Рјечник

sr Годишња доба и време   »   mr ऋतू आणि हवामान

16 [шеснаест]

Годишња доба и време

Годишња доба и време

१६ [सोळा]

16 [Sōḷā]

ऋतू आणि हवामान

[r̥tū āṇi havāmāna]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски марати Игра Више
Ово су годишња доба: हे ऋ-- आ---. हे ऋतू आहेत. 0
h- r̥t- ā----. hē r--- ā----. hē r̥tū āhēta. h- r̥t- ā-ē-a. ----̥--------.
Пролеће, лето, वस--- उ------, वसंत, उन्हाळा, 0
V------, u-----, Va------ u-----, Vasanta, unhāḷā, V-s-n-a, u-h-ḷ-, -------,-------,
jесен и зима. शर- आ-- ह-----. शरद आणि हिवाळा. 0
ś----- ā-- h-----. śa---- ā-- h-----. śarada āṇi hivāḷā. ś-r-d- ā-i h-v-ḷ-. -----------------.
Лето је вруће. उन-------- ह-- ऊ---- अ---. उन्हाळ्यात हवा ऊबदार असते. 0
U-------- h--- ū------ a----. Un------- h--- ū------ a----. Unhāḷyāta havā ūbadāra asatē. U-h-ḷ-ā-a h-v- ū-a-ā-a a-a-ē. ----------------------------.
Лети сија сунце. उन-------- स---- त----. उन्हाळ्यात सूर्य तळपतो. 0
U-------- s---- t-------. Un------- s---- t-------. Unhāḷyāta sūrya taḷapatō. U-h-ḷ-ā-a s-r-a t-ḷ-p-t-. ------------------------.
Лети радо идемо шетати. आम----- ऊ---- ह--- फ------ ज---- आ----. आम्हाला ऊबदार हवेत फिरायला जायला आवडते. 0
Ā----- ū------ h----- p-------- j----- ā------. Ām---- ū------ h----- p-------- j----- ā------. Āmhālā ūbadāra havēta phirāyalā jāyalā āvaḍatē. Ā-h-l- ū-a-ā-a h-v-t- p-i-ā-a-ā j-y-l- ā-a-a-ē. ----------------------------------------------.
Зима је хладна. हि------- ह-- थ----- अ---. हिवाळ्यात हवा थंडगार असते. 0
H-------- h--- t--------- a----. Hi------- h--- t--------- a----. Hivāḷyāta havā thaṇḍagāra asatē. H-v-ḷ-ā-a h-v- t-a-ḍ-g-r- a-a-ē. -------------------------------.
Зими пада снег или киша. हि------- ब--- क---- प--- प---. हिवाळ्यात बर्फ किंवा पाऊस पडतो. 0
H-------- b----- k---- p-'ū-- p-----. Hi------- b----- k---- p----- p-----. Hivāḷyāta barpha kinvā pā'ūsa paḍatō. H-v-ḷ-ā-a b-r-h- k-n-ā p-'ū-a p-ḍ-t-. -------------------------'----------.
Зими радо остајемо код куће. आम----- ह-------- घ--- र---- आ----. आम्हाला हिवाळ्यात घरात राहणे आवडते. 0
Ā----- h-------- g------ r----- ā------. Ām---- h-------- g------ r----- ā------. Āmhālā hivāḷyāta gharāta rāhaṇē āvaḍatē. Ā-h-l- h-v-ḷ-ā-a g-a-ā-a r-h-ṇ- ā-a-a-ē. ---------------------------------------.
Хладно је. थं- आ--. थंड आहे. 0
T----- ā--. Th---- ā--. Thaṇḍa āhē. T-a-ḍ- ā-ē. ----------.
Пада киша. पा-- प-- आ--. पाऊस पडत आहे. 0
P-'ū-- p----- ā--. Pā---- p----- ā--. Pā'ūsa paḍata āhē. P-'ū-a p-ḍ-t- ā-ē. --'--------------.
Ветровито је. वा-- स---- आ--. वारा सुटला आहे. 0
V--- s----- ā--. Vā-- s----- ā--. Vārā suṭalā āhē. V-r- s-ṭ-l- ā-ē. ---------------.
Топло је. हव-- उ---- आ--. हवेत उष्मा आहे. 0
H----- u--- ā--. Ha---- u--- ā--. Havēta uṣmā āhē. H-v-t- u-m- ā-ē. ---------------.
Сунчано је. उन आ--. उन आहे. 0
U-- ā--. Un- ā--. Una āhē. U-a ā-ē. -------.
Ведро је. आल-------- ह-- आ--. आल्हाददायक हवा आहे. 0
Ā-'h--------- h--- ā--. Āl----------- h--- ā--. Āl'hādadāyaka havā āhē. Ā-'h-d-d-y-k- h-v- ā-ē. --'-------------------.
Какво је време данас? आज ह----- क-- आ--? आज हवामान कसे आहे? 0
Ā-- h------- k--- ā--? Āj- h------- k--- ā--? Āja havāmāna kasē āhē? Ā-a h-v-m-n- k-s- ā-ē? ---------------------?
Данас је хладно. आज थ--- आ--. आज थंडी आहे. 0
Ā-- t----- ā--. Āj- t----- ā--. Āja thaṇḍī āhē. Ā-a t-a-ḍ- ā-ē. --------------.
Данас је топло. आज ग--- आ--. आज गरमी आहे. 0
Ā-- g----- ā--. Āj- g----- ā--. Āja garamī āhē. Ā-a g-r-m- ā-ē. --------------.

