Рјечник

sr Годишња доба и време   »   fa ‫فصل های سال و آب و هوا‬

16 [шеснаест]

Годишња доба и време

Годишња доба и време

‫16 [شانزده]‬

16 [shânz-dah]

‫فصل های سال و آب و هوا‬

[fasl-hâye sâl va âb o havâ]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски персијски Игра Више
Ово су годишња доба: ‫--ن ---ف-ل-ه-- ----هستند:‬ ‫--- ه- ف-- ه-- س-- ه------ ‫-ی- ه- ف-ل ه-ی س-ل ه-ت-د-‬ --------------------------- ‫این ها فصل های سال هستند:‬ 0
i------a-----y--sâl-h-st-n-: i---- f-------- s-- h------- i---â f-s---â-e s-l h-s-a-d- ---------------------------- in-hâ fasl-hâye sâl hastand:
Пролеће, лето, ‫--ا-،-تابست--،‬ ‫----- ت-------- ‫-ه-ر- ت-ب-ت-ن-‬ ---------------- ‫بهار، تابستان،‬ 0
bah--, t-b--t-n b----- t------- b-h-r- t-b-s-â- --------------- bahâr, tâbestân
jесен и зима. ‫پائ---و--م-تان-‬ ‫----- و ز------- ‫-ا-ی- و ز-س-ا-.- ----------------- ‫پائیز و زمستان.‬ 0
pâiz-va-z-mes--n p--- v- z------- p-i- v- z-m-s-â- ---------------- pâiz va zemestân
Лето је вруће. ‫تاب-تا- --- است.‬ ‫------- گ-- ا---- ‫-ا-س-ا- گ-م ا-ت-‬ ------------------ ‫تابستان گرم است.‬ 0
tâb-s-â----r--ast. t------- g--- a--- t-b-s-â- g-r- a-t- ------------------ tâbestân garm ast.
Лети сија сунце. ‫در -ا--تا- خو--ی- --‌-ر--د-‬ ‫-- ت------ خ----- م--------- ‫-ر ت-ب-ت-ن خ-ر-ی- م-‌-ر-ش-.- ----------------------------- ‫در تابستان خورشید می‌درخشد.‬ 0
d-r -â-est-n kh-r-s----m---â-a-. d-- t------- k-------- m-------- d-r t-b-s-â- k-o---h-d m---â-a-. -------------------------------- dar tâbestân khor-shid mi-tâbad.
Лети радо идемо шетати. ‫د- ت-ب--ان د--ت-د---م-پیا-ه -وی -نی--‬ ‫-- ت------ د--- د---- پ---- ر-- ک----- ‫-ر ت-ب-ت-ن د-س- د-ر-م پ-ا-ه ر-ی ک-ی-.- --------------------------------------- ‫در تابستان دوست داریم پیاده روی کنیم.‬ 0
d-- -â---tâ- d-os- -â-i--pi-de-rav--k--i-. d-- t------- d---- d---- p---- r--- k----- d-r t-b-s-â- d-o-t d-r-m p-â-e r-v- k-n-m- ------------------------------------------ dar tâbestân doost dârim piâde ravi konim.
Зима је хладна. ‫--ست-- سر--ا--.‬ ‫------ س-- ا---- ‫-م-ت-ن س-د ا-ت-‬ ----------------- ‫زمستان سرد است.‬ 0
z----tâ- s--- a-t. z------- s--- a--- z-m-s-â- s-r- a-t- ------------------ zemestân sard ast.
Зими пада снег или киша. ‫-- --س-ان ب------بار-- م-----د-‬ ‫-- ز----- ب-- ی- ب---- م-------- ‫-ر ز-س-ا- ب-ف ی- ب-ر-ن م-‌-ا-د-‬ --------------------------------- ‫در زمستان برف یا باران می‌بارد.‬ 0
d-r--eme------arf y--b-râ--m---r-d. d-- z------- b--- y- b---- m------- d-r z-m-s-â- b-r- y- b-r-n m-b-r-d- ----------------------------------- dar zemestân barf yâ bârân mibârad.
Зими радо остајемо код куће. ‫------تان د--------م -- ---ه ب-ا-ی-.‬ ‫-- ز----- د--- د---- د- خ--- ب------- ‫-ر ز-س-ا- د-س- د-ر-م د- خ-ن- ب-ا-ی-.- -------------------------------------- ‫در زمستان دوست داریم در خانه بمانیم.‬ 0
dar--------n bi-h--a- -oost -â-i- -ar k-ân- --m-n-m. d-- z------- b------- d---- d---- d-- k---- b------- d-r z-m-s-â- b-s---a- d-o-t d-r-m d-r k-â-e b-m-n-m- ---------------------------------------------------- dar zemestân bish-tar doost dârim dar khâne bemânim.
Хладно је. ‫ه-ا----د ا-ت-‬ ‫--- ‫--- ا---- ‫-و- ‫-ر- ا-ت-‬ --------------- ‫هوا ‫سرد است.‬ 0
sard---t. s--- a--- s-r- a-t- --------- sard ast.
Пада киша. ‫--ر-ن می‌بارد-‬ ‫----- م-------- ‫-ا-ا- م-‌-ا-د-‬ ---------------- ‫باران می‌بارد.‬ 0
bâ-â---i--rad. b---- m------- b-r-n m-b-r-d- -------------- bârân mibârad.
Ветровито је. ‫--- می-وزد.‬ ‫--- م------- ‫-ا- م-‌-ز-.- ------------- ‫باد می‌وزد.‬ 0
b-d----v-zad. b-- m-------- b-d m---a-a-. ------------- bâd mi-vazad.
Топло је. ‫ه-ا ‫گر- --ت.‬ ‫--- ‫--- ا---- ‫-و- ‫-ر- ا-ت-‬ --------------- ‫هوا ‫گرم است.‬ 0
ga-m-ast. g--- a--- g-r- a-t- --------- garm ast.
Сунчано је. ‫هوا ‫آفتاب- --ت-‬ ‫--- ‫------ ا---- ‫-و- ‫-ف-ا-ی ا-ت-‬ ------------------ ‫هوا ‫آفتابی است.‬ 0
âftâb- a--. â----- a--- â-t-b- a-t- ----------- âftâbi ast.
Ведро је. ‫--- ص-ف-ا--.‬ ‫--- ص-- ا---- ‫-و- ص-ف ا-ت-‬ -------------- ‫هوا صاف است.‬ 0
hav- sâf---t. h--- s-- a--- h-v- s-f a-t- ------------- havâ sâf ast.
Какво је време данас? ‫-----مر-- -ط-- ا-ت-‬ ‫--- ا---- چ--- ا---- ‫-و- ا-ر-ز چ-و- ا-ت-‬ --------------------- ‫هوا امروز چطور است؟‬ 0
ha-â-e-r-oz-ch--or-ast? h--- e----- c----- a--- h-v- e-r-o- c-e-o- a-t- ----------------------- havâ emrooz chetor ast?
Данас је хладно. ‫ا-ر-ز سرد ---.‬ ‫----- س-- ا---- ‫-م-و- س-د ا-ت-‬ ---------------- ‫امروز سرد است.‬ 0
em--oz s-r---s-. e----- s--- a--- e-r-o- s-r- a-t- ---------------- emrooz sard ast.
Данас је топло. ‫-م-وز گ----س--‬ ‫----- گ-- ا---- ‫-م-و- گ-م ا-ت-‬ ---------------- ‫امروز گرم است.‬ 0
em-oo--garm---t. e----- g--- a--- e-r-o- g-r- a-t- ---------------- emrooz garm ast.

