Рјечник

sr Годишња доба и време   »   el Εποχές και καιρός

16 [шеснаест]

Годишња доба и време

Годишња доба и време

16 [δεκαέξι]

16 [dekaéxi]

Εποχές και καιρός

[Epochés kai kairós]

Можете кликнути на свако празно да бисте видели текст или:   

српски грчки Игра Више
Ово су годишња доба: Αυ--- ε---- ο- ε-----: Αυτές είναι οι εποχές: 0
Au--- e---- o- e------:Autés eínai oi epochés:
Пролеће, лето, Η ά------ τ- κ--------, Η άνοιξη, το καλοκαίρι, 0
Ē á------ t- k--------,Ē ánoixē, to kalokaíri,
jесен и зима. το φ-------- κ-- ο χ-------. το φθινόπωρο και ο χειμώνας. 0
to p---------- k-- o c--------.to phthinópōro kai o cheimṓnas.
   
Лето је вруће. Το κ-------- ε---- ζ----. Το καλοκαίρι είναι ζεστό. 0
To k-------- e---- z----.To kalokaíri eínai zestó.
Лети сија сунце. Το κ-------- λ----- ο ή----. Το καλοκαίρι λάμπει ο ήλιος. 0
To k-------- l----- o ḗ----.To kalokaíri lámpei o ḗlios.
Лети радо идемо шетати. Το κ-------- μ-- α----- ν- π--------. Το καλοκαίρι μας αρέσει να περπατάμε. 0
To k-------- m-- a----- n- p--------.To kalokaíri mas arései na perpatáme.
   
Зима је хладна. Ο χ------- ε---- κ----. Ο χειμώνας είναι κρύος. 0
O c-------- e---- k----.O cheimṓnas eínai krýos.
Зими пада снег или киша. Το- χ------ χ------- ή β-----. Τον χειμώνα χιονίζει ή βρέχει. 0
To- c------- c-------- ḗ b------.Ton cheimṓna chionízei ḗ bréchei.
Зими радо остајемо код куће. Το- χ------ μ-- α----- ν- μ------ σ-- σ----. Τον χειμώνα μας αρέσει να μένουμε στο σπίτι. 0
To- c------- m-- a----- n- m------ s-- s----.Ton cheimṓna mas arései na ménoume sto spíti.
   
Хладно је. Κά--- κ---. Κάνει κρύο. 0
Ká--- k---.Kánei krýo.
Пада киша. Βρ----. Βρέχει. 0
Br-----.Bréchei.
Ветровито је. Φυ----. Φυσάει. 0
Ph-----.Physáei.
   
Топло је. Κά--- ζ----. Κάνει ζέστη. 0
Ká--- z----.Kánei zéstē.
Сунчано је. Έχ-- ή--- / λ------. Έχει ήλιο / λιακάδα. 0
Éc--- ḗ--- / l------.Échei ḗlio / liakáda.
Ведро је. Έχ-- λ--- σ-------. Έχει λίγη συννεφιά. 0
Éc--- l--- s--------.Échei lígē synnephiá.
   
Какво је време данас? Τι κ---- κ---- σ-----; Τι καιρό κάνει σήμερα; 0
Ti k---- k---- s-----?Ti kairó kánei sḗmera?
Данас је хладно. Σή---- κ---- κ---. Σήμερα κάνει κρύο. 0
Sḗ---- k---- k---.Sḗmera kánei krýo.
Данас је топло. Σή---- κ---- ζ----. Σήμερα κάνει ζέστη. 0
Sḗ---- k---- z----.Sḗmera kánei zéstē.
   

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Учење и емоције

Весели нас када смо у могућности да комуницирамо на неком страном језику. Поносни смо на себе и свој напредак у учењу. С друге стране, уколико нисмо врло успешни, то нас разочарава и фрустрира. Због тога се различите емоције повезују са процесом учења. Најновија истраживања су дошла до занимљивих резултата. Показала су да емоције играју значајну улогу у процесу учења. Зато што утичу на успешност учења. Учење за наш мозак увек представља “проблем”. И о н се увек труди да тај проблем реши. Да ли у томе успевамо или не, зависи од наших емоција. Уколико смо уверени да проблем можемо решити, много смо самопоузданији. Ова емоционална стабилност потпомаже процес учења. Позитивно мишљење унапређује наше интелектуалне способности. С друге стране, учење под стресом не функционише баш најбоље. Сумња или брига поткопава добре резултате. Уколико се плашимо, скоро да и нисмо у стању да било шта научимо. У том случају мозак није у могућности да прима нове садржаје. Стога је веома важно да смо мотивисани у процесу учења. Дакле, емоције утичу на процес учења. Али, и учење утиче на наше емоције. Исте структуре мозга обрађују и чињенице и емоције. Зато нас учење може усрећити, а они који су срећни, уче много боље. Разуме се да учење није увек забава и да може бити и врло напорно. Зато је неопходно да пред себе увек поставимо мањи циљ. На тај начин нећемо преоптеретити свој мозак. И гарантујемо да ћемо испунити своја очекивања. Успех нам је у том случају награда која нас изнова мотивише. Што ће рећи: Учите смешкајући се при том!
Да ли сте знали?
Грчки спада у индоевропске језике. Међутим, ни с једним другим језиком на свету није заиста у блиском сродству. Не сме се мешати модерни грчки са старогрчким. Тај антички грчки језик се и данас подучава у многим школама и на многим универзитетима. Пре је то био језик филозофије и науке. И онај ко је путовао античким светом, користио је грчки као лингуа франка. Новогрчки је, с друге стране, данас матерњи језик око 13 милиона људи. Развио се из старогрчког. Кад је тачно настао савремени грчки, тешко је рећи. Али је сигурно да је једноставније структуре него старогрчки. Ипак су се у новогрчком задржали бројни архаични облици. То је такође веома уједначен језик у којем нема јако изражених дијалеката. Пише се грчком абецедом која је стара скоро 2500 година. Интересантно је да грчки спада у језике који има највећи лексички фонд. Ко радо учи речи, треба да почне од грчког...