Knjiga fraza

bs U restoranu 3   »   ti ኣብ ቤት መግቢ 3

31 [trideset i jedan]

U restoranu 3

U restoranu 3

31 [ሳላሳንሓደን]

31 [salasaniḥadeni]

ኣብ ቤት መግቢ 3

[abi bēti megibī 3]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski tigrinja Igra Više
Htio / htjela bih predjelo. ኣ------ም-ቢ-ዝ-ላዕ -ልየ ኣ- ቅ-- ም-- ዝ--- ደ-- ኣ- ቅ-ሚ ም-ቢ ዝ-ላ- ደ-የ ------------------- ኣነ ቅድሚ ምግቢ ዝብላዕ ደልየ 0
an---’i-im- m-g-b- -ibi-a‘i---l--e a-- k------ m----- z------- d----- a-e k-i-i-ī m-g-b- z-b-l-‘- d-l-y- ---------------------------------- ane k’idimī migibī zibila‘i deliye
Htio / htjela bih salatu. ኣነ--ላ--ደ-የ። ኣ- ሳ-- ደ--- ኣ- ሳ-ጣ ደ-የ- ----------- ኣነ ሳላጣ ደልየ። 0
an- -a-at-- de-i-e። a-- s------ d------ a-e s-l-t-a d-l-y-። ------------------- ane salat’a deliye።
Htio / htjela bih supu. ኣነ -ረቕ ደል-። ኣ- መ-- ደ--- ኣ- መ-ቕ ደ-የ- ----------- ኣነ መረቕ ደልየ። 0
a---m--e--’i d--iye። a-- m------- d------ a-e m-r-k-’- d-l-y-። -------------------- ane mereḵ’i deliye።
Htio / htjela bih desert. ኣ- --- -ግ- -ብ-----የ። ኣ- ድ-- ም-- ዝ--- ደ--- ኣ- ድ-ሪ ም-ቢ ዝ-ላ- ደ-የ- -------------------- ኣነ ድሕሪ ምግቢ ዝብላዕ ደልየ። 0
a-----ḥ-r--mi--b- --bila‘i--e-iye። a-- d------ m----- z------- d------ a-e d-h-i-ī m-g-b- z-b-l-‘- d-l-y-። ----------------------------------- ane diḥirī migibī zibila‘i deliye።
Htio / htjela bih sladoled sa šlagom. ኣነ--ይ-ክ-------ነ እ--ዝደ-። ኣ- ኣ----- ም- ዛ- እ- ዝ--- ኣ- ኣ-ስ-ሪ- ም- ዛ- እ- ዝ-ሊ- ----------------------- ኣነ ኣይስክሪም ምስ ዛነ እየ ዝደሊ። 0
a-e ayi--kirī-- mis----n----e zi----። a-- a---------- m--- z--- i-- z------ a-e a-i-i-i-ī-i m-s- z-n- i-e z-d-l-። ------------------------------------- ane ayisikirīmi misi zane iye zidelī።
Htio / htjela bih voće ili sir. ኣነ-ፍ--ታት--ይ ፋ-ማጆ-እየ ዝደሊ። ኣ- ፍ---- ወ- ፋ--- እ- ዝ--- ኣ- ፍ-ታ-ት ወ- ፋ-ማ- እ- ዝ-ሊ- ------------------------ ኣነ ፍሩታታት ወይ ፋርማጆ እየ ዝደሊ። 0
a-----r-t-tat- w-yi-f--i---o--y- -idelī። a-- f--------- w--- f------- i-- z------ a-e f-r-t-t-t- w-y- f-r-m-j- i-e z-d-l-። ---------------------------------------- ane firutatati weyi farimajo iye zidelī።
Htjeli / htjele bismo doručkovati. ንሕ--ክ---ስ-ደሊና። ን-- ክ---- ደ--- ን-ና ክ-ቖ-ስ ደ-ና- -------------- ንሕና ክንቖርስ ደሊና። 0
niḥ-n- k--i-̱-o-i-i --lī-a። n------ k----------- d------ n-h-i-a k-n-k-’-r-s- d-l-n-። ---------------------------- niḥina kiniḵ’orisi delīna።
Htjeli / htjele bismo ručati. ንሕና-ምሳሕ ክ-በልዕ -ሊና። ን-- ም-- ክ---- ደ--- ን-ና ም-ሕ ክ-በ-ዕ ደ-ና- ------------------ ንሕና ምሳሕ ክንበልዕ ደሊና። 0
ni---na mi-a-̣i kini--li‘i -----a። n------ m------ k--------- d------ n-h-i-a m-s-h-i k-n-b-l-‘- d-l-n-። ---------------------------------- niḥina misaḥi kinibeli‘i delīna።
Htjeli / htjele bismo večerati. ን-ና-ድራ- -ን-ልዕ-ደ-ና። ን-- ድ-- ክ---- ደ--- ን-ና ድ-ር ክ-በ-ዕ ደ-ና- ------------------ ንሕና ድራር ክንበልዕ ደሊና። 0
