Рјечник

sr Годишња доба и време   »   te ఋతువులు మరియు వాతావరణం

16 [шеснаест]

Годишња доба и време

Годишња доба и време

16 [పదహారు]

16 [Padahāru]

ఋతువులు మరియు వాతావరణం

[R̥tuvulu mariyu vātāvaraṇaṁ]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски телугу Игра Више
Ово су годишња доба: ఇ----త-వ-లు: ఇ-- ఋ------- ఇ-ి ఋ-ు-ు-ు- ------------ ఇవి ఋతువులు: 0
Iv- --t-v---: I-- r-------- I-i r-t-v-l-: ------------- Ivi r̥tuvulu:
Пролеће, лето, వస------వు,-గ్ర--్మ--త---, వ--- ఋ----- గ------ ఋ----- వ-ం- ఋ-ు-ు- గ-ర-ష-మ ఋ-ు-ు- -------------------------- వసంత ఋతువు, గ్రీష్మ ఋతువు, 0
V-sa-t- -̥---u,--r-ṣ-a --tu-u, V------ r------ g----- r------ V-s-n-a r-t-v-, g-ī-m- r-t-v-, ------------------------------ Vasanta r̥tuvu, grīṣma r̥tuvu,
jесен и зима. శ--ి--ఋతు----ర-యు-హ-మ-- ---వు శ---- ఋ---- మ---- హ---- ఋ---- శ-శ-ర ఋ-ు-ు మ-ి-ు హ-మ-త ఋ-ు-ు ----------------------------- శిశిర ఋతువు మరియు హేమంత ఋతువు 0
Ś---r--r---vu-ma--yu h--anta------u Ś----- r----- m----- h------ r----- Ś-ś-r- r-t-v- m-r-y- h-m-n-a r-t-v- ----------------------------------- Śiśira r̥tuvu mariyu hēmanta r̥tuvu
Лето је вруће. గ్-ీ---ం-వెచ్చగ---ంద-. గ------- వ------ ఉ---- గ-ర-ష-మ- వ-చ-చ-ా ఉ-ద-. ---------------------- గ్రీష్మం వెచ్చగా ఉంది. 0
G-īṣma----cca-ā u--i. G------ v------ u---- G-ī-m-ṁ v-c-a-ā u-d-. --------------------- Grīṣmaṁ veccagā undi.
Лети сија сунце. గ్-ీష-మం-- స-ర్--డ--కాంత-లు -ె--ిమ్మ-త-డు గ--------- స------- క------ వ------------ గ-ర-ష-మ-ల- స-ర-య-డ- క-ం-ు-ు వ-ద-ి-్-ు-ా-ు ----------------------------------------- గ్రీష్మంలో సూర్యుడు కాంతులు వెదజిమ్ముతాడు 0
G-ī-----ō-sūr-u-u-k--t-l- -e---im-mu-āḍu G-------- s------ k------ v------------- G-ī-m-n-ō s-r-u-u k-n-u-u v-d-j-m-m-t-ḍ- ---------------------------------------- Grīṣmanlō sūryuḍu kāntulu vedajim'mutāḍu
Лети радо идемо шетати. మ--ు గ-----మ--ో న-వ-ాన-క- ఇ---ప-తా-ు. మ--- గ--------- న-------- ఇ---------- మ-మ- గ-ర-ష-మ-ల- న-వ-ా-ి-ి ఇ-్-ప-త-మ-. ------------------------------------- మేము గ్రీష్మంలో నడవడానికి ఇష్టపడతాము. 0
M-m---r--ma-----aḍ-v------i -ṣ--p--at-mu. M--- g-------- n----------- i------------ M-m- g-ī-m-n-ō n-ḍ-v-ḍ-n-k- i-ṭ-p-ḍ-t-m-. ----------------------------------------- Mēmu grīṣmanlō naḍavaḍāniki iṣṭapaḍatāmu.
Зима је хладна. హే--త--చ-్లగ- ---ి. హ----- చ----- ఉ---- హ-మ-త- చ-్-గ- ఉ-ద-. ------------------- హేమంతం చల్లగా ఉంది. 0
Hē---t---c-ll-g---nd-. H------- c------ u---- H-m-n-a- c-l-a-ā u-d-. ---------------------- Hēmantaṁ callagā undi.