Учење и емоције

Весели нас када смо у могућности да комуницирамо на неком страном језику. Поносни смо на себе и свој напредак у учењу. С друге стране, уколико нисмо врло успешни, то нас разочарава и фрустрира. Због тога се различите емоције повезују са процесом учења. Најновија истраживања су дошла до занимљивих резултата. Показала су да емоције играју значајну улогу у процесу учења. Зато што утичу на успешност учења. Учење за наш мозак увек представља “проблем”. И о н се увек труди да тај проблем реши. Да ли у томе успевамо или не, зависи од наших емоција. Уколико смо уверени да проблем можемо решити, много смо самопоузданији. Ова емоционална стабилност потпомаже процес учења. Позитивно мишљење унапређује наше интелектуалне способности. С друге стране, учење под стресом не функционише баш најбоље. Сумња или брига поткопава добре резултате. Уколико се плашимо, скоро да и нисмо у стању да било шта научимо. У том случају мозак није у могућности да прима нове садржаје. Стога је веома важно да смо мотивисани у процесу учења. Дакле, емоције утичу на процес учења. Али, и учење утиче на наше емоције. Исте структуре мозга обрађују и чињенице и емоције. Зато нас учење може усрећити, а они који су срећни, уче много боље. Разуме се да учење није увек забава и да може бити и врло напорно. Зато је неопходно да пред себе увек поставимо мањи циљ. На тај начин нећемо преоптеретити свој мозак. И гарантујемо да ћемо испунити своја очекивања. Успех нам је у том случају награда која нас изнова мотивише. Што ће рећи: Учите смешкајући се при том!
Да ли си знао?
Грчки спада у индоевропске језике. Међутим, ни с једним другим језиком на свету није заиста у блиском сродству. Не сме се мешати модерни грчки са старогрчким. Тај антички грчки језик се и данас подучава у многим школама и на многим универзитетима. Пре је то био језик филозофије и науке. И онај ко је путовао античким светом, користио је грчки као лингуа франка. Новогрчки је, с друге стране, данас матерњи језик око 13 милиона људи. Развио се из старогрчког. Кад је тачно настао савремени грчки, тешко је рећи. Али је сигурно да је једноставније структуре него старогрчки. Ипак су се у новогрчком задржали бројни архаични облици. То је такође веома уједначен језик у којем нема јако изражених дијалеката. Пише се грчком абецедом која је стара скоро 2500 година. Интересантно је да грчки спада у језике који има највећи лексички фонд. Ко радо учи речи, треба да почне од грчког...