n---i-a-d-ra-i -i--beli-- ---ī--። n------ d----- k--------- d------ n-h-i-a d-r-r- k-n-b-l-‘- d-l-n-። --------------------------------- niḥina dirari kinibeli‘i delīna።
Šta biste htjeli / htjele za doručak? ን--ሲ---ታይ ኢዩ ዘድ---ም? ን--- እ--- ኢ- ዘ------ ን-ር- እ-ታ- ኢ- ዘ-ል-ኩ-? -------------------- ንቁርሲ እንታይ ኢዩ ዘድልየኩም? 0
n-k’---sī-ini-ayi -yu-ze-i-i------? n-------- i------ ī-- z------------ n-k-u-i-ī i-i-a-i ī-u z-d-l-y-k-m-? ----------------------------------- nik’urisī initayi īyu zediliyekumi?
Zemičke s marmeladom i medom? ባ---ስ -ር---- መ--ን። ባ- ም- ማ----- መ---- ባ- ም- ማ-ማ-ድ- መ-ር-። ------------------ ባኒ ምስ ማርማላድን መዓርን። 0
b-nī m-si--a-ima--d-ni --‘ar-n-። b--- m--- m----------- m-------- b-n- m-s- m-r-m-l-d-n- m-‘-r-n-። -------------------------------- banī misi marimaladini me‘arini።
Tost s kobasicom i sirom? ቶስት ምስ-ስ-ን ፋር-ጆን። ቶ-- ም- ስ-- ፋ----- ቶ-ት ም- ስ-ን ፋ-ማ-ን- ----------------- ቶስት ምስ ስጋን ፋርማጆን። 0
t-s--i---------a-- -ar-maj-ni። t----- m--- s----- f---------- t-s-t- m-s- s-g-n- f-r-m-j-n-። ------------------------------ tositi misi sigani farimajoni።
Kuhano jaje? ሓደ-ብሱ----ቋቍሖ? ሓ- ብ-- እ----- ሓ- ብ-ል እ-ቋ-ሖ- ------------- ሓደ ብሱል እንቋቍሖ? 0
ḥad------li -ni-’wak--i---? h---- b----- i-------------- h-a-e b-s-l- i-i-’-a-’-i-̣-? ---------------------------- ḥade bisuli inik’wak’wiḥo?
Jaje na oko? ሓ- -ተ-ብሰ--ንቋቍሖ? ሓ- ዝ---- እ----- ሓ- ዝ-ጠ-ሰ እ-ቋ-ሖ- --------------- ሓደ ዝተጠብሰ እንቋቍሖ? 0
ḥ--e zit-t---ise-i-ik----’-ih--? h---- z---------- i-------------- h-a-e z-t-t-e-i-e i-i-’-a-’-i-̣-? --------------------------------- ḥade zitet’ebise inik’wak’wiḥo?
Omlet? ሓደ-ኦመለት? ሓ- ኦ---- ሓ- ኦ-ለ-? -------- ሓደ ኦመለት? 0
ḥ-d- -mele--? h---- o------- h-a-e o-e-e-i- -------------- ḥade omeleti?
Molim još jedan jogurt. ሓ-- ርጉ- -----ኹ-። ሓ-- ር-- እ- በ---- ሓ-ቲ ር-ኦ እ- በ-ኹ-። ---------------- ሓንቲ ርጉኦ እባ በጃኹም። 0
h-an--ī ri---o---a beja----i። h------ r----- i-- b--------- h-a-i-ī r-g-’- i-a b-j-h-u-i- ----------------------------- ḥanitī rigu’o iba bejaẖumi።
Molim još soli i bibera. ጨ-ን በርበረ---ባ---ኹም። ጨ-- በ---- እ- በ---- ጨ-ን በ-በ-ን እ- በ-ኹ-። ------------------ ጨውን በርበረን እባ በጃኹም። 0
ch’ewi-i-be-i---e-i---- beja--umi። c------- b--------- i-- b--------- c-’-w-n- b-r-b-r-n- i-a b-j-h-u-i- ---------------------------------- ch’ewini beribereni iba bejaẖumi።
Molim još jednu čašu vode. ሓ-- ----ማ-----በጃ-ም። ሓ-- ብ-- ማ- ግ- በ---- ሓ-ቲ ብ-ሪ ማ- ግ- በ-ኹ-። ------------------- ሓንቲ ብኬሪ ማይ ግዳ በጃኹም። 0
ḥa--t- -ik--ī m--i -ida-bejah-um-። h------ b----- m--- g--- b--------- h-a-i-ī b-k-r- m-y- g-d- b-j-h-u-i- ----------------------------------- ḥanitī bikērī mayi gida bejaẖumi።

