Рјечник

sr Годишња доба и време   »   ky Seasons and Weather

16 [шеснаест]

Годишња доба и време

Годишња доба и време

16 [он алты]

16 [on altı]

Seasons and Weather

[Jıl mezgilderi jana aba ırayı]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски киргиски Игра Више
Ово су годишња доба: Бу-а----л----г-л-е--: Б---- ж-- м---------- Б-л-р ж-л м-з-и-д-р-: --------------------- Булар жыл мезгилдери: 0
B-l-- j-l-----ilder-: B---- j-- m---------- B-l-r j-l m-z-i-d-r-: --------------------- Bular jıl mezgilderi:
Пролеће, лето, жа-,-жай, ж--- ж--- ж-з- ж-й- --------- жаз, жай, 0
j--,-j--, j--- j--- j-z- j-y- --------- jaz, jay,
jесен и зима. к----ан- -ы-. к-- ж--- к--- к-з ж-н- к-ш- ------------- күз жана кыш. 0
küz --na-kış. k-- j--- k--- k-z j-n- k-ş- ------------- küz jana kış.
Лето је вруће. Ж-----ык. Ж-- ы---- Ж-й ы-ы-. --------- Жай ысык. 0
Jay -s--. J-- ı---- J-y ı-ı-. --------- Jay ısık.
Лети сија сунце. К-- -айк------а-кырап -ура-. К-- ж------- ж------- т----- К-н ж-й-ы-ы- ж-р-ы-а- т-р-т- ---------------------------- Күн жайкысын жаркырап турат. 0
Kün--a--ı--n-----ı-a- t---t. K-- j------- j------- t----- K-n j-y-ı-ı- j-r-ı-a- t-r-t- ---------------------------- Kün jaykısın jarkırap turat.
Лети радо идемо шетати. Ж-й--да-сейилде-ен-и ж---ы к-----з. Ж------ с----------- ж---- к------- Ж-й-н-а с-й-л-е-е-д- ж-к-ы к-р-б-з- ----------------------------------- Жайында сейилдегенди жакшы көрөбүз. 0
J-----a--ey-l--gendi----ş- --r-b--. J------ s----------- j---- k------- J-y-n-a s-y-l-e-e-d- j-k-ı k-r-b-z- ----------------------------------- Jayında seyildegendi jakşı köröbüz.
Зима је хладна. К-ш-суук. К-- с---- К-ш с-у-. --------- Кыш суук. 0
Kı------. K-- s---- K-ş s-u-. --------- Kış suuk.
Зими пада снег или киша. Кыш---- -ар -е -а-г---жа---. К------ к-- ж- ж----- ж----- К-ш-н-а к-р ж- ж-м-ы- ж-а-т- ---------------------------- Кышында кар же жамгыр жаайт. 0
K-ş--da ka--je j-mg-- j--yt. K------ k-- j- j----- j----- K-ş-n-a k-r j- j-m-ı- j-a-t- ---------------------------- Kışında kar je jamgır jaayt.
Зими радо остајемо код куће. Кышында-----ү--ө --у-ган-ы-жа-шы к----ү-. К------ б-- ү--- о-------- ж---- к------- К-ш-н-а б-з ү-д- о-у-г-н-ы ж-к-ы к-р-б-з- ----------------------------------------- Кышында биз үйдө отурганды жакшы көрөбүз. 0
K---n-a-b----ydö-ot-rg-n-ı--ak-ı-k-rö--z. K------ b-- ü--- o-------- j---- k------- K-ş-n-a b-z ü-d- o-u-g-n-ı j-k-ı k-r-b-z- ----------------------------------------- Kışında biz üydö oturgandı jakşı köröbüz.
Хладно је. С-у-. С---- С-у-. ----- Суук. 0
Suuk. S---- S-u-. ----- Suuk.
Пада киша. Жа-гы- ж-а--жата-. Ж----- ж--- ж----- Ж-м-ы- ж-а- ж-т-т- ------------------ Жамгыр жаап жатат. 0
J---ır-jaap---t--. J----- j--- j----- J-m-ı- j-a- j-t-t- ------------------ Jamgır jaap jatat.
Ветровито је. Ш-м---у-. Ш-------- Ш-м-л-у-. --------- Шамалдуу. 0
Şama-duu. Ş-------- Ş-m-l-u-. --------- Şamalduu.
Топло је. Ж--у-. Ж----- Ж-л-у- ------ Жылуу. 0
J--u-. J----- J-l-u- ------ Jıluu.
Сунчано је. Күн ач--. К-- а---- К-н а-ы-. --------- Күн ачык. 0
Kün--ç-k. K-- a---- K-n a-ı-. --------- Kün açık.
Ведро је. Жары-. Ж----- Ж-р-к- ------ Жарык. 0
Ja-ık. J----- J-r-k- ------ Jarık.
Какво је време данас? Б-гүн ----ы---- ----ай? Б---- а-- ы---- к------ Б-г-н а-а ы-а-ы к-н-а-? ----------------------- Бүгүн аба ырайы кандай? 0
Büg-n -b- -ra-- --n---? B---- a-- ı---- k------ B-g-n a-a ı-a-ı k-n-a-? ----------------------- Bügün aba ırayı kanday?
Данас је хладно. Бү--- к----уу-. Б---- к-- с---- Б-г-н к-н с-у-. --------------- Бүгүн күн суук. 0
Bü--n-k-n-----. B---- k-- s---- B-g-n k-n s-u-. --------------- Bügün kün suuk.
Данас је топло. Б-г-- к-н --л-у. Б---- к-- ж----- Б-г-н к-н ж-л-у- ---------------- Бүгүн күн жылуу. 0
Bü-ü--k-n j--uu. B---- k-- j----- B-g-n k-n j-l-u- ---------------- Bügün kün jıluu.