Зими пада снег или киша. హ--ంత- లో--ం---ల--ా--ర్ష- ప-ుతు-ది హ----- ల- మ--- ల--- వ---- ప------- హ-మ-త- ల- మ-చ- ల-ద- వ-్-ం ప-ు-ు-ద- ---------------------------------- హేమంతం లో మంచు లేదా వర్షం పడుతుంది 0
Hē-anta- ---ma---u-lēdā ---ṣ-- p-ḍu--n-i H------- l- m----- l--- v----- p-------- H-m-n-a- l- m-n-c- l-d- v-r-a- p-ḍ-t-n-i ---------------------------------------- Hēmantaṁ lō man̄cu lēdā varṣaṁ paḍutundi
Зими радо остајемо код куће. హేమ--ం ల- మ-ము-ఇంట్-ో---ఉ-డటా-----ఇ-్-----ము హ----- ల- మ--- ఇ------- ఉ-------- ఇ--------- హ-మ-త- ల- మ-మ- ఇ-ట-ల-న- ఉ-డ-ా-ి-ి ఇ-్-ప-త-మ- -------------------------------------------- హేమంతం లో మేము ఇంట్లోనే ఉండటానికి ఇష్టపడతాము 0
Hē--n--ṁ--- mē-u-i-ṭ-----u-ḍaṭā-iki-iṣ-ap-ḍa--mu H------- l- m--- i------ u--------- i----------- H-m-n-a- l- m-m- i-ṭ-ō-ē u-ḍ-ṭ-n-k- i-ṭ-p-ḍ-t-m- ------------------------------------------------ Hēmantaṁ lō mēmu iṇṭlōnē uṇḍaṭāniki iṣṭapaḍatāmu
Хладно је. చ--గ---ం-ి చ---- ఉ--- చ-ి-ా ఉ-ద- ---------- చలిగా ఉంది 0
C-l----undi C----- u--- C-l-g- u-d- ----------- Caligā undi
Пада киша. వర-షం--------నద-. వ---- ప---------- వ-్-ం ప-ు-ు-్-ద-. ----------------- వర్షం పడుతున్నది. 0
Var--- -a-ut--n---. V----- p----------- V-r-a- p-ḍ-t-n-a-i- ------------------- Varṣaṁ paḍutunnadi.
Ветровито је. ప-చ--ి గాలిగ- ఉం-ి ప----- గ----- ఉ--- ప-చ-చ- గ-ల-గ- ఉ-ద- ------------------ పిచ్చి గాలిగా ఉంది 0
Pi--i-g-l-g---ndi P---- g----- u--- P-c-i g-l-g- u-d- ----------------- Picci gāligā undi
Топло је. వ---చగ- -ం-ి వ------ ఉ--- వ-చ-చ-ా ఉ-ద- ------------ వెచ్చగా ఉంది 0
Ve----ā -ndi V------ u--- V-c-a-ā u-d- ------------ Veccagā undi
Сунчано је. ఎ--గా ఉ--ి ఎ---- ఉ--- ఎ-డ-ా ఉ-ద- ---------- ఎండగా ఉంది 0
E--a-- u--i E----- u--- E-ḍ-g- u-d- ----------- Eṇḍagā undi
Ведро је. మ-ోహర-గా ---ి మ------- ఉ--- మ-ో-ర-గ- ఉ-ద- ------------- మనోహరంగా ఉంది 0
Manō-----gā -n-i M---------- u--- M-n-h-r-ṅ-ā u-d- ---------------- Manōharaṅgā undi
Какво је време данас? ఈ-ోజు-వా-ా---ం--లా ---ి? ఈ---- వ------- ఎ-- ఉ---- ఈ-ో-ు వ-త-వ-ణ- ఎ-ా ఉ-ద-? ------------------------ ఈరోజు వాతావరణం ఎలా ఉంది? 0
Ī-----v-tāvaraṇ-- -lā-u-di? Ī---- v---------- e-- u---- Ī-ō-u v-t-v-r-ṇ-ṁ e-ā u-d-? --------------------------- Īrōju vātāvaraṇaṁ elā undi?
Данас је хладно. ఈరోజు --ిగ---ం-ి ఈ---- చ---- ఉ--- ఈ-ో-ు చ-ి-ా ఉ-ద- ---------------- ఈరోజు చలిగా ఉంది 0
Īr-j----li-- ---i Ī---- c----- u--- Ī-ō-u c-l-g- u-d- ----------------- Īrōju caligā undi
Данас је топло. ఈరోజ--వె-్చ------ి ఈ---- వ------ ఉ--- ఈ-ో-ు వ-చ-చ-ా ఉ-ద- ------------------ ఈరోజు వెచ్చగా ఉంది 0
Īr-----e-c-gā un-i Ī---- v------ u--- Ī-ō-u v-c-a-ā u-d- ------------------ Īrōju veccagā undi