Учење и емоције

Весели нас када смо у могућности да комуницирамо на неком страном језику. Поносни смо на себе и свој напредак у учењу. С друге стране, уколико нисмо врло успешни, то нас разочарава и фрустрира. Због тога се различите емоције повезују са процесом учења. Најновија истраживања су дошла до занимљивих резултата. Показала су да емоције играју значајну улогу у процесу учења. Зато што утичу на успешност учења. Учење за наш мозак увек представља “проблем”. И о н се увек труди да тај проблем реши. Да ли у томе успевамо или не, зависи од наших емоција. Уколико смо уверени да проблем можемо решити, много смо самопоузданији. Ова емоционална стабилност потпомаже процес учења. Позитивно мишљење унапређује наше интелектуалне способности. С друге стране, учење под стресом не функционише баш најбоље. Сумња или брига поткопава добре резултате. Уколико се плашимо, скоро да и нисмо у стању да било шта научимо. У том случају мозак није у могућности да прима нове садржаје. Стога је веома важно да смо мотивисани у процесу учења. Дакле, емоције утичу на процес учења. Али, и учење утиче на наше емоције. Исте структуре мозга обрађују и чињенице и емоције. Зато нас учење може усрећити, а они који су срећни, уче много боље. Разуме се да учење није увек забава и да може бити и врло напорно. Зато је неопходно да пред себе увек поставимо мањи циљ. На тај начин нећемо преоптеретити свој мозак. И гарантујемо да ћемо испунити своја очекивања. Успех нам је у том случају награда која нас изнова мотивише. Што ће рећи: Учите смешкајући се при том!
Да ли си знао?
Грчки спада у индоевропске језике. Међутим, ни с једним другим језиком на свету није заиста у блиском сродству. Не сме се мешати модерни грчки са старогрчким. Тај антички грчки језик се и данас подучава у многим школама и на многим универзитетима. Пре је то био језик филозофије и науке. И онај ко је путовао античким светом, користио је грчки као лингуа франка. Новогрчки је, с друге стране, данас матерњи језик око 13 милиона људи. Развио се из старогрчког. Кад је тачно настао савремени грчки, тешко је рећи. Али је сигурно да је једноставније структуре него старогрчки. Ипак су се у новогрчком задржали бројни архаични облици. То је такође веома уједначен језик у којем нема јако изражених дијалеката. Пише се грчком абецедом која је стара скоро 2500 година. Интересантно је да грчки спада у језике који има највећи лексички фонд. Ко радо учи речи, треба да почне од грчког...