Рјечник

sr Годишња доба и време   »   pa ਰੁੱਤਾਂ ਅਤੇ ਮੌਸਮ

16 [шеснаест]

Годишња доба и време

Годишња доба и време

16 [ਸੋਲਾਂ]

16 [Sōlāṁ]

ਰੁੱਤਾਂ ਅਤੇ ਮੌਸਮ

[rutāṁ atē mausama]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски пунџаби Игра Више
Ово су годишња доба: ਰੁੱਤਾਂ-ਇਸ-ਪ੍ਰ--- ਹ-ੰ---ਂ --: ਰ----- ਇ- ਪ----- ਹ------ ਹ-- ਰ-ੱ-ਾ- ਇ- ਪ-ਰ-ਾ- ਹ-ੰ-ੀ-ਂ ਹ-: ---------------------------- ਰੁੱਤਾਂ ਇਸ ਪ੍ਰਕਾਰ ਹੁੰਦੀਆਂ ਹਨ: 0
r--āṁ--s- -r--ār- ------ṁ--an-: r---- i-- p------ h------ h---- r-t-ṁ i-a p-a-ā-a h-d-'-ṁ h-n-: ------------------------------- rutāṁ isa prakāra hudī'āṁ hana:
Пролеће, лето, ਬਸ-ਤ,-ਰ-ੀ ਬ-------- ਬ-ੰ-,-ਰ-ੀ --------- ਬਸੰਤ,ਗਰਮੀ 0
B---t--g-r-mī B------------ B-s-t-,-a-a-ī ------------- Basata,garamī
jесен и зима. ਪ-ਝ--ਅ-ੇ-ਸ-ਦੀ ਪ--- ਅ-- ਸ--- ਪ-ਝ- ਅ-ੇ ਸ-ਦ- ------------- ਪਤਝੜ ਅਤੇ ਸਰਦੀ 0
pa--jh-ṛa a-- -ar-dī p-------- a-- s----- p-t-j-a-a a-ē s-r-d- -------------------- patajhaṛa atē saradī
Лето је вруће. ਗਰ-ੀ-ਗਰਮ -ੁੰਦ--ਹ-। ਗ--- ਗ-- ਹ---- ਹ-- ਗ-ਮ- ਗ-ਮ ਹ-ੰ-ੀ ਹ-। ------------------ ਗਰਮੀ ਗਰਮ ਹੁੰਦੀ ਹੈ। 0
g----ī-ga---- --d- --i. g----- g----- h--- h--- g-r-m- g-r-m- h-d- h-i- ----------------------- garamī garama hudī hai.
Лети сија сунце. ਗਰ-ੀ -ਿੱਚ -ੂਰ- ਚ-ਕ---ਹ-। ਗ--- ਵ--- ਸ--- ਚ---- ਹ-- ਗ-ਮ- ਵ-ੱ- ਸ-ਰ- ਚ-ਕ-ਾ ਹ-। ------------------------ ਗਰਮੀ ਵਿੱਚ ਸੂਰਜ ਚਮਕਦਾ ਹੈ। 0
G--a-ī -i-a-sū--ja c--aka-ā-hai. G----- v--- s----- c------- h--- G-r-m- v-c- s-r-j- c-m-k-d- h-i- -------------------------------- Garamī vica sūraja camakadā hai.
Лети радо идемо шетати. ਸਾਨੂੰ-ਗਰ---ਵ-ੱ---ਹਿਲ-ਾ----ਾ-ਲ--ਦ--ਹੈ। ਸ---- ਗ--- ਵ--- ਟ----- ਚ--- ਲ---- ਹ-- ਸ-ਨ-ੰ ਗ-ਮ- ਵ-ੱ- ਟ-ਿ-ਣ- ਚ-ਗ- ਲ-ਗ-ਾ ਹ-। ------------------------------------- ਸਾਨੂੰ ਗਰਮੀ ਵਿੱਚ ਟਹਿਲਣਾ ਚੰਗਾ ਲੱਗਦਾ ਹੈ। 0
Sānū--ar-mī vi-- -ah-laṇā------la--------. S--- g----- v--- ṭ------- c--- l----- h--- S-n- g-r-m- v-c- ṭ-h-l-ṇ- c-g- l-g-d- h-i- ------------------------------------------ Sānū garamī vica ṭahilaṇā cagā lagadā hai.
Зима је хладна. ਸਰ---ਠੰ-ੀ ਹੁੰਦੀ-ਹ-। ਸ--- ਠ--- ਹ---- ਹ-- ਸ-ਦ- ਠ-ਡ- ਹ-ੰ-ੀ ਹ-। ------------------- ਸਰਦੀ ਠੰਡੀ ਹੁੰਦੀ ਹੈ। 0
S--ad- ṭhaḍī h-d-----. S----- ṭ---- h--- h--- S-r-d- ṭ-a-ī h-d- h-i- ---------------------- Saradī ṭhaḍī hudī hai.
Зими пада снег или киша. ਸਰ-ੀ ਵ-ੱ- -ਰਫ--ੈ--ੀ--ੈ--ਾਂ-ਬ---- ----- ਹੈ। ਸ--- ਵ--- ਬ-- ਪ---- ਹ- ਜ-- ਬ---- ਹ---- ਹ-- ਸ-ਦ- ਵ-ੱ- ਬ-ਫ ਪ-ਂ-ੀ ਹ- ਜ-ਂ ਬ-ਰ-ਸ਼ ਹ-ੰ-ੀ ਹ-। ------------------------------------------ ਸਰਦੀ ਵਿੱਚ ਬਰਫ ਪੈਂਦੀ ਹੈ ਜਾਂ ਬਾਰਿਸ਼ ਹੁੰਦੀ ਹੈ। 0
