духа вятър. 0
Dukh--vya---. D---- v------ D-k-a v-a-y-. ------------- Dukha vyatyr.
Топло је. То-----. Т---- е- Т-п-о е- -------- Топло е. 0
To-lo --. T---- y-- T-p-o y-. --------- Toplo ye.
Сунчано је. С--нчев- е. С------- е- С-ъ-ч-в- е- ----------- Слънчево е. 0
S-y-----o -e. S-------- y-- S-y-c-e-o y-. ------------- Slynchevo ye.
Ведро је. Яс-- е. Я--- е- Я-н- е- ------- Ясно е. 0
Y---o ye. Y---- y-- Y-s-o y-. --------- Yasno ye.
Какво је време данас? Как-о-е -ре--т--дн-с? К---- е в------ д---- К-к-о е в-е-е-о д-е-? --------------------- Какво е времето днес? 0
K------- --e-et---ne-? K---- y- v------ d---- K-k-o y- v-e-e-o d-e-? ---------------------- Kakvo ye vremeto dnes?
Данас је хладно. Дн---е-ст-----. Д--- е с------- Д-е- е с-у-е-о- --------------- Днес е студено. 0
Dnes-y---tu----. D--- y- s------- D-e- y- s-u-e-o- ---------------- Dnes ye studeno.
Данас је топло. Дн-- -------. Д--- е т----- Д-е- е т-п-о- ------------- Днес е топло. 0
Dn-s -e to---. D--- y- t----- D-e- y- t-p-o- -------------- Dnes ye toplo.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Учење и емоције

Весели нас када смо у могућности да комуницирамо на неком страном језику. Поносни смо на себе и свој напредак у учењу. С друге стране, уколико нисмо врло успешни, то нас разочарава и фрустрира. Због тога се различите емоције повезују са процесом учења. Најновија истраживања су дошла до занимљивих резултата. Показала су да емоције играју значајну улогу у процесу учења. Зато што утичу на успешност учења. Учење за наш мозак увек представља “проблем”. И о н се увек труди да тај проблем реши. Да ли у томе успевамо или не, зависи од наших емоција. Уколико смо уверени да проблем можемо решити, много смо самопоузданији. Ова емоционална стабилност потпомаже процес учења. Позитивно мишљење унапређује наше интелектуалне способности. С друге стране, учење под стресом не функционише баш најбоље. Сумња или брига поткопава добре резултате. Уколико се плашимо, скоро да и нисмо у стању да било шта научимо. У том случају мозак није у могућности да прима нове садржаје. Стога је веома важно да смо мотивисани у процесу учења. Дакле, емоције утичу на процес учења. Али, и учење утиче на наше емоције. Исте структуре мозга обрађују и чињенице и емоције. Зато нас учење може усрећити, а они који су срећни, уче много боље. Разуме се да учење није увек забава и да може бити и врло напорно. Зато је неопходно да пред себе увек поставимо мањи циљ. На тај начин нећемо преоптеретити свој мозак. И гарантујемо да ћемо испунити своја очекивања. Успех нам је у том случају награда која нас изнова мотивише. Што ће рећи: Учите смешкајући се при том!
Да ли си знао?
Грчки спада у индоевропске језике. Међутим, ни с једним другим језиком на свету није заиста у блиском сродству. Не сме се мешати модерни грчки са старогрчким. Тај антички грчки језик се и данас подучава у многим школама и на многим универзитетима. Пре је то био језик филозофије и науке. И онај ко је путовао античким светом, користио је грчки као лингуа франка. Новогрчки је, с друге стране, данас матерњи језик око 13 милиона људи. Развио се из старогрчког. Кад је тачно настао савремени грчки, тешко је рећи. Али је сигурно да је једноставније структуре него старогрчки. Ипак су се у новогрчком задржали бројни архаични облици. То је такође веома уједначен језик у којем нема јако изражених дијалеката. Пише се грчком абецедом која је стара скоро 2500 година. Интересантно је да грчки спада у језике који има највећи лексички фонд. Ко радо учи речи, треба да почне од грчког...