Учење и емоције

Весели нас када смо у могућности да комуницирамо на неком страном језику. Поносни смо на себе и свој напредак у учењу. С друге стране, уколико нисмо врло успешни, то нас разочарава и фрустрира. Због тога се различите емоције повезују са процесом учења. Најновија истраживања су дошла до занимљивих резултата. Показала су да емоције играју значајну улогу у процесу учења. Зато што утичу на успешност учења. Учење за наш мозак увек представља “проблем”. И о н се увек труди да тај проблем реши. Да ли у томе успевамо или не, зависи од наших емоција. Уколико смо уверени да проблем можемо решити, много смо самопоузданији. Ова емоционална стабилност потпомаже процес учења. Позитивно мишљење унапређује наше интелектуалне способности. С друге стране, учење под стресом не функционише баш најбоље. Сумња или брига поткопава добре резултате. Уколико се плашимо, скоро да и нисмо у стању да било шта научимо. У том случају мозак није у могућности да прима нове садржаје. Стога је веома важно да смо мотивисани у процесу учења. Дакле, емоције утичу на процес учења. Али, и учење утиче на наше емоције. Исте структуре мозга обрађују и чињенице и емоције. Зато нас учење може усрећити, а они који су срећни, уче много боље. Разуме се да учење није увек забава и да може бити и врло напорно. Зато је неопходно да пред себе увек поставимо мањи циљ. На тај начин нећемо преоптеретити свој мозак. И гарантујемо да ћемо испунити своја очекивања. Успех нам је у том случају награда која нас изнова мотивише. Што ће рећи: Учите смешкајући се при том!
Да ли си знао?
Грчки спада у индоевропске језике. Међутим, ни с једним другим језиком на свету није заиста у блиском сродству. Не сме се мешати модерни грчки са старогрчким. Тај антички грчки језик се и данас подучава у многим школама и на многим универзитетима. Пре је то био језик филозофије и науке. И онај ко је путовао античким светом, користио је грчки као лингуа франка. Новогрчки је, с друге стране, данас матерњи језик око 13 милиона људи. Развио се из старогрчког. Кад је тачно настао савремени грчки, тешко је рећи. Али је сигурно да је једноставније структуре него старогрчки. Ипак су се у новогрчком задржали бројни архаични облици. То је такође веома уједначен језик у којем нема јако изражених дијалеката. Пише се грчком абецедом која је стара скоро 2500 година. Интересантно је да грчки спада у језике који има највећи лексички фонд. Ко радо учи речи, треба да почне од грчког...