Sara-ī vica--a---h- ---n-- ha--j----ā-------d- ---. S----- v--- b------ p----- h-- j-- b----- h--- h--- S-r-d- v-c- b-r-p-a p-i-d- h-i j-ṁ b-r-ś- h-d- h-i- --------------------------------------------------- Saradī vica barapha paindī hai jāṁ bāriśa hudī hai.
Зими радо остајемо код куће. ਸਾਨ----ਰ-----ੱਚ----ਵ--- ----- ਚੰਗ--ਲ--ਦ--ਹੈ। ਸ---- ਗ--- ਵ--- ਘ- ਵ--- ਰ---- ਚ--- ਲ---- ਹ-- ਸ-ਨ-ੰ ਗ-ਮ- ਵ-ੱ- ਘ- ਵ-ੱ- ਰ-ਿ-ਾ ਚ-ਗ- ਲ-ਗ-ਾ ਹ-। -------------------------------------------- ਸਾਨੂੰ ਗਰਮੀ ਵਿੱਚ ਘਰ ਵਿੱਚ ਰਹਿਣਾ ਚੰਗਾ ਲੱਗਦਾ ਹੈ। 0
Sā-ū gar--- vi-- -hara-v-ca ra--ṇā-c--ā-----d- --i. S--- g----- v--- g---- v--- r----- c--- l----- h--- S-n- g-r-m- v-c- g-a-a v-c- r-h-ṇ- c-g- l-g-d- h-i- --------------------------------------------------- Sānū garamī vica ghara vica rahiṇā cagā lagadā hai.
Хладно је. ਠੰਡ -ੈ। ਠ-- ਹ-- ਠ-ਡ ਹ-। ------- ਠੰਡ ਹੈ। 0
Ṭh-ḍ--h--. Ṭ---- h--- Ṭ-a-a h-i- ---------- Ṭhaḍa hai.
Пада киша. ਬ--ਿਸ਼ ਹ---ਹ---ੈ। ਬ---- ਹ- ਰ-- ਹ-- ਬ-ਰ-ਸ਼ ਹ- ਰ-ੀ ਹ-। ---------------- ਬਾਰਿਸ਼ ਹੋ ਰਹੀ ਹੈ। 0
B--i---------- hai. B----- h- r--- h--- B-r-ś- h- r-h- h-i- ------------------- Bāriśa hō rahī hai.
Ветровито је. ਤ-ਫਾਨੀ ਹੈ। ਤ----- ਹ-- ਤ-ਫ-ਨ- ਹ-। ---------- ਤੂਫਾਨੀ ਹੈ। 0
Tū-hā-ī h--. T------ h--- T-p-ā-ī h-i- ------------ Tūphānī hai.
Топло је. ਗ-ਮੀ--ੈ। ਗ--- ਹ-- ਗ-ਮ- ਹ-। -------- ਗਰਮੀ ਹੈ। 0
G--amī --i. G----- h--- G-r-m- h-i- ----------- Garamī hai.
Сунчано је. ਧ-ੱ--ਹੈ। ਧ--- ਹ-- ਧ-ੱ- ਹ-। -------- ਧੁੱਪ ਹੈ। 0
D---a --i. D---- h--- D-u-a h-i- ---------- Dhupa hai.
Ведро је. ਤ--ਖੀ ਧੁ----ੈ। ਤ---- ਧ--- ਹ-- ਤ-ੱ-ੀ ਧ-ੱ- ਹ-। -------------- ਤਿੱਖੀ ਧੁੱਪ ਹੈ। 0
Ti-h-----p--h-i. T---- d---- h--- T-k-ī d-u-a h-i- ---------------- Tikhī dhupa hai.
Какво је време данас? ਅੱਜ -ੌ-ਮ----ੋ-ਜ-ਹ---ੈ? ਅ-- ਮ--- ਕ--- ਜ--- ਹ-- ਅ-ਜ ਮ-ਸ- ਕ-ਹ- ਜ-ਹ- ਹ-? ---------------------- ਅੱਜ ਮੌਸਮ ਕਿਹੋ ਜਿਹਾ ਹੈ? 0
Aja-mau-a-a k------hā--a-? A-- m------ k--- j--- h--- A-a m-u-a-a k-h- j-h- h-i- -------------------------- Aja mausama kihō jihā hai?
Данас је хладно. ਅੱਜ-ਠ-ਡ -ੈ। ਅ-- ਠ-- ਹ-- ਅ-ਜ ਠ-ਡ ਹ-। ----------- ਅੱਜ ਠੰਡ ਹੈ। 0
Aj- ---ḍa --i. A-- ṭ---- h--- A-a ṭ-a-a h-i- -------------- Aja ṭhaḍa hai.
Данас је топло. ਅ-- -ਰ-ੀ --। ਅ-- ਗ--- ਹ-- ਅ-ਜ ਗ-ਮ- ਹ-। ------------ ਅੱਜ ਗਰਮੀ ਹੈ। 0
Aj- -aramī-h--. A-- g----- h--- A-a g-r-m- h-i- --------------- Aja garamī hai.

