Рјечник

sr Годишња доба и време   »   th ฤดูและอากาศ

16 [шеснаест]

Годишња доба и време

Годишња доба и време

16 [สิบหก]

sìp-hòk

ฤดูและอากาศ

rí-doo-lǽ-a-gàt

Изаберите како желите да видите превод:   
српски тајски Игра Више
Ово су годишња доба: นี--ื-ฤ-ู นี้____ น-้-ื-ฤ-ู --------- นี้คือฤดู 0
ne---keu-----doo n_____________ n-́---e---i---o- ---------------- née-keu-rí-doo
Пролеће, лето, ฤ---บไ-้ผ-ิ- ฤ--ร--น ฤ________ ฤ____ ฤ-ู-บ-ม-ผ-ิ- ฤ-ู-้-น -------------------- ฤดูใบไม้ผลิ, ฤดูร้อน 0
r--------a--ma-i--l---r-́--oo---́-n r_____________________________ r-́-d-o-b-i-m-́---l-̀-r-́-d-o-r-́-n ----------------------------------- rí-doo-bai-mái-plì-rí-doo-ráwn
jесен и зима. ฤ--ใบไ-้-่วง -ล--ฤดูหนาว ฤ________ แ__ ฤ_____ ฤ-ู-บ-ม-ร-ว- แ-ะ ฤ-ู-น-ว ------------------------ ฤดูใบไม้ร่วง และ ฤดูหนาว 0
r-́-d-o-bai-mái-ru-a-g-læ--rí-----n--o r_________________________________ r-́-d-o-b-i-m-́---u-a-g-l-́-r-́-d-o-n-̌- ---------------------------------------- rí-doo-bai-mái-rûang-lǽ-rí-doo-nǎo
Лето је вруће. ฤดู-้อ-อ---ศร--น ฤ____________ ฤ-ู-้-น-า-า-ร-อ- ---------------- ฤดูร้อนอากาศร้อน 0
r-́-d-o-r---n-a-g-̀t--áwn r_____________________ r-́-d-o-r-́-n-a-g-̀---a-w- -------------------------- rí-doo-ráwn-a-gàt-ráwn
Лети сија сунце. แดดอ---น---ร--น แ____________ แ-ด-อ-ใ-ฤ-ู-้-น --------------- แดดออกในฤดูร้อน 0
dæ---a-w--n-i------o---áwn d______________________ d-̀---̀-k-n-i-r-́-d-o-r-́-n --------------------------- dæ̀t-àwk-nai-rí-doo-ráwn
Лети радо идемо шетати. ใน-ด--้อ-เ-า-อ------นเล่น ใ____________________ ใ-ฤ-ู-้-น-ร-ช-บ-ป-ด-น-ล-น ------------------------- ในฤดูร้อนเราชอบไปเดินเล่น 0
nai-rí--o--rá-n-rao--ha------a--d--̶n-le-n n______________________________________ n-i-r-́-d-o-r-́-n-r-o-c-a-w---h-i-d-r-n-l-̂- -------------------------------------------- nai-rí-doo-ráwn-rao-châwp-bhai-der̶n-lên
Зима је хладна. ฤด--นา---กาศหน-ว ฤ______________ ฤ-ู-น-ว-า-า-ห-า- ---------------- ฤดูหนาวอากาศหนาว 0
r---doo-nǎo-a----t-n-̌o r___________________ r-́-d-o-n-̌-----a-t-n-̌- ------------------------ rí-doo-nǎo-a-gàt-nǎo
Зими пада снег или киша. ใ----หนาวห-มะ-ก-ร-อไ-่-็ฝน-ก ใ______________________ ใ-ฤ-ู-น-ว-ิ-ะ-ก-ร-อ-ม-ก-ฝ-ต- ---------------------------- ในฤดูหนาวหิมะตกหรือไม่ก็ฝนตก 0
na---í-d-----̌--hi--ma--d-òk-r----mâ--gâ--fǒ-----̀k n_____________________________________________ n-i-r-́-d-o-n-̌---i---a---h-̀---e-u-m-̂---a-w-f-̌---h-̀- -------------------------------------------------------- nai-rí-doo-nǎo-hì-má-dhòk-rěu-mâi-gâw-fǒn-dhòk
Зими радо остајемо код куће. ใ----ห---เรา-อ-----บ้-น ใ__________________ ใ-ฤ-ู-น-ว-ร-ช-บ-ย-่-้-น ----------------------- ในฤดูหนาวเราชอบอยู่บ้าน 0
n----í--o--n-̌--ra---ha-wp-à-yo-o--ân n_________________________________ n-i-r-́-d-o-n-̌---a---h-̂-p-a---o-o-b-̂- ---------------------------------------- nai-rí-doo-nǎo-rao-châwp-à-yôo-bân
Хладно је. ห-าว ห___ ห-า- ---- หนาว 0
na-o n__ n-̌- ---- nǎo
Пада киша. ฝน---ัง-ก ฝ______ ฝ-ก-ล-ง-ก --------- ฝนกำลังตก 0
f-----am----g-d-o-k f________________ f-̌---a---a-g-d-o-k ------------------- fǒn-gam-lang-dhòk
Ветровито је. ม-ลม--ง มี_____ ม-ล-แ-ง ------- มีลมแรง 0
m-----m---ng m___________ m-e-l-m-r-n- ------------ mee-lom-ræng
Топло је. อ-อ-่น อ___ อ-อ-่- ------ อบอุ่น 0
o---o-on ò_____ o-p-o-o- -------- òp-òon
Сунчано је. แ-ดออก แ_____ แ-ด-อ- ------ แดดออก 0
d------wk d______ d-̀---̀-k --------- dæ̀t-àwk
Ведро је. ท้-ง-้าโ-ร่ง ท้________ ท-อ-ฟ-า-ป-่- ------------ ท้องฟ้าโปร่ง 0
t--------́----o-ng t______________ t-́-n---a---h-o-n- ------------------ táwng-fá-bhròng
Какво је време данас? ว-น-ี้อ------็น--่---ร? วั_________________ ว-น-ี-อ-ก-ศ-ป-น-ย-า-ไ-? ----------------------- วันนี้อากาศเป็นอย่างไร? 0
w---n----a--àt-bh-n-à-yâ-g-rai w____________________________ w-n-n-́-----a-t-b-e---̀-y-̂-g-r-i --------------------------------- wan-née-a-gàt-bhen-à-yâng-rai
Данас је хладно. ว---ี----า---าว วั___________ ว-น-ี-อ-ก-ศ-น-ว --------------- วันนี้อากาศหนาว 0
wan--é----gàt--a-o w________________ w-n-n-́-----a-t-n-̌- -------------------- wan-née-a-gàt-nǎo
Данас је топло. วั-นี้---าศ--อุ่น วั___________ ว-น-ี-อ-ก-ศ-บ-ุ-น ----------------- วันนี้อากาศอบอุ่น 0
w----é--a--------p----n w____________________ w-n-n-́-----a-s-̀-p-o-o- ------------------------ wan-née-a-ga-sàwp-òon

