Knjiga fraza

bs U restoranu 3   »   eo En la restoracio 3

31 [trideset i jedan]

U restoranu 3

U restoranu 3

31 [tridek unu]

En la restoracio 3

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski esperanto Igra Više
Htio / htjela bih predjelo. Mi-ŝ-----anta-m-n-a-o-. M- ŝ---- a------------- M- ŝ-t-s a-t-ŭ-a-ĝ-ĵ-n- ----------------------- Mi ŝatus antaŭmanĝaĵon. 0
Htio / htjela bih salatu. Mi-ŝa--s ---a---. M- ŝ---- s------- M- ŝ-t-s s-l-t-n- ----------------- Mi ŝatus salaton. 0
Htio / htjela bih supu. Mi--at----u---. M- ŝ---- s----- M- ŝ-t-s s-p-n- --------------- Mi ŝatus supon. 0
Htio / htjela bih desert. M--ŝ---- d-ser-on. M- ŝ---- d-------- M- ŝ-t-s d-s-r-o-. ------------------ Mi ŝatus deserton. 0
Htio / htjela bih sladoled sa šlagom. Mi-----s --aci---n-k-n--ipi---kr--o. M- ŝ---- g-------- k-- v----- k----- M- ŝ-t-s g-a-i-ĵ-n k-n v-p-t- k-e-o- ------------------------------------ Mi ŝatus glaciaĵon kun vipita kremo. 0
Htio / htjela bih voće ili sir. M----t---fr-kto--aŭ-f-om--on. M- ŝ---- f------ a- f-------- M- ŝ-t-s f-u-t-n a- f-o-a-o-. ----------------------------- Mi ŝatus frukton aŭ fromaĝon. 0
Htjeli / htjele bismo doručkovati. Ni -at---m--enm----. N- ŝ---- m---------- N- ŝ-t-s m-t-n-a-ĝ-. -------------------- Ni ŝatus matenmanĝi. 0
Htjeli / htjele bismo ručati. Ni ŝa--s-ta----ĝi. N- ŝ---- t-------- N- ŝ-t-s t-g-a-ĝ-. ------------------ Ni ŝatus tagmanĝi. 0
Htjeli / htjele bismo večerati. N- ŝ--u---es-erman--. N- ŝ---- v----------- N- ŝ-t-s v-s-e-m-n-i- --------------------- Ni ŝatus vespermanĝi. 0
Šta biste htjeli / htjele za doručak? Kion-v--ŝat-- --r -a m-te--a--o? K--- v- ŝ---- p-- l- m---------- K-o- v- ŝ-t-s p-r l- m-t-n-a-ĝ-? -------------------------------- Kion vi ŝatus por la matenmanĝo? 0
Zemičke s marmeladom i medom? Ĉu-b--k-j------k--fi---o-ka- mi-l-? Ĉ- b------ k-- k-------- k-- m----- Ĉ- b-l-o-n k-n k-n-i-a-o k-j m-e-o- ----------------------------------- Ĉu bulkojn kun konfitaĵo kaj mielo? 0
Tost s kobasicom i sirom? Ĉ- -os--anon-kun ------o--a--------o? Ĉ- r-------- k-- k------ k-- f------- Ĉ- r-s-p-n-n k-n k-l-a-o k-j f-o-a-o- ------------------------------------- Ĉu rostpanon kun kolbaso kaj fromaĝo? 0
Kuhano jaje? Ĉ- ---ig---n --on? Ĉ- b-------- o---- Ĉ- b-l-g-t-n o-o-? ------------------ Ĉu boligitan ovon? 0
Jaje na oko? Ĉ- p--tfri-i--n o-o-? Ĉ- p----------- o---- Ĉ- p-a-f-i-i-a- o-o-? --------------------- Ĉu platfrititan ovon? 0
Omlet? Ĉu o-l--o-? Ĉ- o------- Ĉ- o-l-t-n- ----------- Ĉu omleton? 0
Molim još jedan jogurt. U----l-an -ogur--n---i--et-s. U-- p---- j-------- m- p----- U-u p-i-n j-g-r-o-, m- p-t-s- ----------------------------- Unu plian jogurton, mi petas. 0
Molim još soli i bibera. Pli--a-s-l--k-j --p----m- --tas. P-- d- s--- k-- p----- m- p----- P-i d- s-l- k-j p-p-o- m- p-t-s- -------------------------------- Pli da salo kaj pipro, mi petas. 0
Molim još jednu čašu vode. U------an--l-s-- -a ak-o, -i pe-a-. U-- p---- g----- d- a---- m- p----- U-u p-i-n g-a-o- d- a-v-, m- p-t-s- ----------------------------------- Unu plian glason da akvo, mi petas. 0

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Uspješno korištenje jezika se može naučiti!

Govoriti je prilično jednostavno. Uspješno govoriti je, međutim, puno teže. Naime, način na koji nešto kažemo je važniji od onog što kažemo. To su pokazala mnoga istraživanja. Slušaoci nesvjesno obraćaju pažnju na određene karakteristike govornika. Stoga možemo utjecati na to hoće li naš jezik biti dobro prihvaćen. Uvijek moramo samo paziti na to kako govorimo. To takođe uključuje i naš govor tijela. On mora biti autentičan i u skladu s našom ličnosti. Glas takođe igra ulogu jer se uvijek vrednuje. Kod muškaraca je, na primjer, pogodniji dublji glas. Njime govornik djeluje pouzdano i kompetentno. S druge strane, promjene u glasu nemaju nikakvog učinka. Kod govorenja je posebno važna brzina. U eksperimentima se ispitivala uspješnost razgovora. Uspješno govoriti znači imati sposobnost uvjeravanja drugih. Ko želi druge uvjeriti, ne smije prebrzo govoriti. Inače odaje utisak neiskrenosti. Međutim, presporo govorenje također nije korisno. Ljudi koji jako sporo govore djeluju manje inteligentno. Najbolje je stoga govoriti umjerenom brzinom. Idealno je izreći 3,5 riječi u sekundi. Pauze su takođe bitne kod govora. One čine naš govor prirodnim i uvjerljivim. Na taj način nam slušaoci vjeruju. Optimalno je napraviti 4 do 5 pauza u minuti. Stoga pokušajte kontrolirati svoj govor! Zatim može uslijediti sljedeći razgovor za posao...
Da li ste to znali?
Norveški je sjevernogermanski jezik. To je maternji jezik oko 5 miliona ljudi. Posebna odlika norveškog je da se sastoji od dva standardna varijeteta: bokmåla i nynorska. To znači da postoje dva priznata norveška jezika. Oba se ravnopravno koriste u upravi, u školama i u medijima. Zbog razuđenosti zemlje dugo se nije mogao stvoriti standardni jezik. Tako su se održali dijalekti i razvili su se nezavisno jedan od drugog. Ali svaki Norvežanin razumije sve lokalne dijalekte i oba službena jezika. Za izgovor norveškog jezika nema utvrđenih pravila. Razlog tome je što se obje inačice pretežno pišu. Većinom se govori lokalni dijalekt. Norveški je veoma sličan danskom i švedskom. Govornici ovih jezika razumiju se međusobno bez većih problema. Norveški je, znači, interesantan jezik... A svako može odabrati koji norveški želi da uči!