Учење и емоције

Весели нас када смо у могућности да комуницирамо на неком страном језику. Поносни смо на себе и свој напредак у учењу. С друге стране, уколико нисмо врло успешни, то нас разочарава и фрустрира. Због тога се различите емоције повезују са процесом учења. Најновија истраживања су дошла до занимљивих резултата. Показала су да емоције играју значајну улогу у процесу учења. Зато што утичу на успешност учења. Учење за наш мозак увек представља “проблем”. И о н се увек труди да тај проблем реши. Да ли у томе успевамо или не, зависи од наших емоција. Уколико смо уверени да проблем можемо решити, много смо самопоузданији. Ова емоционална стабилност потпомаже процес учења. Позитивно мишљење унапређује наше интелектуалне способности. С друге стране, учење под стресом не функционише баш најбоље. Сумња или брига поткопава добре резултате. Уколико се плашимо, скоро да и нисмо у стању да било шта научимо. У том случају мозак није у могућности да прима нове садржаје. Стога је веома важно да смо мотивисани у процесу учења. Дакле, емоције утичу на процес учења. Али, и учење утиче на наше емоције. Исте структуре мозга обрађују и чињенице и емоције. Зато нас учење може усрећити, а они који су срећни, уче много боље. Разуме се да учење није увек забава и да може бити и врло напорно. Зато је неопходно да пред себе увек поставимо мањи циљ. На тај начин нећемо преоптеретити свој мозак. И гарантујемо да ћемо испунити своја очекивања. Успех нам је у том случају награда која нас изнова мотивише. Што ће рећи: Учите смешкајући се при том!
Да ли си знао?
Грчки спада у индоевропске језике. Међутим, ни с једним другим језиком на свету није заиста у блиском сродству. Не сме се мешати модерни грчки са старогрчким. Тај антички грчки језик се и данас подучава у многим школама и на многим универзитетима. Пре је то био језик филозофије и науке. И онај ко је путовао античким светом, користио је грчки као лингуа франка. Новогрчки је, с друге стране, данас матерњи језик око 13 милиона људи. Развио се из старогрчког. Кад је тачно настао савремени грчки, тешко је рећи. Али је сигурно да је једноставније структуре него старогрчки. Ипак су се у новогрчком задржали бројни архаични облици. То је такође веома уједначен језик у којем нема јако изражених дијалеката. Пише се грчком абецедом која је стара скоро 2500 година. Интересантно је да грчки спада у језике који има највећи лексички фонд. Ко радо учи речи, треба да почне од грчког...