Учење и емоције

Весели нас када смо у могућности да комуницирамо на неком страном језику. Поносни смо на себе и свој напредак у учењу. С друге стране, уколико нисмо врло успешни, то нас разочарава и фрустрира. Због тога се различите емоције повезују са процесом учења. Најновија истраживања су дошла до занимљивих резултата. Показала су да емоције играју значајну улогу у процесу учења. Зато што утичу на успешност учења. Учење за наш мозак увек представља “проблем”. И о н се увек труди да тај проблем реши. Да ли у томе успевамо или не, зависи од наших емоција. Уколико смо уверени да проблем можемо решити, много смо самопоузданији. Ова емоционална стабилност потпомаже процес учења. Позитивно мишљење унапређује наше интелектуалне способности. С друге стране, учење под стресом не функционише баш најбоље. Сумња или брига поткопава добре резултате. Уколико се плашимо, скоро да и нисмо у стању да било шта научимо. У том случају мозак није у могућности да прима нове садржаје. Стога је веома важно да смо мотивисани у процесу учења. Дакле, емоције утичу на процес учења. Али, и учење утиче на наше емоције. Исте структуре мозга обрађују и чињенице и емоције. Зато нас учење може усрећити, а они који су срећни, уче много боље. Разуме се да учење није увек забава и да може бити и врло напорно. Зато је неопходно да пред себе увек поставимо мањи циљ. На тај начин нећемо преоптеретити свој мозак. И гарантујемо да ћемо испунити своја очекивања. Успех нам је у том случају награда која нас изнова мотивише. Што ће рећи: Учите смешкајући се при том!
Да ли си знао?
Грчки спада у индоевропске језике. Међутим, ни с једним другим језиком на свету није заиста у блиском сродству. Не сме се мешати модерни грчки са старогрчким. Тај антички грчки језик се и данас подучава у многим школама и на многим универзитетима. Пре је то био језик филозофије и науке. И онај ко је путовао античким светом, користио је грчки као лингуа франка. Новогрчки је, с друге стране, данас матерњи језик око 13 милиона људи. Развио се из старогрчког. Кад је тачно настао савремени грчки, тешко је рећи. Али је сигурно да је једноставније структуре него старогрчки. Ипак су се у новогрчком задржали бројни архаични облици. То је такође веома уједначен језик у којем нема јако изражених дијалеката. Пише се грчком абецедом која је стара скоро 2500 година. Интересантно је да грчки спада у језике који има највећи лексички фонд. Ко радо учи речи, треба да почне од грчког...