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Учење и емоције

Весели нас када смо у могућности да комуницирамо на неком страном језику. Поносни смо на себе и свој напредак у учењу. С друге стране, уколико нисмо врло успешни, то нас разочарава и фрустрира. Због тога се различите емоције повезују са процесом учења. Најновија истраживања су дошла до занимљивих резултата. Показала су да емоције играју значајну улогу у процесу учења. Зато што утичу на успешност учења. Учење за наш мозак увек представља “проблем”. И о н се увек труди да тај проблем реши. Да ли у томе успевамо или не, зависи од наших емоција. Уколико смо уверени да проблем можемо решити, много смо самопоузданији. Ова емоционална стабилност потпомаже процес учења. Позитивно мишљење унапређује наше интелектуалне способности. С друге стране, учење под стресом не функционише баш најбоље. Сумња или брига поткопава добре резултате. Уколико се плашимо, скоро да и нисмо у стању да било шта научимо. У том случају мозак није у могућности да прима нове садржаје. Стога је веома важно да смо мотивисани у процесу учења. Дакле, емоције утичу на процес учења. Али, и учење утиче на наше емоције. Исте структуре мозга обрађују и чињенице и емоције. Зато нас учење може усрећити, а они који су срећни, уче много боље. Разуме се да учење није увек забава и да може бити и врло напорно. Зато је неопходно да пред себе увек поставимо мањи циљ. На тај начин нећемо преоптеретити свој мозак. И гарантујемо да ћемо испунити своја очекивања. Успех нам је у том случају награда која нас изнова мотивише. Што ће рећи: Учите смешкајући се при том!
Да ли си знао?
Грчки спада у индоевропске језике. Међутим, ни с једним другим језиком на свету није заиста у блиском сродству. Не сме се мешати модерни грчки са старогрчким. Тај антички грчки језик се и данас подучава у многим школама и на многим универзитетима. Пре је то био језик филозофије и науке. И онај ко је путовао античким светом, користио је грчки као лингуа франка. Новогрчки је, с друге стране, данас матерњи језик око 13 милиона људи. Развио се из старогрчког. Кад је тачно настао савремени грчки, тешко је рећи. Али је сигурно да је једноставније структуре него старогрчки. Ипак су се у новогрчком задржали бројни архаични облици. То је такође веома уједначен језик у којем нема јако изражених дијалеката. Пише се грчком абецедом која је стара скоро 2500 година. Интересантно је да грчки спада у језике који има највећи лексички фонд. Ко радо учи речи, треба да почне од грчког...