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Uspješno korištenje jezika se može naučiti!

Govoriti je prilično jednostavno. Uspješno govoriti je, međutim, puno teže. Naime, način na koji nešto kažemo je važniji od onog što kažemo. To su pokazala mnoga istraživanja. Slušaoci nesvjesno obraćaju pažnju na određene karakteristike govornika. Stoga možemo utjecati na to hoće li naš jezik biti dobro prihvaćen. Uvijek moramo samo paziti na to kako govorimo. To takođe uključuje i naš govor tijela. On mora biti autentičan i u skladu s našom ličnosti. Glas takođe igra ulogu jer se uvijek vrednuje. Kod muškaraca je, na primjer, pogodniji dublji glas. Njime govornik djeluje pouzdano i kompetentno. S druge strane, promjene u glasu nemaju nikakvog učinka. Kod govorenja je posebno važna brzina. U eksperimentima se ispitivala uspješnost razgovora. Uspješno govoriti znači imati sposobnost uvjeravanja drugih. Ko želi druge uvjeriti, ne smije prebrzo govoriti. Inače odaje utisak neiskrenosti. Međutim, presporo govorenje također nije korisno. Ljudi koji jako sporo govore djeluju manje inteligentno. Najbolje je stoga govoriti umjerenom brzinom. Idealno je izreći 3,5 riječi u sekundi. Pauze su takođe bitne kod govora. One čine naš govor prirodnim i uvjerljivim. Na taj način nam slušaoci vjeruju. Optimalno je napraviti 4 do 5 pauza u minuti. Stoga pokušajte kontrolirati svoj govor! Zatim može uslijediti sljedeći razgovor za posao...
Da li ste to znali?
Norveški je sjevernogermanski jezik. To je maternji jezik oko 5 miliona ljudi. Posebna odlika norveškog je da se sastoji od dva standardna varijeteta: bokmåla i nynorska. To znači da postoje dva priznata norveška jezika. Oba se ravnopravno koriste u upravi, u školama i u medijima. Zbog razuđenosti zemlje dugo se nije mogao stvoriti standardni jezik. Tako su se održali dijalekti i razvili su se nezavisno jedan od drugog. Ali svaki Norvežanin razumije sve lokalne dijalekte i oba službena jezika. Za izgovor norveškog jezika nema utvrđenih pravila. Razlog tome je što se obje inačice pretežno pišu. Većinom se govori lokalni dijalekt. Norveški je veoma sličan danskom i švedskom. Govornici ovih jezika razumiju se međusobno bez većih problema. Norveški je, znači, interesantan jezik... A svako može odabrati koji norveški želi da uči!